Španci manje osuđuju druge, ali su Srbi otvoreniji za nova poznanstva

Kako Nađa kaže, svako od ovih iskustava, hteli mi to ili ne, proširuje vidike i menjaju mentalitet. Upravo je pri povratku sa Erasmus programa shvatila da ne želi više da vodi način života kakav je vodila do tada.

„Naravno, moja želja da se vratim u Španiju bila je pojačana i razlogom da budem sa sadašnjim verenikom kojeg sam upoznala dok sam volontirala“, dodaje Nađa.

Neposredno pred istek volonterskog programa, aplicirala je za posao u teretani u gradu u kojem je volontirala, na koji je i primljena.

„Nakon više od pola godine koliko je trajao proces sređivanja papira i dobijanja vize, vratila sam se u Španiju i krenula sa novom etapom svog života“, kaže Nađa.

Prema njenim rečima, život u Španiji nije mnogo drugačiji u odnosu na Srbiju, ali svakako da ima razlike.

Kako kaže, ljudi u Španiji su mnogo smireniji, ne mare za tuđe živote, ne osuđuju.

„S druge strane, primećujem da smo mi Srbi mnogo bliskiji, otvoreniji za upoznavanja i prihvatanja novih osoba u društvo, kulturniji za neke osnovne stvari koje učimo u kući, kao što su upoznavanje, držanje ruke na ustima dok zevamo, persiranje. To su stvari koje su me mnogo iznenadile jer se ovde ne rade“, ističe naša sagovornica.

Kaže da je to što je imala momka Španca mnogo olakšalo moju integraciju u društvo, kao i činjenica da je govorila jezik.

„U suprotnom, mislim da bi mi bilo mnogo teško da steknem neka poznanstva s obzirom na to da ovde na severu Španije ima jako malo naših, a ljudi odavde su prilično hladni. Potpuno suprotno od juga, što ljudi uvek zamišljaju kada pomisle na Španiju“, kaže Nađa.

„U Srbiju idem jednom do dvaput godišnje i uvek mi bude neizmerno drago kada dođem kući i kada provedem vreme sa svojom porodicom i prijateljima. I dok sam ovde u Španiji, uvek pominjem lepe stvari vezane za moju zemlju, međutim, kada provedem neko vreme tamo, pa i samo nedelju dana, nanovo počinjem da primećujem mnoge stvari koje su mi smetale i ranije. Naravno, nigde nije savršeno, ali mislim da Srbija ima još dug put da pređe kako bi ljudi zaista bili zadovoljni uslovima života“, kaže Nađa, dodajući da je mentalitet naših ljudi je prilično zatvoren i stalno se, kao nacija, inatimo – svima i svemu.

Prema njenim rečima, kada dođe u Srbiju, primećuje da je veliki broj ljudi dosta nezadovoljan, ogorčen, pa čak i nekulturan, te umeju i da opsuju za svaku sitnicu.

„Ne smatram da treba svi da šetamo ulicom sa osmehom na licu, ali da poštujemo neke osnovne društvene norme, to ne bi trebalo da bude tako teško“, objašnjava Nađa.

Kaže da veruje da svako od nas sam bira kako će da živi bez obzira na mesto u kom se nalazi i svako ima potpunu odgovornost za svoj život. Samim tim, ne želi da krivi ni predsednika, ni politiku niti bilo šta drugo za situaciju mnogih mladih u našoj zemlji, već  prost kvalitet života, vazduha, hrane i vode navodi kao neke od glavnih razloga zbog kojih mi je drago što nije u Srbiji.

„U Španiji živim na okeanu i kvalitet hrane, vode i vazduha je neuporediv i neizmerno sam zahvalna na tome“, kaže Nađa.

Da li će se vratiti u Srbiju, ne zna ni sama, ali kaže da to za sada nema u planu s obzirom na to da u Španiji i njen verenik i ona imaju posao i planiraju osnivanje porodice.

Međutim, kako ističe, da joj je neko pre tri godine rekao da će živeti tu i imati sve što ima sad, ne bi mu verovala, te njena vrata uvek ostaju otvorena za bilo koju državu na svetu, ne samo za Srbiju.

„Ono što mi Španija pruža u odnosu na Srbiju jeste mnogo više mira, sigurnosti, finansijske stabilnosti i slobode. Bolji kvalitet života“, rekla je Nađa.

Međutim, upravo zbog potpuno drugačijeg mentaliteta ljudi u Srbiji i Španiji, objašnjava da joj je često veoma teško da ostvari bolja poznanstva sa ljudima iz mesta u kom živi, jer su ljudi prilično zatvoreni, te se podrazumeva da joj prijatelji i porodica najviše nedostaju.

Ipak, vesti iz Srbije ne prati, kao ni vesti iz Španije.

„Ako je nešto važno, saznam preko nekoga ili preko društvenih mreža, ali ne želim da trošim vreme i energiju na najčešće negativan sadržaj“, objašnjava Nađa.

Takođe, ni ljudi u njenom okruženju nisu preterano upućeni u dešavanja u Srbiji.

„Znaju otprilike gde se nalazi Srbija, eventualno kada je pobedila špansku ekipu u nekom sportu, i to bi bilo sve“, uz osmeh navodi Nađa.

Prema njenim rečima, u njenoj okolini nema mnogo ljudi sa naših prostora.

„S obzirom da živim u jednoj manjoj regiji u Španiji, poznajem samo jednu našu devojku sa kojom imam odličan odnos i vrlo rado se družim sa njom kada imamo vremena“, iskrena je Nađa.

Kada je njena karijera u pitanju, kaže da je uvek težila da radi u struci, jer veoma voli svoj posao.

„S obzirom na to da sam diplomirani Difovac, trenutno radim kao personalni trener, u teretani, a ovde zaista, ne znam da li sam imala sreće ili prosto nije tako teško zaposliti se u ovoj oblasti. Pored posla u teretani, radim i na kreiranju online programa treninga kako bih mogla raditi i sa svim starim, pa i novim klijentkinjama iz Srbije, čemu se posebno radujem“, kaže naša sagovornica.

Kvalitet njenog života se, kako navodi, neizmerno popravio te ima mogućnost da lepo da zaradi, uštedi, priušti sebi stvari koje nije mogla u Srbiji, da vikendom ode na mini putovanje i do Portugala ako je to ono što želi.

„Ljudi ovde imaju mnogo veću svest o važnosti fizičkog vežbanja, tako da se često organizujemo da idemo na pešačke rute, na plivanje, na jahanje ili bilo kakvu drugu sportsku aktivnost. U tome uživam u potpunosti“, ističe Nađa, dodajući da joj i pored lepog života u Španiji iz Srbije fale su porodična i prijateljska okupljanja, proslave i druženja druženja, jer se, kako kaže, te stvari u Španiji ne praktikuju onoliko koliko u Srbiji.

Takođe, kroz smeh navodi da je drugačije i poštovanje privatnog prostora.

„Španci pored toga što te poljube dva puta pri upoznavanju, dok ti nešto pričaju stanu na centimetar  od tvog lica i to zna da bude prilično nekomforno za nekoga ko nije navikao na tako nešto“, objašnjava.