Foto: Dragan S.TanasijevićOd dva moguća načina da izrazi svoj stav o francusko-nemačkom predlogu sporazuma, SPC se odlučila da ne komentariše unapred tekst koji nezvanično cirkuliše po medijima i o kome je govorio Aleksandar Vučić u Narodnoj skupštini, dok sa njenom sadržinom patrijarh i Sinod ne budu upoznati u neposrednom razgovoru sa predsednikom Srbije.
Takav pristup može biti izraz nacionalne odgovornosti vrha SPC, samo pod uslovom da Sinod, a možda i Sabor na vanrednom zasedanju, naknadno jasno i javno izrazi svoj stav o ovom predlogu. S druge strane, patrijarh Porfirije je, koliko se to u javnosti zna, odavno planirao posetu eparhijama SPC u Americi, zbog rešavanja problema koji nisu mali i koji su nagomilani.
On nije mogao znati kada će evropski zvaničnici izaći sa svojim predlogom sporazuma, tako da ja te dve stvari ne bih dovodio u vezu, kaže u razgovoru za Danas profesor Zoran Čvorović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu.
*Zbog čega bi SPC – Sinod ili Sabor morali da se izjasne kad je reč o aktuelnim pregovorima o KiM i francusko-nemačkom predlogu?
– Ovaj predlog sporazuma, prema onome što je dostupno javnosti, čini neophodnim da SPC o njemu izjasni, nezavisno od toga što se ona do sada više puta jasno izjašnjavala da je bilo kakvo priznanje tzv. Republike Kosovo neprihvatljivo. Upravo francusko-nemački sporazum sadrži klauzule koje znače eksplicitno priznanje ove tvorevine kroz priznanje njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, priznanje svih njenih dokumenata i „državnih“ simbola, kao i uređenje odnosa između potpisnika sporazuma na principima Povelje UN, koji važe u odnosima nezavisnih država. Ovaj sporazum sa takvim klauzulama presudan je korak za dovršavanje tzv. kosovske nezavisnosti, iako ne sadrži odredbu o saglasnosti Srbije da tzv. Kosovo postane član UN. U ovom trenutku samo Vučić i Đilas govore o članstvu tzv. Kosova u UN kao „crvenoj liniji“ Srbije. O tome ne govore Vašington, ni Brisel ni njihovi klijenti iz političkih struktura tzv. Kosova. Reč je o veštačkom podizanju letvice „crvenih linija“, kako bi ispod ispod te letvice prošli u srpskoj javnosti svi predlozi sporazuma koji ne sadrže klauzulu koja bi tangirala „crvenu liniju“ srpske politike, onako kako je shvata tandem Vučić – Đilas.
Iz brojnih izjava evropskih i briselskih zvaničnika jasno proističe da je za njih prioritet da ubede pet članica EU i četiri članice NATO da priznaju tzv. Kosovo, kako bi ono dobilo status kandidata za članstvo u EU i kako bi bilo primljeno u NATO. Zato je tzv. Republika Kosovo u decembru predala zvaničan zahtev za dobijanje kandidature za EU i u isto vreme se od zvaničnika Slovačke jasno čulo da će Slovačka u Savetu EU podržati takvu odluku, ako pre toga Beograd i Priština zaključe sporazum iz koga se može zaključiti da Srbija priznaje teritorijalni integritet i suverenitet ove tvorevine. Zato treba podsetiti da je Međunarodni sud pravde 1933. u sporu između Danske i Norveške u vezi Istočnog Grenlanda zauzeo stav da izjava ministra inostranih poslova Norveške Nilsa Klausa Ihlena iz 1919. o davanju saglasnosti Danskoj da svoj suverenitet proširi nad celim Grenlandom „obavezna za zemlju kojoj ministar pripada“.
Evroatlantsku zajednicu u ovom trenutku ne interesuje članstvo tzv. Kosova u UN, zato što je rat u Ukrajini faktički blokirao rad UN, već ih interesuje zaokruživanje interesne zone koju su obeležili u uslovima bivšeg unipolarnog poretka, integrišući sve zemlje te zone u organizacije evroatlantske zajednice.
Ove činjenice Vučić skriva od javnosti Srbije veštački podizanim „crvenim linijama“ što u ovom trenutku čini da je životno važno da se SPC jasno i precizno izjasni o takvom predlogu sporazuma, čije bi zaključivanje značilo konačno odricanje Srbije od Kosova i Metohije. Vučićevo istupanje u Skupštini pokazuje da će on u razgovorima u „četiri oka“ sa članovima Sinoda kao argument u svoju korist, pošto prihvatanje sporazuma Vučić vidi kao kupovinu evroatlantske zaštite i produžavanje svoje vlasti, koristiti podatke o pomoći naprednjačke vlasti SPC za gradnju hrama Svetog Save, kao i druge finansijske ucene.
*Da li i koliko je za patrijarha Porfirija, Sinod i sadašnji saziv Sabora SPC obavezujući ranije, više puta javno ponovljen, saborski stav da je Crkva protiv nezavisnosti, podele i razgraničenja na KiM?
– Patrijarha Sinod i Sabor obavezuju u pogledu statusa Kosova i Metohije ne samo prethodne odluke, već pre svega svetosavski i svetolazarevski Zavet i naše svetinje na KiM. Kao što se ne može zamisliti jevrejski rabin, a ni Jevrejin laik koji bi se odrekao Jerusalima, tako je nezamislivo da se KiM odrekne srpski patrijarh, vladika ili bilo koji mirjanin. Upravo na taj način prethodnih dana su se već jasno izjasnili pojedini ugledni episkopi SPC, pre svih vladika zvorničko-tuzlanski Fotije i bački Irinej.
Jelena Tasić
Pritisci vlasti i Sabor SPC
*Kako komentarišete to što sada, uprkos težini situacije, bar tako tvrdi vlast, nema vanrednog Sabora SPC niti zahteva da se sazove, a Sinod nije čak ni u stalnom zasedanju?
– Ukoliko inostrani pritisci na Srbiju da prihvati francusko-nemački predlog budu vremenski uslovljeni zahtevom da se Srbija izjasni pre početka maja meseca, kad počinje redovno zasedanje SA Sabora, onda bi sazivanje vanrednog sabora koji bi odlučivao o najvažnijem nacionalnom pitanju bilo, čini se, neophodno. Uvek se pritiscima vlasti lakše odoleva sabornim odlučivanjem.
Predstavnici Srba traže prijem kod patrijarha
Čaglavica – Zbog zaoštravanja kosovskog pregovaračkog procesa i predstavnici Srpskog nacionalnog foruma iz Gračanice, Pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“ i Nebojša Jović iz Pokreta za odbranu KiM tražiće da ih primi patrijarh Porfirije, izjavio je za Danas Momčilo Trajković, predsednik SNF. On kaže da episkop raško-prizrenski Teodosije (Šibalić) nije odgovorio na pismo koje mu je SNF uputio 23. januara, apelujući da sazove crkveno-narodni sabor kako bi se sprečio nestanak „srpskog naroda, države i SPC Srba sa KiM“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
