SPC i MPC čekaju dugi pregovori

Beogradska odluka o „pomirenju“ doneta je, kako se ističe u saborskom saopštenju, na osnovu „akta Svetog arhijerejskog sinoda „Makedonske Pravoslavne Crkve – Ohridske Arhiepiskopije“ koji je prihvatio svoj raniji kanonski status dobijen 1959. u SPC – široku autonomiju, uz „nadu da će SPC bratoljubivo rešavati i rešiti i pitanje njenog konačnog kanonskog statusa, čemu treba da usledi svepravoslavno saglasje i prihvatanje toga statusa“.

Prihvatanjem MPC da se vrati u autonomni status, kako se navodi u saopštenju Sabora SPC, „uklonjeni su razlozi za prekid bogoslužbenog i kanonskog opštenja, izazvani jednostranim proglašenjem autokefalnosti 1967. i vaspostavlja se puno liturgijsko i kanonsko opštenje“.

„Vaspostavljanjem jedinstva na kanonskim osnovama i pod uslovima važenja kanonskog poretka na čitavom području SPC dijalog o budućem i eventualno konačnom statusu eparhija u Severnoj Makedoniji nije samo moguć nego je i celishodan, legitiman i realan. U dijalogu o njihovom budućem i eventualno konačnom kanonskom statusu SPC Crkva će se rukovoditi samo i isključivo eklisiološko-kanonskim i crkveno-pastirskim načelima, merilima i normama, ne mareći za ‘realpolitičke’, ‘geopolitičke’, ‘crkvenopolitičke’ i druge slične datosti ili za jednostrane inicijative i ne podležući ničijim uticajima ili pritiscima. Sabor nema nameru da posle rešavanja statusa uslovljava novu sestrinsku Crkvu ograničavajućim klauzulama u pogledu opsega njene jurisdikcije u matičnoj zemlji i u dijaspori, uz preporuku istoj da pitanje svog zvaničnog naziva reši u neposrednom bratskom dijalogu sa jelinofonim i ostalim pomesnim Pravoslavnim Crkvama“, navodi se u saopštenju Sabora SPC.

Ne računajući aluzije na „ograničavajuće klauzule“ u vezi sa jurisdikcijom i crkvenom dijasporom, u saopštenju Sabora SPC nema ni reči o odluci Carigradske patrijaršije, koja je 9. maja uspostavila evharsko jedinstvo sa MPC pod imenom Ohridska arhiepiskopija, uz obavezu da u njenom imenu nema ni „m“ od Makedonije.

U prošlonedeljnoj odluci Sinoda u Carigradu, koji se poziva na više puta ponovljen zahtev MPC i makedonskih državnih vlasti iz 2018. godine, „Pravoslavnoj Crkvi u Srbiji“ ostavljeno je da „u okviru kanonskog akta i crkvenog predanja reguliše administrativna pitanja koja postoje između nje i Crkve u Severnoj Makedoniji“.

Grčki bogoslovi koji podržavaju ovaj upad Carigrada u kanonsku jurisdikciju SPC tvrde da je time sprečen „srpsko-ruski model“ rešavanja makedonskog crkvenog pitanja koji bi SPC obezbedio postojeći kontinuitet kanonske jurisdikcije, dok bi makedonska autokefalnost bila „na dugom štapu“.

Ono što Grci prećutkuju jeste da MPC, što se već vidi iz odluke od 9. maja, ne bi imala punu samostalnost u odnosu na Carigrad i morala bi da joj „preda“ dijasporu, kao i novoosnovana kanonski sporna Pravoslavna crkva Ukrajine.

U SPC juče nije bilo dodatnih objašnjenja – pre svega kad je MPC poslala akt kojim se posle 55 godina raskola i više neuspešnih pregovora dobrovoljno vraća u autonomiju i kakva je tu uloga Carigradske patrijaršije.

Nezvanično se priča da su posle tog dopisa MPC počeli tajni sastanci sa SPC, a spekuliše se i da je kontaktiran i Carigrad. Prvi nezvanični komentari crkvenih krugova u SPC su da, uz sve nepoznanice, SPC i MPC čeka još dug pregovarački put.

Dok u Beogradu Sabor SPC zaseda u dobro čuvanoj kripti Svetosavskog hrama, čija se dva ulaze iz crkve „brane “ barikadom obloženom podnim zastirkama uz privatno obezbeđenje, u poslu juče je bio i portparol MPC mitropolit debarsko-kičevski Timotej (Jovanovski). On zbog sastanka nije imao vremena sa razgovor sa novinarom Danasa.

Na zvaničnom sajtu MPC, za razliku od 9. maja kad je odmah objavljena odluka Carigrada, do zaključenja ovog izdanja našeg lista nije bilo ni pomena o saopštenju Sabora SPC. Vest je objavio portal Ortodokstajm, dok makedonski crkveni sajtovi traže odgovornost za to što se MPC vraća u okrilje SPC sa „statusom lošijim od neuspelog Niškog sporazuma pre 20 godina“.

Makedonski državni zvaničnici, koji su se i lično zahvaljivali vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju prošle nedelje za sada ćute, a skopski crkveni mediji su još koliko do juče tvrdili da se priprema i prva zajednička liturgija poglavara MPC i carigradskog patrijarha Vartolomeja, planirana na Duhove 12. juna na Fanaru, delu Istanbula.

– Bez obzira na sve nepoznanice, ova saborska odluka je istorijska ne samo za SPC i MPC nego za celinu pravoslavlja. Ali njeni efekti znaće se tek kad se odluke Sinoda MPC i Sabora SPC unesu u najveći organizacioni akt MPC. To govore istorijska iskustva iz 1959, kad to nije urađeno zbog pritiska komunističkih vlasti. Sada bi taj pritisak na MPC mogao da dođe sa drugih strana – kaže za Danas profesor Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.

Penzija za arhiepiskopa Jovana?
Osim nejasnoće šta se tačno događa između SPC, MPC, Carigradske patrijaršije i možda posredno crkvene Moskve, pitanje je i šta će biti sa Pravoslavnom ohridskom arhiepiskopijom koju je SPC obnovila 2002. u Makedoniji kao široku crkvenu autonomiju sa Tomosom. U saborskom saopštenju o pomirenju sa MPC, POA se ne pominje. Pojedini crkveni izvori spekulišu da bi njen arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan (Vraniškovski) mogao da bude penzionisan i zbog ozbiljnih zdravstvenih problema.

Zasedanje se nastavlja u utorak
Majsko zasedanje Sabora SPC nastavlja se u utorak. Usvojeni dnevni red „crkvene skupštine“ nije objavljen, ali se spekuliše da bi na njemu trebalo da budu situacija na KiM i u Crnoj Gori, rad eparhija u SAD, crkvena prosveta i veronauka u državnim školama, nova kadrovska rešenja… Danasovi izvori u vrhu SPC nezvanično tvrde da je skoro izvesno da bi patrijarh Porfirije mogao da ostane administrator u Zagrebu, a da bi u Šabačku eparhiju trebalo da iz Beograda ode njegov vikarni episkop toplički Jerotej (Petrović). Upražnjena je i katedra u Parizu, a spekuliše se i o mogućnim promenama u Mileševi i Britansko-skandinavskoj eparhiji.
Prolećno zasedanje trebalo bi da se završi sledećeg vikenda – za 21. maj zakazana je sednica Saborskog odbora za završetak radova na Hramu Svetog Save na Vračaru.