Zašto za SPC iskopavanje litijuma nije važnije od borbe protiv rodno senzitivnog jezika?

O ćutanju SPC-a jedinu su se oglasili Ekološki ustanak, poslanica Danijela Nestorović, ali i Savez komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ) pozvavši njih, patrijarha Porfirija, kao i sve druge verske zajednice u Srbiji, da podrže narod u borbi protiv kompanije „Rio Tinto“.

Verski analitičar Vladimir Veljković smatra da se pokazalo da je iskopavanje litijuma projekat od prioritetne važnosti za dalji opstanak režima Aleksandra Vučića, budući da se preko iskopavanja litijuma donekle obnavljaju poslednjih godina prilično zamrli odnosi između ovdašnjeg autokratskog režima i EU, na prvom mestu Nemačke.

„Što se tiče patrijarha i episkopa, pre svega onih koji su zapaženi u javnosti zbog svojih neprimerenih i sablažnjivih izjava, sumnjam da su ti ljudi uopšte u stanju da procesuiraju jedno tako složeno pitanje kao što je iskopavanje litijuma, jer im ni ranije nije uspevalo da budu valjano informisani i da ispravno moralno rasuđuju“, ističe Veljković.

S druge strane, navodi da je jasno da ćute zbog toga što su praktično u političkom savezu sa Vučićem i da se javno angažuju samo u vezi sa temama na osnovu kojih mogu da potpiruju predrasude, konzervativizam i strah kod jednog broja vernika ali i u društvu, a od čega imaju i neposredne materijalne koristi.

Biljana Đorđević, narodna poslanica ZLF-a i docentkinja na Fakultetu političkih nauka, kaže da se seća da je i pre nekoliko godina, nakon što su se meštani doline Jadra obratili patrijarhu u vezi sa pitanjem zašto im je u lokalnoj crkvi zabranjeno okupljanje kao i šta je zvanični stav SPC u vezi sa otvaranjem rudnika Rio Tinta, patrijarh odgovorio da se crkva ne bavi ni socijalnim, ni ekonomskim, ni bilo kakvim drugim predmetima, temama i problemima već se bavi smislom postojanja.

„S druge strane, oni koji vode crkvu se itekako bave napadima na ženska prava i negiranjem postojanja žena u srpskom jeziku, iako se, kako ubedljivo pokazuje naša lingvistkinja Marija Mandić, imenice ženskog roda koje se odnose na zvanja, zanimanja, titule beleže u praslovenskom još od 4. veka i kroz čitavi srednji vek, na primer, kaluđerice, monahinje, kneginje, ktitorke, gospodarice, a ima ih i u epskoj poeziji“, objašnjava Đorđević.

Navodi da kao što je od građana i građanki Srbije država oteta, tako joj se čini da je od vernika i vernica Crkva otuđena jer je ne pogađaju ogromne ekonomske i socijalne nejednakosti u Srbiji i siromaštvo.

„Ali itekako štiti svoju imovinu, dok se bavi smislom postojanja na način da se unize žene i falsifikuje naša istorija i tradicija, a to je itekako uvredljivo za vernice. Crkva na ovaj brutalni način od sebe otuđuje i vernike i vernice“, ukazuje Đorđević.

Narodni poslanik Demokratske stranke Srđan Milivojević navodi da se Srpska pravoslavna crkva nije izjasnila ni oko drugih važnih pitanja, poput Brisleskog i Ohridskog sporazuma.

„Svesno ćutanje povodom činjenice da ćemo u situaciji ako dozvolimo iskopavanje litijuma ostati bez dela Eparhije šabačke i dela teritorije Srbije gde se nalaze i manastiri poput Toronše, gde su hramovi naše Srpske pravoslavne crkve, gde je rodno mesto Vuka Karadžića, gde je kovnica naše slobode u Velikom ratu, manje čudi a više zabrinjava“, ukazuje Milivojević.

Kaže da je SPC kroz istoriju uvek bila sa svojim narodom deleći nejgovu sudbinu, zbog čega, kao verujući čovek, ulaže nadu i moli da crkveni veliodostojnici čuju „vapijući glas vernog naroda i otadžbine koja se svesno gura u bezdan“.

Već više od godinu dana je SPC isticala svoj stav protiv rodno senzitivnog jezika, a sam patrijarh Porfirije je u aprilu 2023. godine u svojoj uskršnjoj poslanici rekao da je rodno senzitivni jezik usmeren protiv porodice i braka.

Nešto kasnije se oglasio i episkop bački Irinej povodom navoda medija da crkva nema nikakve veze sa rodno senzitivnim jezikom uz reči da „i crkva mora da se pita“.

Najskorija „borba protiv feminizma“ dogodila se u martu ove godine kada su učesnici naučnog skupa „Pravni aspekti i posledice zakona o rodnoj ravnopravnosti“ u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i Matice srpske, zatražili od izvršne i zakonodavne vlasti da pokrenu postupak za stavljanje van snage „neustavnog Zakona o rodnoj ravnopravnosti i spornih odredaba Zakona o zabrani diskriminacije“.