Spinovanje p(r)osvećenih diktatora

Stvar je daleko suptilnija. Spin Dictators otkriva dominantne metode vladanja u današnjim hibridnim režimima i daje smernice za njihovo dalje izučavanje.

U profesionalnom smislu, knjiga je namenjena politikolozima (pogotovo istraživačima političkih poredaka i javnih politika), komunikolozima i članovima političkih stranaka.

Današnje autokrate razlikuju se od tradicionalnih. Najpoznatiji diktatori 20. veka – Josig Staljin, Adolf Hitler, Benito Musolini, Augusto Pinoče, Sadam Husein, Papa Dok, Idi Amin… – zasnivali su svoje vladavine na strahu, represiji, ideologiji i nemilosrdnoj i otvorenoj propagandi.

Osnova je bila izvedena iz Makijevelijevog učenja da je za vladara bolje da ga se boje, nego da ga vole. Strah je generisan kroz različite oblike nasilja i ponižavanja.

Takva praksa u većini savremenih ne-demokratija više nije dominantna.

Diktature 20. veka su počivale na ideologijama iz čega je proizilazio njihov totalitarni karakter.

Vladari nisu želeli samo da kontrolišu javnu, već i privatnu sferu svakog pojedinca.

Toga više nema – ideologije su odbačene kao sredstvo vladanja.

Konačno, za razliku od tradicionalnih autokrata koji su koristili otvorenu propagandu, čiji je sadržaj bila zvanična ideologija i koja je izbijala iz svih medija, današnje autokrate koriste spinovanje (u slobodnom prevodu: izvrtanje činjenica u pravcu koji političaru ide u prilog).

Otuda i naziv knjige Spin diktatori (aluzija na spin doktore).

Sadržaj spinovanja, međutim, više nije ideologija ili ulivanje straha, već kontrola vesti i izgradnja lidera kao pop zvezde (celebrity), kompetentnog i emocionalnog čoveka s kojim možete da saosećate.

Stvari su počele da se menjaju u manjem broju zemalja već u drugoj polovini 20. veka, dok prelaskom u 21. vek totalitarni način dominacije praktično nestaje (uz par izuzetaka kao što je Severna Koreja).

Javlja se nova vrsta režima – tzv. kompetitivni (izborni) autoritarizam.

Ovo je hibridni režim koji kombinuje demokratske i nedemokratske elemente.

Spinovanje i kontrola medija je jedan od elemenata koji do sada slabije obrađen u ovoj vrsti naučne literature.

Li Guangjao (vladao Singapurom u periodu 1959-1990) smatra se rodonačelnikom ovakvog oblika vladanja.

Njegov današnji naslednik Li Sjenlung (premijer Singapura od 2004), vrsni tehnokrata obrazovan u Kembridžu, postavlja fotografije izlazaka sunca na Fejsbuk i pokrovitelj je nevladine organizacije koja promoviše dobrotu.

Spin diktatori, drugim rečima, nisu samo nasilni tirani stare škole koji su naučili nekoliko novih trikova.

Današnje autokrate veruju da je najvažnije da budu popularni, a ne da ih se ljudi plaše.

Ključni mehanizmi ovakvih hibridnih režima jesu proizvodnja popularnosti lidera presingom nad biračima, kontrolisanjem demokratskog i izbornog procesa, ograničenim javnim nasiljem (samo kad je neophodno) i otvaranjem prema svetu.

Nema fobije, zatvaranja, represije (ubistava, Golih otoka, Sibira), ideološke cenzure i zabrane medija.

Lider je prosvećen i posvećen (on zna i može ono što drugi ne znaju i ne mogu), a suptilna propaganda ističe njegovu stručnost i požrtvovanost.

Vladari u ovakvim režimima su u neprekidnoj kampanji. Svaki dan su u medijima, diktirajući dnevni red.

Kad su činjenice dobre, oni preuzimaju zasluge za njih; kad su loše, kontrolisani mediji ih zamagljuju, skrivaju od javnosti ili za njihove šetne posledice optužuju opoziciju, nezavisne medije, nevladine organizacije i druge vlade.

Čak i razočaravajući rezultati smatraju još boljim od onog što bi drugi mogli da postignu.

Suprotstavljaju sopstveno vođstvo duboko neprivlačnoj pseudo-alternativi, posebno odabranoj da bi izgledali bolje.

Iako se u studiji analiziraju primeri iz celog sveta, dalje istraživanje bi imalo koristi od bliže analize nekih balkanskih vladara u kojima je žrtvovanje i mučeništvo (Hristovskog tipa) jedna od osnovnih karakteristika slike koja se spinovanjem prenosi u javnost.