SOMBOR: Godina dvostruko ekstremna

Ni Somborcima nije bila naklonjena proizvodnja u „fabrici pod vedrim nebom“. Prvo je suša uzela strahovit danak, ovde kažu da treba proglasiti elementarnu nepogodu, a jesen su zasule kiše, pa plan setve pšenice i ozimog ječma neće biti ostvaren. Kiše su bile veoma česte, u oktobru je bilo 11 kišnih dana sa ukupno 90 litara padavina, a za dvadeset dana novembra meteorolozi su izmerili 79 litara vodenog taloga po kvadratnom metru, dok je visina snežnog pokrivača dostigla 14 centimetra.
Sejačice su, dakle, često stajale, pa je pšenicom od planiranih 19.398 hektara zasejano 16.725, što znači da „manjak“ iznosi 2.673 hektara. Ozimim ječmom zasejano je 1.944 hektara, 84 odsto planiranih površina. Ovde se, neretko, pšenica sejala i do kraja novembra, često i u prvim danima decembra, ali i stručnjaci i proizvođači listom ističu da je setva završena, ali i da ne isključuju mogućnost da neki pojedinac, koji je sve pripremio za setvu, još i izađe na njivu ako se parcele prosuše, što je malo verovatno.

Seme s tavana

Strah od manjka hleba u narednoj godini još nije izražen, mnogo toga zavisi kakvi će biti prinosi. Zasejanoj pšenici zasad prijaju ovakvi uslovi, nikla je, a ona sejana u prvim rokovima (u oktobru) dobro se razvija. Kvalitetu setve može se zameriti što veće površine nisu zasejane u oktobarskom roku, što je sejano i „seme s tavana“, mada je toga bilo manje nego prethodnih godina. Naravno, redovno se konstatuje da ulaganja nisu odgovarajuća, da poljoprivrednici nemaju dovoljno sredstava za korišćenje mineralnih đubriva pre setve i za prihranjivanje. Zbog toga rod umnogome zavisi od vremenskih (ne)prilika. Ovdašnjim ratarima preostalo je da kukuruz oberu sa još oko 500 hektara, da koren repe izvade sa oko 80 hektara, ali i da dubokom brazdom obuhvate još gotovo 36.000 hektara, odnosno 60 odsto njiva.

Uz naglašavanje da godina jeste bila dvostruko ekstremna – suša i obilne padavina, da je izmenjen kalendar poljoprivrednih radova, valja podsetiti i na iskustva, rezultate poljoprivredne organizacije „Jedinstvo“ u Apatinu. Na površini od 1.458 hektara ostvaren je prosečan prinos kukuruza od 8,9 tona suvog zrna po hektaru, soja je takođe dala svetski rezultat od 3,3 tone po hektaru, šećerna repa 47 tona korena po hektaru. U „Jedinstvu“ kažu da je i njih pogodila suša, prema primenjenoj „punoj tehnologiji“ u normalnim uslovima prinos kukuruza premašio bi 10 tona zrna po hektaru. Takvi rezultati ne mogu se očekivati na Telečkoj visoravni, višim terenima, ali da li baš razlika u prinosu kukuruza treba da iznosi četiri do pet tona po hektaru?
Zemljoradnička zadruga u Kljajićevu, pak, deo njiva ima na obroncima Telečke visoravni, ali postiže daleko veće prinose nego njene komšije. Na savetovanjima poljoprivrednih stručnjaka redovno se ukazuje na faktore koji ograničavaju proizvodnju, odnosno preporučuje kako treba da se radi. Međutim, za preporučenu tehnologiju mnogi ratari nemaju novca, „štede“ na semenu, đubrivu, obradi, probijaju rokove… I još jedan podatak iz Apatina – u postrnoj proizvodnji, posle žetve graška i pšenice, kukuruzom je zasejano 96 hektara. U sistemu za navodnjavanje ostvaren je prinos od 8,3 tone po hektaru. Jedna njiva, dve žetve, dobri prinosi i cene, i eto novca.
Za kraj, pomenimo i mnogobrojne rasprave u nekadašnjem SOUR PK „Sombor“. Atare dve poljoprivredne organizacije razdvajala je samo železnička pruga. Razlika u prinosima bila je i do 40 odsto. Uostalom, ukrajinska narodna poslovica glasi: „Ne rađa zemlja, nego ruka“. A priča da Vojvodina može da hrani pola Evrope imaće osnova samo ako se u poljoprivredu više ulaže, pametno koristi raspoloživi potencijal, ako budemo imali pravu agrarnu politiku, ali to je već druga tema.