Spirometrija je "zlatni standard" za postavljanje dijagnoze

Trenutno, od četiri do 10 odsto populacije u Evropi boluje od te bolesti, a oko 2,7 miliona stanovnika sveta godišnje od nje umre. S obzirom na porast mortaliteta ali i troškova lečenja, procena Svetske zdravstvene organizacije je da će do 2020. HOBP biti treći vodeći uzrok smrtnosti, a na petom mestu po visini troškova neophodnih za lečenje – kazala je dr LJiljana Timotijević, direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv HOBP.

– Bitno je bolest otkriti u početnom stadijumu, kada se može sprečiti razvoj i komplikacije, pre svega propadanje i nepovratan gubitak plućne funkcije. Međutim, veoma mali broj pacijenata se javi lekaru na vreme, a kod najvećeg broja pacijenata bolest se dijagnostikuje tek kada su nepovratno izgubili više od 50 odsto funkcije pluća. Posledice se onda odražavaju i na kardiovaskularni sistem, bubrege, centralni nervni sistem – objašnjava Timotijevićeva.

Ona dodaje da zbog toga odgovornost za smanjenje rizika od ove bolesti treba da podeli šira javnost, bilo kada je reč o prodaji cigareta maloletnim licima, pooštravanju zakona o zabrani pušenja na javnom mestu, ili oštrijem kažnjavanju poslodavaca koji ne sprovode zakon o zaštiti na radu.

– Takođe, osobama starijim od 40 godina, sa pušačkim stažom dužim od 10 godina, treba obezbediti godišnje spirometrijsko testiranje. Spirometrija je bezbolna, ponovljiva i neškodljiva metoda, „zlatni standard“ u postavljanju dijagnoze – kazala je Timotijevićeva. Ona je objasnila da HOBP odlikuje delimično i stalno suženje disajnih puteva, dok su najčešći simptomi kašalj sa iskašljavanjem, otežano disanje i zamaranje pri fizičkom naporu, osećaj škripanja u grudima.

S obzirom da u Srbiji pušači čine gotovo trećinu stanovništva, bolest nije dovoljno poznata javnosti, smatra prof. dr sc. med. Ivan Kopitović, načelnik Centra za patofiziologiju disanja sa medicinom sna, Institut za plućne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici.

– HOBP nažalost nije u fokusu javnosti i u praksi se kasno detektuje, kada je plućna funkcija već značajno oštećena, jer se na nju nedovoljno misli na nivou primarne zaštite i u ordinacijama odabranih lekara. Zato akcenat treba staviti na skrining spirometriju pušača i edukaciju građana ali i zdravstvenih radnika o njenoj važnosti – rekao je Kopitović.

Dugo vremena se smatralo da za ovu bolest nema leka, i da HOBP lagano ali sigurno napreduje ka invaliditetu. Međutim, novija istraživanja pokazuju da noviji medikamenti poboljšavaju plućnu funkciju, smanjuju komplikacije bolesti na drugim organima, kao i da omogućavaju duži i aktivniji život.

– U Srbiji su registrovani lekovi za lečenje ove bolesti, ali su bolesnicima oni samo delimično na raspolaganju, zbog visokih participacija. Međutim, od septembra ove godine na listu lekova propisanih za lečenje ove bolesti su i dva nova, što pruža više mogućih terapijskih opcija pacijentima – rekla je prof. dr Branislava Milenković, zamenica direktora Klinike za pulmologiju, Klinički centar Srbije, i načelnica Odeljenja za bronhijalnu astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća i hroničnu respiracijsku infekciju.

Povodom 16. oktobra, Svetskog dana borbe protiv HOBP, zdravstvene ustanove širom Srbije ove nedelje organizovaće besplatne spirometrijske preglede, dok će građani direktno od lekara moći da saznaju sve u vezi sa tom bolešću. Svetski dan borbe protiv ove bolesti obeležava se sa ciljem da se edukacijom stanovništva zaustavi trend porasta obolelih od ove potencijalno smrtonosne bolesti.

Poznata kao bolest „pušačkih pluća“

Oko 80 odsto obolelih od HOBP su pušači, dok će 20 procenata pušača u jednom trenutku razviti ovu bolest. Pretpostavlja se da u Srbiji više od 10 odsto stanovništva starijeg od 40 godina ima HOBP, ali su ti podaci nepotpuni i neprecizni, s obzirom da kod nas još uvek ne postoji registar obolelih – kazala je dr Timotijević.

Rizično i pasivno pušenje

Potrebno je najmanje 10 godina pušačkog „staža“, uz paklu cigareta dnevno, da se bolest razvije. S druge strane, mogućnost i predispozicije za obolevanje su individualne. Ipak, kod pušača je rizik veći čak sedam puta, dok postoji i velika opasnost od „pasivnog pušenja“- objasnio je dr Kopitović.

Akcije spirometrijskog testiranja

Besplatni spirometrijski pregledi kao i savetovanja sa lekarima biće organizovani danas u Tržnom centru Big u Novom Sadu od 15 do 20 časova, u Vojnoj bolnici Niš od devet do 14 sati, a u Apoteci „Kod anđela“ u Somboru 25. novembra. U Beogradu danas građani mogu da se testiraju u DZ Voždovac od 11 i 30 do 15 i 30 časova, sutra u DZ Zvezdara od 11 i 30 do 15 i 30 sati, u petak u DZ Stari grad od 11 i 30 do 15 i 30 sati, a u subotu u TC Ušće od 13 do 15 sati.