Na javnoj rapravi povodom Nacrta Zakona o štrajku, održanoj 10. maja u Beogradu, predstavnik Sindikata obrazovanja Srbije je izrazio neslaganje sa predloženim (starim) rešenjima kojima se obrazovanju praktično uskraćuje pravo na štrajk.
Obrazovanje (u tekstu Nacrta Zakona: prosveta) je ostalo među delatnostima kojima se ograničava pravo na štrajk i svrstano u delatnost od opšteg interesa „u kojoj prekid rada ili obim prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stavnovništva ili dela stanovništva“, zajedno sa elektroprivredom, vodoprivrednom, saobraćajem, informisanjem, PTT uslugama, komunalnim delatnostima, proizvodnjom osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvenom i veterinarskom zaštitom, društvenom brigom o deci i socijalnom zaštitom“, stoji u saopštenju Sindikata obrazovanja Srbije.
Za sve ove delatnosti, pa i obrazovanje, predviđen je minimum procesa rada, koji se po ovom predlogu utvrđuje kolektivnim ugovorom. Štrajk zaposlenih u obrazovanju regulisan je u Zakonu o osnovnom obrazovanju i Zakonu o srednjem obrazovanju, a kao minimum procesa rada utvrđeno je trajanje školskog časa od 30 umesto redovnih 45 minuta, (za nastavnike praktične naastave 40 minuta) i 20 sati rada nedeljno za vaspitače i stručne saradnike, saopštio je SOS.
Na javnoj raspravi smo ukazali na mišljenje iz Međunarodne organizacije rada koje smo istim povodom tražili i 2011. godine: „Komitet smatra da se minimum procesa rada može utvrditi u obrazovnom sektoru u slučaju dugog trajanja štrajka, a ni tadašnje a ni sadašnje rešenje ne sadrži bilo kakve reference za dužinu trajanja štrajka i stoga proširuje situacije u kojima minimum procesa rada može biti primenjen u obrazovnom sektoru. Glavni aspekt je da to mora biti istinski i isključivo minimum usluga , tj. one koje su ograničene na operacije koje su striktno neophodne za zadovoljavanje osnovnih potreba stavnovništva ili minimum zahteva za usluge, pri zadržavanju efektivnosti pritiska koji je uveden.
Kako saopštava SOS definisanje minimuma procesa rada u osnovnom i srednjem obrazovanju je prekomerno u odnosu na minimum usluga kako to promovišu MOR-ovi principi slobode udruživanja, to jest čini mogućom značajnu restrikciju štrajkačke akcije i otuda uspostavlja režim koji može da protivureči samom pravu na štrajk.
Drugo, pošto taj sistem ograničava jedno od ključnih sredstava pritiska koje je na raspolaganju radnicima u odbrani njihovih ekonomskih i socijalnih interesa, njihova organizacija treba da bude u mogućnosti, da učestvuje u definisanju takve usluge, zajedno sa poslodavcima i državnim predstavnicima.
Sindikati obrazovanja nisu bili konsultovani o utvrđivanju minimuma procesa rada tokom pripreme novih zakona o obrazovanju, te su i u najnovijim zakonima ostala ranija rešenja.
Pošto će se usvojiti novi Zakon o štrajku, trebalo bi izmeniti te odredbe i uskladiti ih sa novim zakonom ili pitanje štrajka i minimuma procesa rada regulisati kolektivnim ugovorima, na šta Ministarstvo prosvete svakako neće pristati, pošto im regulisanje štrajka u zakonu o osnovnoj i srednjoj školi daje mogućnost da u startu obesmisle štrajk kao oblik sindikalne borbe za prava zaposlenih, navodi se u saopštenju SOS-a.
Sve stavove povodom Nacrta Zakona o štrajku Sindikat obrazovanja Srbije je uputio članovima komisije iz redova Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji su kao članovi SES-a učestvovali u njegovoj pripremi. Pošto nismo dobili povratne informacije, na javnoj raspravi smo izneli svoje neslaganje sa usvojenim Nacrtom zakona.
Učesnike Okruglog stola smo takođe obavestili o informaciji iz Međunarodne organizacije rada da će se početkom juna rapravljati o pitanjima koja se tiču kolektivnog pregovaranja i organičenog socijalnog dijaloga u Srbiji i zahtevu da se dostave informacije o stanju primene konvencija MOR-a u oblasti obrazovanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
