Mitropolija crnogorsko-primorska Srpske pravoslavne kritikovala je Vladin Predlog zakona koji je podrazumeva da sve verske zajednice, među kojima je i Srpska pravoslava crkva, moraju dokazati da su pre 1918. bili vlasnici crkvene imovine, inače će im biti oduzeta.
„Da li ima smisla da se toga igramo i da crkva dokazuje da je postala vlasnik nečega poslije ’18? Polazi se od pogrešne pretpostavke da je država prije ’18. držala u vlasništvu crkvenu imovinu što nije tačno i ne postoji nijedan relevantan dokaz. Pitam ljude iz Vlade da li oni imaju dokaz da je i prije ’18. država bila vlasnik?“, kazao je rektor cetinjske Bogoslovije Gojko Perović.
Perović podseća da su dva sudska procesa, za crkve na Kruševcu i Ćipuru, dokazala da objekti građeni u vreme Kraljevine Crne Gore ne pripadaju državi nego verskoj zajednici.
„Ima li smisla trošiti energiju i polet i države i crkve da dokazujemo da su 2 i 2 – 4. Polazeći od jedne takve neozbiljne i površne pretpostavke ulazimo u jedan galimatijas koji će nam samo oduzeti vrijeme i energiju umjesto da stvaramo sekularno društvo u kome se zna šta kome pripada,“ rekao je on medijima.
Predstavnici Rimokatoličke crkve u CG danas nisu želeli da komentarišu Vladin prijedlog, dok ga detaljno ne prouče.
Reis Islamske zajednice Rifat Fejzia rekao je da je dobro što se konačno Vlada utvrdila predlog zakona.
„Ako uzmemo u obzir da je postojeći zakon iz 70 i neke godine, isto kao da ga nismo ni imali. Ovo je novi zakon, ima i dobrih i loših strana. Kao sve što je ljudsko, podložno je pohvalama i kritikama,“ rekao je on.
Crnogorska vlada je juče usvojila Predlog zakona o slobodi veroispovesti kojim je predviđeno da će svi verski objekti koji su bili imovina države Crne Gore pre gubitka njene nezavisnosti i pripajanja Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, a koji kasnije nisu na odgovarajući pravni način prešli u svojinu neke verske zajednice biti prepoznati kao državna imovina.
„Međutim, ako neka verska zajednica raspolaže dokazima da je na osnovu nekad ili danas važećih propisa postala vlasnik neke imovine, država će to priznati i poštovati. Tamo gde takvih dokaza nema, već je reč o imovini koju je stvarala i sticala država Crna Gora i koja predstavlja kulturnu baštinu svih njenih građana, takva imovina biće upisana kao kulturno blago, odnosno kao državna svojina Crne Gore“, saopštila je Vlada.
Predlog zakona će, pre usvajanja u Skupštini Crne Gore, biti poslat na mišljenje Venecijanskoj komisiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.