Pamtimo ga, pre svega, po mirovnom sporazumu iz Dejtona, 1995. Njegova izuzetna diplomatija učinila je tad da se zaustavi krvoproliće u Bosni, a potom da se uspostavi mir, spasu životi mnogih nevinih ljudi i obnovi nada na Balkanu. Ali, pamtimo ga i iz onog kasnijeg perioda, iz završnice njegovog angažovanja u tom regionu, kad je odigrao ključnu ulogu u lomljenju Miloševića oko Kosova prvom vojnom intervencijom NATO u istoriji – rekao je preksinoć bivši američki predsednik Bil Klinton, u prvom reagovanju na smrt Ričarda Holbruka – svog „diplomatskog specijalca“, koji je kao takav odavno već dobio posebno mesto u istoriji SAD.
Sudbina je htela da „gvozdeni Dik“ dostigne svoj profesionalni vrhunac u vreme Klintonovog predsednikovanja, a da svoju karijeru i životni put završi kao glavni operativac Hilari Klinton u tekućim nastojanjima da se nađe rešenje za kvadraturu avganistansko-pakistanskog kruga. U tom ratu (dosad najdužem koji su vodile SAD) promenjeno je sijaset pentagonskih komandanata, ali se Barak Obama, kad je februara 2009. ušao u Belu kuću, nije dvoumio oko sugestije tandema Klintonovih da se upravo Holbruku poveri posao specijalnog predsednikovog izaslanika u traženju izlaza iz azijske kaljuge u kojoj su se dosad neopozivo zaglavljivali svi osvajači.
– Ovo je sad nešto sasvim drugo, mada se mogu praviti i neka poređenja sa onim što smo svojevremeno prošli na Balkanu… Bilo je drugačije, ali, naš cilj se nije promenio. I ovo sad, isto tako, mora da se završi. Nema drugog rešenja, bez obzira na sve teškoće. Baš kao što je bombardovanjem morao, na kraju, da se reši problem sa Miloševićem. Da toga nije bilo, jeste li sigurni da on i danas ne bi bio na vlasti u Beogradu – rekao je proletos Holbruk vašem dopisniku, posle jedne tribine u Vašingtonu. Uz obećanje da će jednog dana („kad se završe svi ovi poslovi“) biti spreman da ispuni ono što je još pre 15 godina obećao u Dejtonu – da o svemu što me zanima na tu temu „razgovaramo i za novine“.
Do tog susreta, nažalost, nije došlo. Amerika se od ponedeljka uveče oprašta sa svojim „diplomatskim gorostasom“, kako ga je nazvao predsednik Obama, uz ocenu da je Holbruk tokom svoje skoro poluvekovne karijere učinio da se „svi Amerikanci osećaju bezbednijim“.
– Ričard Holbruk zastupao je SAD u gorućim ratnim oblastima i mirovnim pregovorima na visokom nivou, briljantno i sa odlučnošću koja se pamti. Bio je jedinstven, pravi državnik. Od svojih ranih dana u Vijetnamu, do uspostavljanja mira na Balkanu i ove svoje poslednje misije u Avganistanu i Pakistanu doprinosio je oblikovanju naše istorije i obezbeđivanju naše budućnosti. Kao kompletan diplomata, čak i u najtežim okolnostima uspevao je da se suprotstavi diktatorima i da stane u odbranu američkih interesa i vrednosti. Malo je onih koji su ostavili dublji trag u Stejt departmentu i, uopšte, u sprovođenju spoljne politike naše zemlje. U Jugoistočnoj Aziji, posthladnoratovskoj Evropi i svuda, širom globusa, ljudi su zahvaljujući Ričardu Holbruku imali šansu za mirniju budućnost – rekla je preksinoć Hilari Klinton.
Istovremeno, sa nekoliko medijskih strana već je pokrenuta inicijativa da se vodećem „specijalcu“ američke diplomatije posthumno dodeli Nobelova nagrada za mir. Briljantan, povremeno nemilosrdan borac, sa izvanrednim arsenalom činjenica, blefova, direktnih i prikrivenih pretnji i, po potrebi, neprikrivenim izlivima pirotehničkog besa, Holbruk je opčinjavao i zastrašivao protivnike i kolege za pregovaračkim stolom. Neki od njih nazivali su ga siledžijom, a on je uglavnom tako i izgledao, sa onom svojom isturenom bradom, ogromnim plećima i ledenim osmehom koji je svašta mogao da znači. Ali, njegovi poštovaoci, uključujući generacije njegovih štićenika iz Stejt departmenta kao i predsednici kojima je služio, smatrali su izuzetnim njegove mirotvorne napore. Počev od onih šest godina tokom rata u Vijetnamu i u kasnijim misijama, pa do onoga što je usledilo – u doprinosu uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Kinom 1979, kao Klintonov ambasador u Nemačkoj, zatim u glavnoj ulozi dejtonske mirovne operacije povodom BiH i Kosova, a posle toga kao predstavnik u UN u periodu rešavanja kriza u Africi i Indoneziji.
Bušova dva predsednička mandata proveo je van državnih poslova, da bi posle Obamine izborne pobede 2008. prihvatio poziv Hilari Klinton da preuzme u tom trenutku najnezahvalniji posao u novoj administraciji u svojstvu specijalnog predsednikovog izaslanika u Avganistanu i Pakistanu.
„Poslednji predstavnik stare škole“
Smrt Ričarda Holbruka – koji je od 1964. bio u službi svih demokratskih predsednika posle Kenedija (Džonson, Karter, Klinton, Obama) – apsolutno je dominantna medijska tema u Sjedinjenim Državama. Vest prati generalna ocena da je sa scene otišao „poslednji predstavnik stare diplomatske škole, karakteristične za period kad su SAD imale globalni ugled i poziciju koja im sad sve primetnije izmiče“ (Nacionalni radio).
Saučešće Dodika
Banjaluka – Predsednik RS Milorad Dodik naveo je juče da će Ričard Holbruk ostati upamćen kao jedan od tvoraca Dejtonskog sporazuma, „koji je zaustavio rat u Bosni i Hercegovini i postavio temelje njenog ustavnog uređenja“. „Iznenadna smrt gospodina Holbruka predstavlja veliki gubitak pre svega za njegovu porodicu i prijatelje, ali i za američku i svetsku diplomatiju“, naveo je Dodik u telegramu saučešća ambasadoru SAD u BiH Patriku Munu povodom smrti Holbruka. „Molim vas da izraze saučešća prenesete porodici Holbruk, kao i predsedniku SAD Baraku Obami“, kaže se u telegramu Dodika. Tanjug
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
