Spasioci ministri ili Nikita Mihalkov

Najezda ministara

Varošicu, sa oko 14.000 stanovnika, od kojih dve trećine živi na selu, moguće je promatrati kao lice i naličje Srbije. S jedne starne, Kosjerić, kojim je do 2000. godine vedrio i oblačio poznati socijalista Ratomir Munitlak, ipak ima potencijala, ali ne i iskrene volje da se život u njemu upristoji. S druge strane, ovaj gradić na zapadu Srbije godinama prednjači po visini prosečnih zarada. Međutim, to je statistička greška, jer oko 400 radnika Fabrike cementa primaju visoke plate za naše prilike, dok je mnoštvo građana suočeno sa teškim životom i neizvesnošću. Mnogi od njih, prvenstveno mladi, odlaze iz varošice, koju su tokom poznate Kočine krajine naselili Crnogorci, ali i gorštaci iz istočne Bosne, sa Zlatibora i Tare. Legenda kaže da je Kosjerić nazvan po Antoniju Kosijeru, koji se sa svoja tri sina doselio iz crnogorskog sela Kosijer. U senci Valjeva i Požege, ipak krajem 19. veka, počinje njegov razvoj, a pruga Begrad-Bar doprinela je kasnijem ubrzanom progresu. Pročuo se po uzgoju šljive i maline, poznata je i rakija Povlenka, a sjajne uslove poseduje za razvoj seoskog turizma.

Na prevremenim izborima 7. juna, više od 68 odsto od ukupno 10.888 birača izašlo je na birališta. Za jedno odborničko mesto u skupštini, koja ima 27 stolica, takmičilo se devet kandidata. Zbog nepravilnosti, na biračkom mestu broj 30. izbori će biti ponovljeni u četvrtak, 18.juna, i mogli bi da promene izborni skor. Za sada, lista DS može da računa na osam, SNS, NS, DSS i koalicija SPS-PUPS-JS na po četiri, SPO dva i G17 plus na jedno odborničko mesto. LDP sa 4,5 odsto i SRS sa skoro duplo manje glasova nisu prešle cenzus. Za prelazak cenzusa LDP je potrebna podrška od 37 glasova. Izbori su ukinuli privremenu upravu, a rezultatima jedino mogu da budu zadovoljni naprednjaci-debitatni.

Ipak, bez obzira na razočaranja i veliki odziv birača, što je još jedan paradoks gradića pored Skrapeža, dok se lokalni stranački prvaci nadgornjavaju oko podele izbornog plena, Kosjerci ne očekuju baš mnogo ni od drugog poluvremena prevremenih izbora. Uoči ponovne borbe za 633 glasa na biračkom mestu broj 30, prisećaju se da je mirnu i malu varoš, tokom izborne kampanje, zadesilo pravo čudo. Tokom najezde ministara i partijskih čelnika iz Beograda (jedino nije dolazio Boris Tadić), izrečeno je niz obećanja, pa ako bi se bar pola od toga ostvarilo, Kosjerić bi mogao da privuče i gastarbajtere iz Evrope.

Visoka politika

– Realno je očekivati da se ništa neće desiti, odnosno da će se potvrditi rezultati od 7. juna, očekivanja su od izbornog četvrtka Dragana Vujadinovića, narodnog poslanika i kandidata DS za predsednika opštine, koji za šuškanja o pripremi izbornih mutljavina, kaže da ova stranka neće dozvoliti bilo kakve izborne nemeštaljke. – Posle ponovljenih izbora, Kosjerić će dobiti definitivnu sliku izborne volje, ali i koaliciju preslikanu sa republičkog nivoa, možda pojačanu sa SNS, dodaje naš sagovornik i tvrdi da zvaničnih razgovora o saradnji sa naprednjacima još nije bilo, ali da se o njoj razmišlja.

– Kosjerić može više i bolje, ali problem je kako okupiti dovoljan broj obrazovanih i sposobnih ljudi. Ako se uđe u licitacije šta će kome pripasti, onda će sve postati sekundarno, pa i programi razvoja i desiće ono što se dešava u celoj Srbiji – da partije dele izborne feude, upozorava Dragan Vujadinović.

Na opasku da su prevremeni izbori u Kosjeriću, koji je, za razliku od bogatih opština Voždovca i Zemuna, zbog socijalno-ekonomskog stanja, realnija slika Srbije, ponudili i realan rejting stranaka, Vujadinović kaže da je ipak očekivao bolji rezultat DS.

