Foto: Vladimir Živanović/ DanasA zašto se zove Soko, a ne Novak Đoković, pokušava dečak predškolskog uzrasta da izvuče iz mame odgovor prekraćujući tako čekanje na ulazak u voz za Novi Sad na stanici Prokop (Beograd centar).
Ne prihvata odgovor da se ne može baš sve zvati po Novaku Đokoviću i da mu je jedan avion Er Srbije sasvim dovoljan.
Ne prihvata ni da je Soko, kako mama kaže, najbrža ptica na svetu, jer „Novak Đoković sigurno brže servira nego što soko leti“.
Do vremena polaska je samo tri minuta, ali se putnici još uvek ne puštaju unutra.
Neki kreću i panično da se tiskaju oko vrata dok ih muškarci u uniformama sa znakom „Srbija voz“ upozoravaju da se odalje. Dodatnu pometnju unose rečima da ovo nije taj voz koji treba da krene u 8.03, već da je taj negde drugde postavljen, iako nijedne druge kompozicije nema trenutno u stanici.
Pojedini putnici se prepiru sa njima ubeđujući ih da to mora biti taj voz pošto na staničnom monitoru piše da je postavljen na baš tom koloseku broj 10.
Jedan od putnika pritiska spoljno dugme za otvaranje vrata i to kao da je masi bio znak da svi nagrnu ka tom jed(i)nom ulazu.
Mašinovođa koji sve to gleda kroz prozor počinje da psuje putnika koji je otvorio vrata, a potom i da viče na jednog od radnika obezbeđenja zašto dozvoljava ljudima da ulaze u voz (ispostavlja se da oni u uniformama „Srbija voz“ u stvari nisu kondukteri nego obezbeđenje).
Ubrzo stiže objašnjenje kondukterke da je Soko kasnio u dolasku, te je kašnjenje u polasku prouzrokovano time što spremačice nisu stigle da ga počiste na vreme.
Da, Soko se izgleda, bar u promo periodu, čisti posle svake vožnje.
Kako je masa krenula da ulazi u prvi vagon, tako su i dalje do kraja voza ljudi sami pootvarali vrata i krenuli da ulaze.
Onaj prvi putnik što je otvorio vrata u međuvremenu je izašao napolje da i on kaže mašinovođi šta misli o tome što ga vređa osoblje voza za koji je platio kartu i poziva ga da izađe napolje da se i fizički obračunaju.
Situaciju smiruje radnik obezbeđenja koji se izvinjava putniku i objašnjava mu da su svi nervozni jer vikendom imaju duplo više polazaka nego radnim danom, zbog promo perioda.
Kondukterka dovikuje obezbeđenju da ne brinu što ljudi ulaze, da će ionako naknadno unutra da proverava karte, iako je kod Sokola procedura da se provere pre ulaska.
A karte za Sokola su posebna priča.
Iako je kupovina preko aplikacije Srbija voza iskorak za domaće železnice, mada u većini Evrope takvi sistemi postoje više od decenije, u istoj nije moguće birati mesta – epilog je da mnogi koji su preko aplikacije kupili karte sede odvojeno, dok je staro dobro čekanje ispred blagajne i dalje jedina garancija da ćete dobiti rezervacije za mesta koja su jedno pored drugog.
Sa samo šest minuta kašnjenja krenuo je na kraju Soko sa Prokopa.
Do Novog Sada stiže brže nego što većini Beograđana treba da pronađu nedovršenu stanicu koja se zove „Beograd centar“, a koja osim imena maltene nema nijednu drugu dodirnu tačku sa centrom prestonice.
Mnogi putnici vuku kofere još sa Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića, a onda ih spuštaju stepenik po stepenik na sprat ispod u kome se krije Prokop.
Ne daj bože da treba još naknadno da vuku dole niz stepenice, pa ponovo gore, ako njihov voz nije na centralnom peronu.
Pojedini putnici tvrde da postoji lift, ali ne znaju da pokažu gde je, dok drugi ističu da ga „ima, ali ne radi“.
Neki čak i pretrčavaju perone jer im tako lakše nego da vuku kofere niz i uz stepenice.
Sreća je pa Soko ne pristaje na stanicu brzinom od 200 na sat kojom se diči.
Umesto starih u narodu uobičajenih naziva: „brzi voz“ i „poslovni voz“, sada imamo „inter city“ (stiže za 36 minuta) i „regio ekspres“ kome treba desetak minuta više zbog stajanja u nekoliko lokalnih mesta.
Kod ovog drugog je najteže kondukterki koja redom, od Stare Pazove do Inđije i Beške na svakoj stanici panično strčava sa gornjeg sprata do vrata i viče na sav glas: „Ovo je Soko voz, ne ulazite!“
Izgleda da se dešava da meštani pobrkaju Soko sa lokalnim šinobusima i vozovima, mada ni na prvi pogled po izgledu nisu slični.
Pre će biti da ima značajan broj „slepih putnika“ koji hoće da se prošvercuju bržom vožnjom do svoje destinacije.
Cena karte od Beograda do Novog Sada u promo periodu do kraja aprila je oko 300 dinara.
Kasnije će cena po nezvaničnim najavama biti oko 1.800 dinara. Međutim, pravu cenu koju plaćamo za pola sata luksuzne vožnje do Novog Sada većina građana ni ne zna, a stručnjaci upozoravaju da je (pre)skupa.
Diplomirani inženjer saobraćaja Karlo Polak objasnio je ranije u autorskom tekstu za Danas da smo „za 100 miliona evra skuplju prugu i tri puta skuplje vozove nego za 160 kilometara na čas dobili tri minuta brže kretanje vozom“.
Za novac koji država ulaže u Soko i relaciju samo od Beograda do Subotice mogla se poboljšati pruga po celoj Srbiji, kojom bi vozovi išli 120 na sat.
Vremenska razlika u putu od 75 kilometara do Novog Sada bila bi izražena u minutima (i dalje bi putovanje bilo kraće od sata), ali bi zato i građani Niša ili Zaječara i drugih delova Srbije takođe brže stizali do prestonice, poput Novosađana.
Druga je priča što se po svetu, da bi se isplatila investicija u vozove od 200 do 350 na sat, ovako brzom prugom spajaju samo milionski gradovi na udaljenostima većim od 300 kilometara.
Mada, ko će o tome da razmišlja kada mlada (i lepa) stjuardesa priđe i pita šta želite da vam donese da popijete.
A cene su daleko niže od onih skupih avionskih, od 100 do 200 dinara za kafu, sokove, Hajneken pivo… Ko sporije srče pivo, neće ni stići da iscedi limenku do Novog Sada.
Barem će se za to kratko vreme osetiti kao građanin razvijenog zapadnog sveta. Predizborna svrha je sa 58 odsto osvojenih glasova očigledno ispunjena.
Možda će neko drugo dete sutra pitati zašto voz ne nazovemo po predsedniku. Ko zna, možda se za neke sledeće izbore i preimenuje, kada bude gotova pruga do Subotice, ista ona što je obećana da će biti završena 2018. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
