SPC štiti sveštenika osuđenog za proneveru u Ljubljani

Taj novac će morati da vrati u narednih godinu dana.

Međutim, u slovenačkim medijima je pisano da su državni organi pre nekoliko godina pomenutom svešteniku pronašli oko 848.000 evra imovine nezakonitog porekla, da je bio pokrenut sudski postupak za njeno oduzimanje, u okviru koga je, samo na Boškovićevom ličnom računu u banci bilo blokirano oko 441.000 evra.

Taj postupak je obustavljen nakon što je Ustavni sud zabranio retroaktivnu primenu zakona (od 2011.).

Takođe, vrh Srpske pravoslavne crkve je povukao krivičnu prijavu protiv sveštenika, koju je prethodno pokrenula Mitropolija zagrebačko-ljubljanska.

Umesto da stvari istera na čistac i da prepusti nadležnim državnim organima da ispitaju slučaj, SPC je štitila osumnjičenog sveštenika i čak pokušala da ućutka svedoke u procesu.

Jedan od njih je i nekadašnji sveštenik Željko Lubarda koji tvrdi za naš list da je godinama bio žrtva mobinga, pritisaka i zastrašivanja zbog toga što je slovenačkom sudu dostavio podatke o Boškovićevim zloupotrebama.

Proces protiv osuđenog sveštenika datira iz 2012, pokrenuo ga je upravo Lubarda po nalogu i uz saglasnost tadašnjeg mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Jovana.

Međutim, Sinod SPC u septembru 2012. donosi odluku, koju je potpisao patrijarh Irinej, da se krivična prijava protiv Boškovića povuče „jer nema elemenata krivičnog dela“.

Naš sagovornik nije odustao od borbe za istinu, te je, kako kaže, time počeo njegov progon i zastrašivanje, koji su kulminirali dolaskom Porfirija na čelo mitropolije, a zbog čega je na kraju izgubio sveštenički čin.

– Pravosnažnim presudama nadležnih sudova u Ljubljani je potvrđeno da je u konkretnom slučaju Sinod SPC na čelu sa samim patrijarhom, svrstao SPC u zajednice u kojim se neguje i štiti kriminal, a kažnjava svako ko se protivi tome. Potvrđeno je i da je SPC institucionalno pokušavala da zataška postojanje krivičnih dela i na svaki način spreči, odnosno odlučujuće utiče na krivični postupak – ističe Lubarda za Danas.

On dodaje da sem pravosnažne presude Boškoviću za proneveru novca, postoji i druga pravosnažna presuda Višeg radnog i socijalnog suda u Ljubljani od 9. januara 2020. kojom se potvrđuje prvostepena presuda iz prošle godine protiv Crkvene opštine u Ljubljani, po Lubardinoj tužbi iz 2016, zbog zlostavljanja na radu.

– Progoni su najpre imali za cilj da me prisile da, u ime Crkvene opštine u Ljubljani, povučem krivičnu prijavu koju sam po nalogu mitropolita Jovana podneo, da me spreče u svedočenju na sudu, i na kraju da me kazne zbog mog neučestvovovanja u zataškavanju kriminala u SPC. U medijima su predstavnici SPC, paušalno i bez ikakve stvarne provere, izjavljivali da krivična prijava nije imala nikakvog osnova i da sam kažnjen što sam u ime Crkve podneo neosnovanu krivičnu prijavu. Sada je pravosnažno presuđeno da je prijava bila osnovana, te bi ljudi sa imalo morala, a tim pre visoki službenici Crkve, morali da se izvine i isprave učinjene greške – naglašava Lubarda. Sve to je, dodaje, redovno prenošeno u medijima u Sloveniji, ali ne i u Srbiji.

– U medijima u Sloveniji je pisano i o tome da su državni organi pre nekoliko godina pomenutom svešteniku ustanovili oko 848.000 evra imovine nezakonitog porekla, da je bio pokrenut sudski postupak za oduzimanje iste, u okviru koga je, samo na ličnom računu tog sveštenika u banci, bilo blokirano nešto više od 441.000 evra, naglašava naš sagovornik. Prema njegovim rečima, njegov stav da se Crkva ne treba mešati u krivični postupak, da je potrebno svedočiti istinu i da će se taj sveštenik sigurno opravdati ako nije odgovoran, odnosno, da treba da odgovara ako jeste odgovoran, od strane mitropolita Porfirija ocenjen je kao“ nejevanđelski“.

