Špijuniranje (ni)je uvek krivično delo: Otkud toliko oglasa za prodaju špijunske opremu na internetu?

Nedavno su mediji pisali o tome kako je dvoje predstavnika civilnog društva dobilo upozorenje od kompanije „Apple“ da je na njihove mobilne uređaje instaliran softver namenjen za špijuniranje.

Kako su tada objasnili iz SHARE fondacije ova upozorenja su bila sasvim legitimna.

Prema nezvaničnim saznanjima Danasa dvoje pripadnika civilnog društva nisu jedini, nakon njih se javilo još ljudi koji su od kompanije „Apple“, dobili poruke iste sadržine.

Šijuniranje hemijskom olovkom

Ono za šta sigurno nećete dobiti poruku upozorenja je hemijska olovka koja snima svaku vašu reč ili mikrofon i kamera maskirani na neki drugi način.

Internet je pun oglasa za ovakve uređaje, u pretragu možete doslovno ukucati „oprema za špijuniranje“ i otvoriće vam se čitav asortiman „Džejms Bond spravica“.

„Snimajte svaki razgovor u svakom trenutku i to ukupno 50 sati- aktivira se na glas“

„Pred vama je neverovatni prisluskivač razgovora koji niko nikada neće primetiti jer je u obliku olovke. Može vam služiti kao klasična USB Flash memorija, bez obzira na opciju snimanja. Zvuk je veoma čist i jasan, nema šuštanja i bilo kakvih smetnji“, navodi se u nekima od oglasa.

Kako je moguće da se uređaji čija je osnovna namena tajno prisluškivanje, što je eksplicitno navedneo u ovim oglasima, neometano nalaze u slobodnoj prodaji za Danas objašnjava advokatica Nina Nicović.

Ona kaže da je po našem Krivičnom zakoniku svako neovlašćeno snimanje i prisluškivanje upravo ovakvim uređajima nezakonito.

„Zakonski osnov postoji, ali bi moralo da dođe do krivičnog dela da bi tužilaštvo moglo da reaguje, mislim da ne bi mogla da se na uopšteni način zaustavi prodaja takvih sprava“, kaže Nicović.

Istovremeno, prema članu 143 Kirivičnog zakonika, ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje i snima razgovor ili izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni kazniće se novčanom kaznom i zatvorom od tri meseca do tri godine.

Kako se dalje navodi u Zakoniku, krivično delo će postojati i ako neko, upravo taj snimljeni razgovor koji njemu nije bio namenjen, pokaže nekom trećem licu koji nije ovlašćen da sluša ili da se upozna sa sadržajem tog snimka.

„Vrlo je bitno naglasiti da krivično delo postoji ako razgovor nije namenjen lično onom ko snima“, dodaje Nicović.

„Najteži oblik tog krivičnog dela je predviđen za članove službe, znači za službeno lice koje je neovlašćeno prisluškivalo razgovor koji nije njemu namenjen. To lice će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina“, objašnjava ona.

Špijuniranje nije krivično delo kad…

Sagovornica Danasa dodaje da se ovakvi snimci u pojedinim slučajevima mogu koristiti i kao dokazi na sudu, i da nije krivično delo ako je, na primer, žrtva proganjanja krišom snimila svog progonitelja.

„Sudska praksa je pokazala da ako je snimak namenjen toj osobi, na primer, ako su u pitanju pretnje koje se upućuju žrtvi nasilja, pa žrtva to snima da bi podnela kao dokaz nadležnima, onda nema krivičnog dela“, objašnjava Nicović i dodaje:

„Sud u svakom pojedninačnom slučaju određuje da li se ovakvi snimci mogu koristiti kao dokaz“.

Ona naglašava da žrtve nasilja ovakve snimke mogu da prave upravo „špijunskom“ opremom koja se može naći u prodaji na internetu.

„Tada ta ‘špijunska’ oprema može da ima pozitivnu kontaciju sa svrhom utvrđivanja istine jer policija tj. nadležni organi ne mogu da se nađu u svakom trenutku na svakom mestu da bi prisustvovali i sprečili, na primer, nasilnika u njegovom napadu na žrtvu“, ističe Nicović.

Kada država ima pravo na „špijuniranje“

Prema zakonskim odredbama Krivičnog zakonika i Zakonika o krivičnom postupku prisluškivanje, kao i praćenje, se mogu sprovesti kao posebne dokazne radnje.

Mogu se sprovesti samo od strane ovlašćenog službenog lica i samo na osnovu predloga javnog tužioca sudiji za prethodni postupak, i to samo za određena krivična dela.

Ta krivična dela su, između ostalih, teško ubistvo, otmica, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, zloupotreba službenog položaja, primanje mita itd.

„Ako sudija odobri, meru praćenja i prisluškivanja u naredbi će biti naznačeni lični podaci osumnjičenog, obim i trajanje te posebne dokazne radnje, kao i osnovi sumnje da je to lice učinilo ili priprema određeno krivično delo, odnosno zbog čega se određuju te posebne dokazne radnje“, objašnjava advokatica Nina Nicović.

Ona dalje navodi da se ova naredba sprovodi od strane policije, Bezbednosno informativne agencije i Vojno bezbednosne agencije i da ova ovlašćena službena lica podnose dnevne izveštaje o tome nadležnom javnom tužiocu i sudiji, ako su oni to tražili.

„Prikupljeni materijal mora da se uništi u skladu sa propisima ako javni tužilac, nakon što se upozna sa istim, ne podigne optužnicu u roku od šest meseci ili izjavi da taj materijal neće koristiti u krivičnom postupku“, kaže naša sagovornica.

Tada sudija za prethodni postupak donosi rešenje o uništenju materijala o čemu se sačinjava zapisnik“, zaključuje ona.