Povlačenje „Solaris“ autobusa iz javnog prevoza u Beogradu: Nerazuman potez ili prostor za nove dilove?

Nezvanično se čuje i vest da gradska vlast razmišlja da deo tog voznog parka, i pre tog roka, ustupi Skoplju i drugim gradovima Severne Makedonije. Ovakvu ideju gradonačelnika Aleksandra Šapića lično, poznavaoci ocenjuju kao proizvoljan, nerazuman i štetan potez po Beograd i same korisnike gradskog prevoza.

– U situaciji kada je gradski prevoz u krizi, a građani pokazuju veliko nezadovoljstvo stanjem u njemu, odricati se 100 pouzdanih i popularnih autobusa zbog bilo čijeg ličnog marketinga i kaprica bio bi antibeogradski potez, rekao je Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS).

Ta organizacija i portal eKapija objavili su nezvaničnu vest o mogućem ustupanju vozila makedonskoj prestonici, pozivajući se na pouzdane izvore iz samog Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd.

Kako Jovanović objašnjava, Beograd je 2013. godine kupio 203 Solaris autobusa Urbino 18, koji spadaju u sam vrh svetskih proizvođača po kvalitetu, uz MAN, Mercedes ili Škodu.

– Oni su došli sa punom garancijom, setom rezervnih delova, a u Beogradu se nalazi i jedan od najboljih servisnih centara za Solaris u svetu. Zato su ti autobusi i danas vrlo upotrebljivi, omiljeni i među vozačima i građanima, pa je potpuno nerazumno ustupati ih gradovima u nekoj drugoj zemlji. Danas se Solarisi koriste u 850 gradova u svetu, uključujuči većinu gradova u Evropi. Primera radi, u Briselu je to jedina marka gradskih autobusa koja se vozi. Oni se ne mogu meriti sa turskim BMC ili kineskim Higer autobusima, koje retko ko koristi na našem kontinentu, naglašava Jovanović za Danas i dodaje da je ugovor sa Solarisom iz 2013. o kupovini i servisiranju tih autobusa, koji je obuhvatao i inženjere koji su dolazili da obučavaju naše ljude u GSP-u, zapravo model kako treba raditi ovakve kupovine.

Međutim, čak i da čelnici Grada odustanu od ideje poklanjanja Solarisovih autobusa drugoj državi, oni će svakako uskoro biti povučeni iz upotrebe, zahvaljujući gradskoj odluci o starosti vozila u javnom prevozu.

Indikativna je, ipak činjenica da odredba o starosnoj granici nije ni postojala do pre 11 meseci u Odluci o javnom linijskom prevozu putnika, a da je od tada izmenjena još dva puta.

– Preciznije, tim izmenama koje je usvojila Skupština Beograda je najpre bilo propisano da od početka 2024. godine na ulici ne smeju da budu vozila starija od 20 godina, da bi od 1. septembra ta granica bila spuštena na 15 godina, a od 1. septembra 2025. na 10 godina starosti. Pa će Solaris autobusi svakako morati da budu povučeni iz saobraćaja. Opcije su da se rashoduju, prodaju ili doniraju, objašnjava za Danas Ivan Banković, predsednik sindikata Centar GSP.

On napominje da se propisana starosna granica odnosi isključivo na autobuski podsistem javnog prevoza i podseća da su ovakva ograničenja ranije korišćena isključivo u ugovorima sa privatnicima, i da su varirala od ugovorenog posla do posla.

Ovako brzo menjanje gradskih propisa ide na ruku stanovištima da krajnji motiv vlasti zapravo i nije navodno podmlađivanje GSP-ovog voznog parka, već pre svega, kako poručuju iz CLS-a, “osveta” gradonačelnika Šapića prethodnicima u Beogradu.

– Dodatno, očigledno je cilj Šapića i njegove klike da naprave prostor za kupovinu novih turskih gasnih autobusa, što je jako loše dugoročno i strateško rešenja na Beograd. Bojim se da je ova politika jedini razlog zašto se razmišlja o poklanjanju beogradskih Solaris autobusa. To je sve naopako, zaključuje Jovanović.

Da li će Solarisovi autobusi biti donirani ili ne, nije ključno pitanje, smatra Ivan Banković, ali je problem što se takvi poslovi svode na puku statistiku.

– Starosna granica sama po sebi ne znači ništa. Morate da imate održavano vozilo, tehnički ispravno, pouzdano, bezbedno. Da li će autobus biti star dve ili 13 godina, prepustite prevoznicima da kalkulišu. Ni privatnici nisu oduševljeni što moraju da kupuju samo i isključivo nove autobuse. Sve to će dovesti do toga da na ulicama imamo najnekvalitetnije autobuse, jer će svi kupovati turske i rasprodavaće ih čim im istekne garancija.

Sa druge strane, zar ne bi bilo bolje da se Beograđani voze u MAN-u, Mercedesu, Solarisu, evropskim brendovima koji imaju decenijsko iskustvo, koji su pritom dobro očuvani i održavani, prilagođeni njihovim potrebama, kaže Banković ali i dodaje da ukoliko se autobusi poklanjaju, pre svega treba misliti na prioritetnije gradove u Srbiji ili ustanove kojima bi oni bili od velike koristi.

