Oglasila se SPC o transplantaciji organa i “ pojedinim insinuacijama“

Prema istim podacima, „pojedini to rade iz neznanja, drugi zbog ideološke zaslepljenosti ili patološke mržnje, treći da bi koliko-toliko pokrili sopstvene greške ili čak ogrešenja, a ima i onih kojima je, zapravo, mesto u `magarećoj klupi`, koji Crkvu optužuju unapred, avansno i preventivno, zbog problema koje oni sami tek planiraju da stvore“.

Vernike ne dotiču spinovi i laži

„Vernike Srpske pravoslavne crkve te kampanje medijskih laži i spinova gotovo da ne dotiču. Njima je jasno, na primer, da episkop koji godišnje pređe više hiljada kilometara, mora da ima na raspologanju automobil, pritom ne u njegovoj ličnoj svojini već u svojini Crkve. Nijednom verujućem čoveku ne pada na pamet da se Crkva, koja je jedina sa narodom ostala na Kosovu i Metohiji, odriče zavetne srpske zemlje ili da namerava, čak da hita (!) da do predstojećeg Vaskrsa pređe na `novi` (grigorijanski, `papski`) kalendar. Majstori političkih spinova i medijskih laži ne kreiraju ih da bi `zavrteli pamet` vernicima nego prostodušnom narodu koji se još uvek budi i osvešćuje posle decenija komunističkog totalitarizma i državnog ateizma“, navode u SPC.

Kako ocenjuju, najnoviji otrovni spin, posejan bukvalno po svim važnim medijima, odnosi se na navodnu nespremnost Crkve da podrži kampanju Ministarstva zdravlja „Produži život“, odnosno da se „čeka” stav Crkve o programu zaveštavanja i transplantacije organa.

„Pritom niko ne ističe eklatantan primer koji, po ovom pitanju, javno i pred kamerama daje lično Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije. On je, naime, svake godine, najmanje dva puta godišnje, dobrovoljni davalac krvi, a na njegovu inicijativu svi parohijski domovi u Beogradu, kada god je potrebno, na raspolaganju su Zavodu za transfuziju, o čemu Crkva redovno obaveštava verne, ali i sve druge. Poznata je činjenica da su i pojedini srpski arhijereji zaveštali svoje organe i da to nisu skrivali od javnosti. Naravno da su tako postupili i mnogi sveštenici koji o tome nisu govorili javno. Naposletku, niko u državi nadležan nije od Crkve zvanično ni zatražio zvaničan stav, a kamoli da su o tome vođeni `teški pregovori`, kako neki pišu. Kao i o mnogim važnim životnim pitanjima koja su se pred verujući narod (čitaj: Crkvu) postavila tokom poslednjih decenija, Crkva je, odnosno njen Sveti arhijerejski sabor, još 2004. godine donela stav, zasnovan na Hristovom učenju i, sledstveno, na Svetom pismu i na dvomilenijumskom iskustvu (Svetom Predanju), kojim se ona saglašava sa transplantacijom organa ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: da je donator dobrovoljno zaveštao svoje organe i da je donatorova porodica posmrtno dala svoju saglasnost“, ističe se na sajtu SPC.

Kako se dodaje, „ovo sve važi s tim da je smrt donatora utvrđena od strane stručne lekarske komisije u skladu sa medicinskom etikom“.

Afirmacija transplantacije organa

„Sveti arhijerejski aabor afirmiše i transplantaciju organa živih osoba ukoliko se time ne ugrožava život davaoca (donora). U doba narastajućih socijalnih razlika, a uz to imajući u vidu užasavajuća iskustva proteklih ratova, od kojih je jedna od najstrašnijih takozvana Žuta kuća u susednoj Albaniji, naša Crkva će uvek i bespogovorno naglašavati da je odluka o transplantaciji organa, bez obzira na to da li je donor mrtav ili živ, pitanje kojim može da se bavi samo besprekorno moralno medicinsko osoblje, a ne ono moralno indiferentno ili, još gore, korumpirano. Naša Crkva, s tim u vezi, uvek je imala, sada ima, i ubuduće će imati, otvoren i krajnje dobronameran stav po pitanju transplantacije organa, tako da nikom ne treba utisak da ona `treba` ili `mora` da se opredeli ili za stavove aktuelnih političkih struktura ili protiv njih. Ona ima stav, ne od juče, već, evo, dve hiljade godina. Insinuacija da `pregovori` sa njom `teško idu`, maltene nisu ni počeli, potpuno je bespredmetna. Njen jedini rezultat je taj da su poznati mediji, inače vazda neprijateljski nastrojeni prema Crkvi i srpstvu, ustali u njenu zaštitu i pozvali se na njene dosadašnje stavove i relevantne tekstove, od kojih neke ponovo objavljujemo uz ovaj komentar, podsećanja radi“, kažu u SPC.

Prema informacijama koje stoje na sajtu SPC, otvorena vrata dobre volje, razumevanja i ljubavi, uz vernost nezastarivim načelima i merilima pravoslavlja, sviđala se ona ili ne sviđala aktuelnim nosiocima društvene odgovornosti i državno–političke nadležnosti, ne treba razbijati tenkom, već, prosto-naprosto, ušetati kroz njih.