Somborski Dom učenika srednjih škola jedan od najboljih u Srbiji

Za Dom učenika srednjih škola u Somboru, uz ocenu da je najbolji u Srbiji, mnogi kažu da je ravan hotelima najvišeg ranga. Tačno 225 učenika iz susednih opština – Odžaci, Apatin, Kula, Vrbas, Srbobran, Bač, Bačka Palanka, Bačka Topola – smešteno je u dvokrevetnim ili trokrevetnim sobama, svaka sa kupatilom, internetom, umetničkom slikom na zidu, 12 soba u prizemlju dobilo je i televizore. Tu su i četiri učionice, sa klimom, kuhinja, trpezarija, na meniju uvek više vrsta jela. Hol Doma već je postao prestižno galerijsko mesto, organizovano je više od 130 izložbi, u galerijskom fondu je oko 200 slika. Tu se često organizuju književne večeri, tribine. Somborski Dom organizuje Međunarodni festival dramskog stvaralaštva, na redu je četvrti festival ljubavne poezije „Ivan Pangarić“, slikarska kolonija nastala je u saradnji sa domom iz Sremske Mitrovice. Somborci su dvaput bili domaćini republičke „Domijade“, više puta regionalnih susreta.

– Najveća pažnja, naravno, posvećuje se uspešnosti, a prosek ocena na kraju godine je bolji nego na početku, odnosno od uspeha sa kojim su učenici došli u Dom. Zaposleno je osam vaspitača, raznih profila, uspešno sarađujemo sa beogradskim Edukativnim centrom „Finesa“, u biblioteci je 6.000 naslova – lektira, enciklopedije, rečnici, priručnici na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom i romskom jeziku. Sa zadovoljstvom ističem da ovde ne znamo šta je to incident – kaže za Danas Milanko Jovičić, direktor Doma.

Dom ne može da primi sve zainteresovane učenike, pa je planirana izgradnja depandansa sa 50 ležaja, a rekonstrukcijom grejanja planira se korišćenje solarne energije, odnosno obnovljivih izvora energije. Veoma je značajna i dopunska delatnost Doma, koja godišnje donese desetak miliona dinara prihoda. Vikendom i u vreme zimskog i letnjeg raspusta ovde se odvijaju mnoge aktivnosti. Pružaju se usluge đačkim ekskurzijama, kampovima za mlade, sportistima.

Nemanja Delić: Grad dobar poslodavac

Projekcijom gradskog budžeta za ovu godinu planirano je da se u kasu slije milijardu i 350 miliona dinara, a Skupština grada nedavno je razmatrala polugodišnji učinak.

– Za šest meseci realizacija iznosi 665,9 miliona dinara. To je 95 odsto od polugodišnjeg, odnosno 45 odsto od godišnjih prihoda, a taj trend je nastavljen i u julu i avgustu mesecu. Pošto je u drugom delu godine nešto intenzivnije punjenje budžeta, mislim da ćemo ove godine realizovati planirani iznos. To znači da je budžet planiran objektivno, nešto je veći nego prethodne godine, a kada vidimo da mnogi gradovi prave rebalanse možemo zaključiti da relativno dobro stojimo. Grad redovno ispunjava svoje obaveze prema izvođačima radova, direktnim i indirektnim korisnicima budžeta, pa ističemo da je grad Sombor dobar poslodavac – kaže za Danas Nemanja Delić, gradonačelnik Sombora.

Ambasadorka SAD juče otvorila Uslužni centar

Ambasadorka SAD u Srbiji Meri Vorlik juče je u Somboru, u zgradi Županije otvorila prostorije Uslužnog centra za izdavanje raznih dozvola. Prostorije u zgradi Županije, sedištu lokalne vlasti, renovirane su i opremljene i sredstvima Američke fondacije za međunarodni razvoj (USAID). Ambasadorka je potom obišla Kuću starih zanata na glavnoj somborskoj ulici, a u Bačkom Monoštoru otvorila je prostoriju Turističkog info-centra i obišla Etno kuću u ovom selu. Ambasadorka je istakla da SAD podržavaju lokalne samouprave da što efikasnije odgovaraju potrebama svojih građana.

– Američki narod kroz agencije za međunarodni razvoj pružio je stručnu, tehničku i finansijsku pomoć u 37 lokalnih samouprava u Srbiji, u proteklih pet godina gradovi i opštine u Srbiji privukli su oko 1,4 milijarde evra, a otvoreno je oko 16.000 radnih mesta – rekla je Meri Vorlik.

„Krhke crte vremena“

Danas (subota) u podne u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu dr Irina Subotić otvoriće tematsku izložbu somborskog Gradskog muzeja pod nazivom „Krhke crte vremena“. Izložba je nastala kao autorski projekat Čedomira Janičića, istoričara umetnosti i višeg kustosa, a cilj je da kroz izbor crteža umetnika iz druge Jugoslavije, afirmiše vrednost somborske zbirke „Likovna jesen“.

Reč je o izboru od 50 radova nastalih u periodu 1962 – 1994. godine na prostoru druge Jugoslavije. Gradski muzej u Somboru saopštio je da je zbirka crteža iz fundusa „Likovna jesen“ nastala otkupima sa Trijenala savremenog jugoslovenskog crteža u Somboru, samostalnim izložbama u Salonu „Likovne jeseni“, iz fonda Galerije Kulturno-propagandnog centra u Somboru, Kulturno-prosvetne zajednice Somboramora, aukcija SIZ-a za kulturu SAPV, otkupima „Likovne jeseni“ sa izložbi crteža u Zagrebu, poklonima.

