SOMBOR: Više od hiljadu domaćinstava priključeno na gasnu mrežu

Hladni septembarski dani već su primorali mnoge Somborce da, makar nakratko, uključenje grejalice, gasne instalacije, klima uređaje kako bi podigli temperaturu za dva-tri stepena, pogotovo u porodicama sa bebama ili starijim osobama. Zvanična sezona počeće 15. oktobra, a do tada će na gasnu mrežu biti priključeno više od hiljadu domaćinstava, što je za oko 450 više nego prošle godine.
U Sombor-gasu ističu da će se domaćinstva, ukoliko klimatski uslovi dozvole, na mrežu moći priključivati i u drugoj polovini oktobra, i u novembru. Gas je, dodaju u ovom preduzeću, najjeftiniji energent, recimo za kuću od 100 kvadratnih metara mesečno je potrebno 250-300 kubnih metara gasa, a to podrazumeva trošak od oko 7.000 dinara. Manji su i izdaci za struju, jer se gasom zagrevaju bojleri, odnosno koriste šporeti. Protekla zima bila je vroma blaga, a jedan građanin stan od 60 kvadratnih metara celu sezonu grejao je izdvojivši samo 16.000 dinara.
U JKP Energana kažu da će do početka grejne sezone sve biti spremno. Na sistem daljinskog grejanja dosad je priključeno oko 3.500 stanova, uskoro će biti povezano još stotinak stambenih jedinica. Letnji period iskorišćen je za uobičajeni remont postrojenja, sredstvima NIP zamenjivane su podstanice, pa će se grejna sezona spremnije dočekati nego prošle godine.
– U rezervoarima je 1.200 tona mazuta, naše kotlarnice priključene su i na gasnu mrežu, a tokom grejne sezone koristićemo energent koji bude jeftiniji – kaže za naš list MILAN Dozet, direktor JKP Energana.
Najjeftinije se greju domaćinstva koja kao energent koriste sojinu slamu. U prigradskim naseljima, selima, a i u samom gradu sve je više domaćinstava koja će u kotlove za centralno grejanje ubacivati bale sojine slame. Za grejnu sezonu obično je potrebno između 1.200 i 1.500 bala sojine slame. Ovaj oblik grejanja najviše koriste poljoprivrednici, proizvođači soje, koji ističu da su troškovi prikuplja ove slame, na svojoj i tuđoj njivi, minimalni, pa će ih grejna sezona koštati tek dvadestak hiljada dinara. Da bi se sojina slama koristila kao energent neophodno je imati veće dvorište, nastrešnicu.
U toku je nabavka drva, uglja, a najrevnosniji u tome bili su penzioneri. Njihovo udruženje već decenijama organizuje nabavku ogreva na višemesečnu otplatu. Cene ovih energenata nisu bitnije menjane, a trošak može da bude veći od prošlogodišnjeg, ukoliko zima bude duža i oštrija od prethodne. Biće, nažalost, i ove zime domaćinstava koja će se grejati uz jednu vatru, uz onu na kojoj se kuva, a uveče se otvore vrata spavaće sobe, da se podigne temperatura.