ŠPIRIĆ: Balkan bi mogao da ostane izvan EU

Predsedavajući Veća ministara BIH Nikola Špirić ocenio je da bi Balkan mogao da ostane izvan Evropske unije i izrazio bojazan da se „prostor Balkana priprema za neko dugotrajnije preuređenje i ostajanje izvan EU, što je najveća opasnost za BIH“. Špirić je za jučerašnji Dnevni avaz rekao da smatra da „Evropa neće čekati da BIH uvidi da je bitno biti njen deo“ i da lideri u BIH treba da se posvete ispunjavanju uslova kako bi što pre iskoristili šansu da postanu deo EU.
– Treba ozbiljno shvatiti upozorenja da bi se o novom proširenju EU moglo odlučivati referendumima zemalja članica. To znači da ako jedna od 27 članica bude protiv priključenja, mi ćemo morati da čekamo na prijem čak i kada ispunimo sve uslove za članstvo – objasnio je Špirić.
Govoreći o neuspelim reformama policije i ustava BIH, Špirić je naglasio da krivicu za neuspeh „ne treba svaljivati na lidere vodećih političkih stranaka u BIH“, kao i da je međunarodna zajednica načinom na koji je želela da pomogne dovela BIH u ćorsokak.
– Želim verovati da je nedavnim organizovanjem susreta političkih lidera u BIH Harisa Silajdžića i Milorada Dodika ambasada SAD želela pomoći, ali izgleda da smo mi takva vrsta pacijenta koji i najbolju moguću pomoć može upropastiti – rekao je Špirić.

Potrebna agencija za razvoj Srebrenice

Komentarišući buduća finansijska ulaganja u oporavak Srebrenice, premijer BIH je rekao da je obezbeđeno 30 miliona maraka, ali da nema projekata u koje se taj novac može uložiti.

– To dovoljno govori da je Srebrenica bila isključivo politička, da ne kažem politikantska priča. Srebrenici treba agencija za razvoj koja će uraditi dugoročnu strategiju, pripremati projekte za Srebreničane, koji mogu računati na otvorena vrata mog kabineta – rekao je Špirić.

Jedini izlaz iz trenutne političke situacije Špirić vidi u dijalogu i vraćanju na početak priče o reformi Ustava. Upitan može li rešenje statusa Kosova da destabilizuje Balkan, Špirić je rekao da „niko iz BIH nije otvorio pitanje veze Kosova sa BIH, te da je to učinila međunarodna zajednica kazavši da bonska ovlašćenja ostaju u BIH ne zbog unutrašnjih problema, nego zbog regionalnog problema, poslavši nam poruku da između BIH i Kosova ima snažna veza“.
Špirić je rekao da za BIH može biti opasan deo autistične politike koju je država vodila.
– Niko ne spori da su entiteti deo države, ali i BIH to mora pokazati, a ne tretirati ih genocidnim, nepoželjnim. To kod dela ljudi u BIH stvara osećaj da ih država ne prihvata – rekao je. Špirić je izrazio bojazan da „politički establišmenti iz Sarajeva vode politiku koju je Beograd vodio pred raspad Jugoslavije, kada se manje vodilo računa kako se osećaju Slovenci, Hrvati“.