Beograđani će postavku moći da razgledaju do 11. oktobra, a crteži će potom biti izloženi u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, pa u zemljama regiona.

Rafovi puni, novčanici poluprazni

Nestašica ulja, iako kratkotrajna, razgnevila je neke građane Sombora, koji su, radeći u poljoprivrednim preduzećima i zadrugama, kao i zemljoradnici kroz maržu izdvajali novac za izgradnju Uljare, a pride, ovde se suncokretom seje oko šest do sedam hiljada hektara svake godine. Uljara je već u više navrata menjala vlasnika, bivši deoničari su deonice davno prodali, pa nemaju nikakvog uticaja na poslovnu politiku. Ipak, nestašica ulja nije dugo trajala, tek dva-tri dana.

Prvo se u maloprodaji pojavilo ulje „Iskon“, po ceni od 125 dinara za litar, a potom i jestivo ulje iz rezervi po ceni od 119 dinara po litru. Ovih ulja i sada ima u prodavnicama. Konstatacije izrečene za vlasništvo Uljare važe i za mlekaru „Somboled“. Trajnog mleka uglavnom je bilo uvek, svežeg je manjkalo u nekim prodavnicama već posle osam-devet sati, a u drugim ga je bilo do predveče.

Mnogi građani demantuju one predstavnike vlasti koji su tvrdili da su nestašice nastale zbog gomilanja kućnih zaliha. Penzionerka, koja ne želi da joj se ime pominje u novinama, reče da još nije primila onih 5.000 dinara, a da ni time ne bi mogla da ugrozi snabdevanje, jer mogućnosti za zalihe jednostavno nema. Ona čak smatra da bi trebalo uvesti manja pakovanja, pola litra, na primer, jer bi siromašniji građani lakše kupovali mleko i ulje.

Nestašice hleba, naravno, nije bilo, ali je bilo negodovanja zbog cena. Ako je cena vekne većini građana, ipak, podnošljiva, onda se bunt svodi na cene peciva, budući da kifla, na primer, košta 25 dinara. Čist račun odavno nije poznat, jer ovde mnogi tvrde da je cena hleba i peciva formirana prema ceni pšenice od pre nekoliko godina, kada je kilogram koštao 18 dinara. Protekle dve godine cena pšenice bila je znano niža, tek desetak dinara po kilogramu, i cene nisu snižavane, ali su zatražene veće kada je povećana cena pšenice iz ovogodišnjeg roda. Vlast bi, kažu u Somboru, morala da vodi računa o ovome.

Savet potrošača u ovom bačkom gradu gotovo ne postoji, a i pitanje je šta bi realno mogao da doprinose. Kupac sa (polu)praznim novčanikom ne pravi veliki pazar, a za ilustraciju ovdašnje kupovne moći neka posvedoči podatak da neki pacijenti mole lekare da im prepišu jeftinije lekove, jer za one bolje nemaju para.

Neki građani su smanjili izdatke za ishranu jer kilogram junećeg buta, na primer, košta oko 550 dinara, svinjskog oko 430 dinara.

– Te cene su formirane kada su otkupne cene tovnih svinja povećane sa 85 na 120 dinara po kilogramu žive vage. Sada se otkupne cene smanjuju, ali ne verujem da će skoro biti niže cene mesa, a pogotovo ne prerađevina. Kod nas nema reda, pa najčešće u lutrijskom sistemu proizvodnje stradaju proizvođači i potrošači. Treba li da podsećam da je pre nekoliko godina cena tovnih svinja bila tek 50 do 60 dinara, ali država nije reagovala. Nije nas zaštitila, robne rezerve su ostale neme. Još ću da napomenem da klanice sa seljacima ne sklapaju ugovore o tovu, neće ni na šta da se obavežu, a država sve to toleriše – kaže Mihajlo Romer, poljoprivrednik iz Sombora.

„Ženidba“ za novu sezonu

Narodno pozorište će novu sezonu početi komadom „Ženidba“ Nikolaja Vasiljeviča Gogolja, koju će režirati Ana Đorđević. U predstavi igraju Milijana Makević, Olgica Nestorović, Tatjana Šanta Torlaković, Marko Marković, Miljan Prleta, Ninoslav Đorđević, Branislav Jerković, Srđan Aleksić, Tijana Marković i Mihajlo Nestorović.

Premijera je zakazana za 24. septembar na Velikoj sceni somborskog teatra.

Veliki formati save Stojkova

Poznati somborski slikar Sava Stojkov, posle dvadesetak godina vraća se slikanju na staklu. Izložbu novih ostvarenja, velikog formata, najavio je za polovinu novembra u Galeriji „Stojkov“.

Pedagoški fakultet, Gradsko veće Sombora, kulturne institucije iz Sombora i nacionalna veća nacionalnih manjina uputili su predlog Ministarstvu kulture da Stojkovu bude dodeljeno Priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

Izloba Konjovićevih crteža

Iz budžeta AP Vojvodine Galeriji „Milan Konjović“ u Somboru na konkursu je dodeljeno 100.000 dinara za sufinansiranje tematske izložbe iz opusa crteža i grafika Milana Konjovića. Izložba, predviđena za kraj oktobra, obuhvatiće studijske crteže iz Praga, iz perioda 1919 – 1920. godine, a biće izloženo 28 portreta i aktova. Finansijsku pomoć za realizaciju ove izložbe dale su i gradske vlasti u Somboru.