Željko Lubarda je za paroha i blagajnika u Ljubljani postavljen 1. janura 2012. sa primarnim zadatkom da izvrši finansijsku konsolidaciju Crkvene opštine, koja je bila prezadužena i nije mogla izmirivati ni osnovne potrebe. Uspeo je da dokaže pravi prihod crkvene opštine, koji je prethodno, u zvaničnim dokumentima višestruko umanjivan.

– Pregledom dokumentacije sam ustanovio mnogo nepravilnosti i postojanje opravdane sumnje u činjenje više krivičnih dela, kojim je nanesena veća materijalna šteta Crkvi. Po saznanju o tome, mitropolit Jovan mi je naložio da odmah, u ime Crkvene opštine, podnesem krivičnu prijavu protiv dotadašnjeg starješine hrama, sveštenika Perana Boškovića. Potom je stigla odluka Sinoda o povlačenju krivične prijave, i pokušaj zataškavanja kriminala. U tome nisam želeo da učestvujem pa sam oktobra 2013. razrešen sa mesta starešine hrama i Arhijerejskog namesnika. To je bio početak otvorenih progona, kojima sam izložen, jer je, bez obzira na stav Crkve, postupak protiv osuđenog sveštenika nastavljen je po službenoj dužnosti – ukazuje Lubarda.

Progoni su, dodaje, postali intenzivniji nakon dolaska episkopa Porfirija na mesto mitropolita zagrebačkog. Bio je izložen višegodišnjoj diskriminaciji, šikaniranju i zlostavljanju, a mitropolit Porfirije mu je otvoreno zabranio da svedoči na sudu.

– To je izrečeno kao pretnja, jer mi je stavljeno do znanja da, u slučaju da postupim drugačije, mogu očekivati gubitak službe, što je u mom slučaju značilo gubitak jedinog izvora prihoda, sa kojim je preživljavala moja šestočlana porodica. Učinio sam drugačije i upravo to se i dogodilo. Bio sam izložen praćenju i uhođenju od strane drugih sveštenika. Moja porodica i ja smo bili izloženi višestrukim anonimnim prijetnjama u kojima mi je jasno stavljeno do znanja da su moja deca bila praćena. Vršeni su pritisci na mene da prestanem obavljati finansijsko poslovanje prema zakonskim propisima. Nisam imao druge mogućnosti nego da zaštitu prava tražim pred nadležnim sudom u Sloveniji 2016. – naglašava Lubarda.

Za četiri godine bio je četiri puta premešten „po potrebi službe“, a poslednji premeštaj je bio u Hrvatsku, kako bi ga udaljili iz Slovenije. Lubarda na to nije pristao, jer se njegovo četvoro maloletne dece školovalo u Sloveniji.

– Nakon što nisam mogao izvršiti nalog o poslednjem premeštaju, jer je on bio deo sistematskog progona i protivan mom ugovoru o radu, u kome je jasno navedeno da stalno vršim službu paroha na području Slovenije, mitropolit Porfirije mi je, bez određenog roka, zabranio vršenje bogosluženja i zbog te „neposlušnosti“ pokrenuo postupak protiv mene na Crkvenom sudu. Taj premeštaj je verovatno i trebao da posluži kao razlog kažnjavanja, jer mi druge krivice do tog odbijanja nije bilo moguće pronaći. U montiranom procesu pred crkvenim sudom mi je oduzeto zvanje sveštenika – ukazuje naš sagovornik. On je na tu odluku uložio žalbu, ali nikakav odgovor nije dobio.

Sa druge strane, osuđeni sveštenik Peran Bošković i dalje redovno vrši parohijsku službu u Ljubljani, iako bi prema crkvenim propisima morao biti kažnjen.

Krivična prijava protiv Porfirija

– Preduzimajući pravne korake u zaštiti sebe i svoje porodice, podneo sam i krivičnu prijavu protiv mitropolita Porfirija, kao najodgovornije osobe za zlostavljanje kome sam izložen. Prijava je podneta zbog osnovane sumnje u činjenje više krivičnih djela ( zlostavljanje, lažno svedočenje i ometanje sudskih organa). Postupak povodom te krivične prijave je već značajno odmakao i trenutno se nalazi pred istražnim sudom. Na osnovu obimnog i neospornog dokaznog materijala, potpuno sam uveren u osuđujuću presudu – naglašava Željko Lubarda.

SPC bez odgovora

U vezi sa navodima nekadašnjeg sveštenika Željka Lubarde, osuđujuće presude Peranu Boškoviću i njegovoj daljoj sudbini u okviru SPC, postavili smo pitanja patrijarhu Irineju i mitropolitu Porfiriju, ali do zaključenja ovog broja nismo dobili odgovore.