Sagovornik iznosi podatak da je na dan našeg razgovora, u GSP-ovim pogonima Novi Beograd i Karaburma, 163 tehnički ispravna Solaris autobusa. On je saglasan da je najkvalitetnija nabavka, po meri i vozača i putnika, upravo kupovina poljskih Solarisa iz 2012. i 2013. godine.

– Upravo su Solarisi pokazivali najbolja iskustva u poslednjih 20 godina, čak su ih i putnici ocenjivali kao udobne, sa puno prostora, pritom je to bilo dovoljno savremeno vozilo, ali ne tehnologija kojom nismo mogli da ovladamo i prilagodimo je našim putevima. Tu možemo ubrojati još jedino MAN-ova 93 autobusa iz japanske donacije 2003. godine. Imali smo i jednu zaista dobru nabavku 2005. Mercedesovih solo autobusa, koji su se pokazali veoma izdržljivim, ali smo ih povukli iz saobraćaja ovog septembra. Mnogi od njih bi mogli da nastave da rade, iako su ta vozila bila istrošena i nemilosrdno eksploatisana, i po 20 sati u saobraćaju dnevno, priča Banković.

Mnogo bolje i isplativije rešenje, smatra on, bilo bi uraditi generalni remont bar dela, 70 do 100 Solaris autobusa, čime bi im se produžio radni vek za pet do sedam godina.

– U takvim slučajevima radi se stručna analiza i procena za svako vozilo pojedinačno, da li se isplati ulagati u njega. Međutim, našoj vlasti je izgleda bitna samo statistika. Posebno gradonačelniku, jer ovakve odluke donosi isključivo Aleksandar Šapić, a ne struka ili Sekretarijat. Verovatno da bismo mogli da se hvalimo za godinu ili dve, kako imamo najmlađi vozni park, možda i u celoj Evropi. To je, međutim, samo ukoliko gledamo ljušturu, a ne suštinu. Ukoliko ne ulažete u vozni park, ako nema preventivnog idržavanja, gde se tačno zna na koliko kilometara menjate koji deo, koji servis se radi u kom vremenskom periodu ili na koliko pređenih kilometara, možete imati i najnovije autobuse, za godinu i po ili dve će biti krševi, objašnjava sagovornik Danasa.

Suština je, zaključuje Banković, stvoriti sistem gde će i vozila stara 14 godina biti pouzdana i bezbedna, dok glavne probleme javnog prevoza nikako neće rešiti kupovina vozila sa lagera.

On podseća da su turski autobusi Temsa privatnih prevoznika povučeni iz upotrebe nakon slučajeva iberturaže. S druge strane, još nije bilo vremena da gradski BMC pokažu svoje veće nedostatke, jer su još pod garancijom.

Vozni park GSP-a trenutno ima 100 zglobnih BMC-a na gas iz 2022. godine, a prethodno je 2017. nabavljeno 74 solo BMC autobusa na dizel.

Ugovorena je kupovina još 100 zglobnih gasnih BMC autobusa i 50 solo na gas isto turske firme Otokar. U

Šapićevim najavama bilo je reči o 100 pa 150 dodatnih BMC-ova. Beograd je, napominje Banković, najbolji kupac ove kompanije van matične zemlje.

– A voleo bih da vidim da li će ijedno vozilo turske proizvođnje, pre svega BMC, posle samo šest ili sedam godina biti u stanju u kakvom su Solarisi posle 12 godina, ili će biti daleko lošije, zaključuje Ivan Banković.

Rim kupio Solarise

– Čitava politika nabavke novih vozila u Beogradu je pogrešna i treba je momentalno promeniti, kako ne bismo trajno uništili autobuski podsistem. Beograd treba da raspiše međunarodni tender uz podršku evropskih institucija i da iskoristi pogodnosti da pod povoljnim uslovima nabavi tehnološki napredne autobuse koji ne doprinose zagađenju vazduha, a za Beograd su najbolji hibridi u ovom momentu. Tragedija je da je nedavno Atina kupila 100 superiornih Iveco autobusa na gas za znatno manje para nego što Beograd plaća 100 turskih gasnih autobusa, ističe Nikola Jovanović i dodaje da je, inače, najveća nabavka gasnih autobusa u jugoistočnoj Evropi ove godine upravo prodaja 244 Solaris autobusa Rimu.

Stručnjaci sa „pravim diplomama“

Za održavanje Solarisa, po ugovoru je delom zadužen GSP, a u većini inače domaća kompanija SDT Group iz Dobanovaca, koja je, prema Bankovićevim rečima, zasluženo dobila status ovlašćenog servisera, uvoznika i zastupnika za jugoistočnu Evropu, između ostalih i Solarisa.

– To je ozbiljna i profesionalna kompanija, što i ne čudi jer u menadžmentu zaista sede pravi stručnjaci sa pravim diplomama, pre svega mašinski i elektroinženjeri. Zbog toga te autobuse vozimo i po 20 sati dnevno i to na najopterećenijim linijama, gde ima zastoja, vožnje „kreni-stani“, mnogo većeg broja putnika od predviđenog, pa i pored takve eksploatacije ih danas imamo u pristojnom stanju, objašnjava Banković.