– Birači bi ipak trebalo da procenjuju ljude, koje poznaju i koji su njihove komšije, jer će oni sprovoditi ono što su obećali, a neće voditi visoku politiku. Ta visoka politika i predizborni karneval ministara odneo nam je glasove i nekoliko odborničkih mandata, a time i mogućnost da nešto uradimo. Kada bismo imali 10 do 12 odbornika, ne bi bilo uslovljavanja, ali sada je izvesno da će ih biti, čime se vraćamo na tipičan srpski teren, zaključuje Dragan Vujadinović.

Ruski akademik

Varjača, supa u loncu za Ginisovu knjigu rekorda, zvanje viteza kulinarstva i ruskog akademika kuhinje, mnoštvo odličja na domaćim i inostranim takmičenjima, asociraju na Milijana Stojanića, srbijanskog Karapandžu. Stojanić je ruski akademik u kulinarstvu, slično priznanje dobio je i od Poljaka, a posebno se ponosi poznanstvom sa proslavljenim filmskim rediteljem i srbofilom Nikitom Mihalkovim. Od početka višestranačja posedovao je članske karte svih partija, a sada je u kadrovskoj kartoteci SNS i bio je prvi na toj izbornoj listi.

– Mi smo na kraju sveta. Kada su Kosjerićem prodefilovali svi političari iz Beograda mogli su da se uvere u kakvom je stanju put Valjevo-Požega. Ako tim putem i dođe neki investitor, boga moli da se što pre vrati, kaže za Danas Stojanić.

On svedoči da je SNS na izborima 7. juna dobila oko 1.000 glasova, ali da je sama sebi naškodila jer je među kandidatima ponudila „problematične ljude“, a potom potvrđuje da je ipak bilo razgovora o koaliciji između demokrata i naprednjaka, ali da njima nije zadovoljan.

– Oni nam nude koaliciju, a ne vlast. Kažu nam vi ste dobri momci, pomoći će nam ovo, ono…Ma šta će oni meni da pomognu? Mene je narod glasao, a ne oni. Ili pravimo koaliciju ili ne pravimo“, izričit je Milijan. A potom dodaje:

– Trebalo je da budem zamenik predsednika opštine i da tu dužnost obavljam volonterski, ali oni kažu biće kako se dogovore u Beogradu. Narod je verovao da ću ja pomoći, ali sada nemam potrebu da bilo šta pomažem. Mislio sam da dovedem neke ambasadore, ali neću. Neću da trošim svoj kredit. Neka oni dovode svoje. Nemam ja ništa protiv Dinkića, ali neka im on i dalje pravi darmar, sumira Stojanić tok koalicionih igrica. O svojim sugrađanima Stojanić kaže da je nekim Rusima trebalo pet hektara zemlje da grade fabriku za preradu voća, ali da su to čuli seljaci i „nabili cenu kao da su im imanja na Terazijama“.

Nikita, prijatelju

– Mogao sam da pozovem Nikitu Mihalkova i kažem mu – prijatelju pošalji mi pet Rusa, velikih, da ovde pravimo nešto, jer sam ušao u vlast i obećao narodu. Sigurno bi mi rado pomogao. Imam ja prijatelje i u Poljskoj, jer sam vanredni profesor u njihovom Ministarstvu za poljoprivredu i prehranu. Doveo bih Poljake, Slovake… Imam prijatelje gde hoćeš, ali neću ja moje karte da koristim, kaže u razgovoru za Danas Stojanić, pomalo razočaran što će mu izmaći fotelja zamenika predsednika opštine.

Dođu i odu

– Dođu ministri i odu, a život se u Kosjeriću nastavlja, kao da se ništa nije dogodilo, kao da ništa nije rečeno i obećano. Dugoročno Kosjerić ništa neće dobiti od takvih izbornih kampanja. Kosjerić će dobiti ukoliko bude imao dobre odnose sa Vladom Srbije, ako bude imao efikasnu i jeftinu lokalnu samoupravu, ako se budu formirali stručni timovi, kao što su to uradili Inđija ili ranije Arilje, Sopot ili Batočina, kaže Vujadinović, poručivši da će pesimizam i dalje dominirati u Kosjeriću ukoliko se ne realizuju važne investicije poput povećanja zasada maline, izgradnje rudnika građevinskog kamena, ali i investicije u preradi poljoprivrednih proizvoda seoskom turizmu.