Sovjetska špijunska služba razotkrivena u Finskoj 1Foto: Matea Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Na današnji dan pre osamdeset godina listovi Vreme i Pravda pisali su o potencijalno širim ingerencijama američkog predsednika i hrvatskom pitanju unutar Kraljevine Jugoslavije.

Sovjetska špijunska služba razotkrivena u Finskoj 2Naslovna strana lista Vreme donela je vest o mogućim većim ovlašćenjima šefa američke države. Ministar mornarice Edison predložio je Kongresu da usvoji zakon koji će predsedniku Frenklinu Ruzveltu biti od pomoći da vojnu bezbednost zemlje podigne na viši nivo.

Zakonski nacrt omogućio bi Ruzveltu da u slučaju neposredne opasnosti stavi pod svoju kontrolu brodove, fabrike, preduzeća, kao i sve privatne ustanove od važnosti za odbranu države.

Prvi čovek američke mornarice smatrao je da bi ovaj zakonski predlog bio važna mera predostrožnosti i da to ne bi značilo ulazak mornarice u rat. Edison je utemeljenje video u odluci Kongresa iz 1917. godine kada je slično ovlašćenje dato tadašnjem predsedniku Vudru Vilsonu, piše list Vreme.

Isto glasilo prenosi da je sovjetska špijunska služba razotkrivena u Finskoj. Lokalni list „Harstad Tidende“ navodi kako su finske vlasti stale na put razgranatom sovjetskom centru špijunaže u Parkinu. Špijunskom delatnošću rukovodio je kapetan finske vojske, dok su ostala lica pružala logistiku.

List Vreme značajno mesto pridaje poplavi u Andaluziji. Ističe se kako je nepogoda u Sevilji nadmašila razmere iz 1936. godine. Posebno se ističe da je vodostaj reke Gvadalkivir za 15 metara iznad normalnog. Saobraćaj u tom delu Španije je otežan, naročito železnički. Broj žrtava nije utvrđen, ali se sa sigurnošću tvrdi da je poginulo sedam lica, izveštava Vreme.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke.

Sovjetska špijunska služba razotkrivena u Finskoj 3
Foto: Screenshot/Digitalna.nb.rs

U listu Pravda citiran je komentar profesora i podbana banovine Hrvatske Ive Krbeka. On je svoje stručno mišljenje povodom akta iz 26. avgusta 1939. godine izložio u prvom izdanju obnovljenog „Savremenika“.

Krbek je naveo da naredba o izvanrednom stanju iz 1939. godine ne prekomponuje čitavo državno ustrojstvo, već se uređuju samo određena pitanja autonomije Hrvatske i predstavljena su načela koja tek treba podrobnije razraditi.

On je naveo kako nije u pitanju radikalno odbacivanje ustavnog teksta iz 1931. godine poznatijeg kao Oktroisani ustav. Prema tumačenju Krbeka, mere imaju samo privremeni značaj i predstavljaju početnu osnovu za novi Ustav koji će urediti državu po federativnom principu, prenosi list Pravda.

Hrvatski profesor istakao da je u pitanju važan momenat za hrvatski narod od čije kompaktnosti će bitno zavisiti perspektiva Hrvatske, odnosno dostizanje njenog punog opsega u okviru Kraljevine Jugoslavije.

Celokupno izdanje možete pogledati na linku Narodne biblioteke

List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1939. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.

Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari