Somborac: Reakcija države na nedavno demoliranje izložbe u Zemunu katastrofalna

Kako je objasnio, postoji „nekakva mogućnost“ da se građani informišu, što nije zabranjeno, ali je na druge načine napravljeno tako da je to „forma velike neslobode“.

Somborac smatra da je „u većini medija situacija iskrivljena i lažna“ i da u „manjim i neuticajnijim“ medijima mogu da se vide kritički osvrti i „objektivne stvari“, ali da napadi na takve medije počnu odmah pošto objave „nešto problematično“.

Prema njegovoj oceni, ukoliko bi „veći“ mediji objavili „nešto problematično“, protiv njih bi odmah bile pokrenute akcije Poreske uprave i Bezbednosno-informativne agencije.

Za takvo stanje u medijima, ukazao je Somborac, odgovorni oni koji su „najmoćniji i kontrolišu tokove novca i fizičke sile“, jer su oni najodgovorniji „za sve“, dok je odgovornost manja kako opada moć.

Osvrćući se na nedavno demoliranje izložbe stripa u galeriji „Stara kapetanija“, on je naglasio da je reakcija države bila katastrofalna, jer je to moralo da bude sprečeno.

Prema njegovom stavu, policija je ranije trebalo da se pojavi i obezbeđuje izložbu, jer su bile prijavljene pretnje smrću koje su se pojavile na društvenim mrežama.

U reakcijama javnosti ima „i podrške i osude“, primetio je Somborac, kome „poprilično deluje“ da je bilo „dosta nerazumevanja i ekstremnog licemerja“ u vezi sa izložbom.

Kako je obrazložio, „svi ljudi, kada su klinci, vole crni humor, a sada odjednom ne vole, ili se to skroz istrgne iz konteksta i napravi se neka epska teorija zavere gde nisam ni znao šta sam sve sposoban da uradim, u zaveri sa Bilom Gejtsom“.

Upitan kolika je uloga karikature i humora u informisanju građana, Somborac je odgovorio da mu „kažu da je velika“ i napomenuo, istovremeno, da u „većim“ medijima nema „nekog kritičkog sadržaja“.

Uveren je, ipak, da karikatura dosta dopire do građana i poziva se, pri tome, na izjave ljudi koji mu kažu da je to za njih vid dodatnog informisanja.

Odnos političara prema karikaturi i karikaturistima, Somborac je ocenio kao „lažno tolerantan“, jer ga, s jedne strane, hvale, a onda „zovu urednika i skidaju oglase“.

Smatra da se onom delu javnosti koji je upoznat sa radom karikaturista dopada ono što oni rade, dok na planu novinarske i medijske solidarnosti „ima prostora za napredak“.

Somborac, međutim, ne bi bio „toliko kivan“ na novinarsku profesiju, „koja jeste na zlom glasu“, ali bi voleo da neke druge profesije daju svoj glas solidarnosti