Od MUP-a do tužilaštva: Ko je nadležan da utvrdi da li je Veselin Milić počinio krivično delo objavljivanjem spiska dece iz Ribnikara?

Istog momenta kada su roditelji poslali zahteve Vladi Srbije, među kojima je i utvrđivanje odgovornpsti i sankcionisanje ljudi koji su spisak obelodanili, stiglo je obećanje sa vrha države da će se utvrditi odgovornost i kazniti počinici. Obećali su to prvo premijerka Ana Brnabić, a potom i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kako je vreme prolazilo a odgovora nije bilo, roditelji iz Ribnikara su ponavljali ovaj zahtev, a premijerka je na to odgovorila da je u toku interna kontrola u MUP-u koja će utvrditi odgovornost.

Čitava javnost još tog 3. maja u živom programu videla da spisak drži i pokazuje načelnik beogradske policije Veselin Milić, a tik do njega na konferenciji za novinare stajao je ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić.

Ispostavilo se na kraju da Unutrašnja kontrola MUP-a nije mogla da utvrdi odgovornost, te se za pomoć obratila Višem javnom tužilaštvu pitanjem da li u Milićevom postupku ima elemenata krivične odgovornosti.

Više javno tužilaštvo u Beogradu je obavestilo MUP da se u radnjama Milića ne stiču elementi nijednog krivičnog dela iz nadležnosti VJT u Beogradu, već eventualno osnovnog javnog tužilaštva, uputivši Sektor unutrašnje kontrole MUP-a na Prvo osnovno javno tužilaštvo.

Sagovornici Danasa smatraju da je policija mogla i morala sama da prepozna krivično delo, a ne da svoj posao prebacuje na tužilaštvo.

Advokat Ivan Ninić kaže za Danas da izveštaj sektora Unutrašnje kontrole MUP-a u jednom trenutku mora biti dostupan javnosti, “pa ćemo videti kako su kolege zaštitile svog kolegu Veselina Milića”.

– To je sve jedna ista ekipa, jedna ista klika, koja se u policiji međusobno štiti i pokriva, a na slovo zakona se pozovu samo kada dođe do međusobnih obračuna i proizvodnje municije za naslovne strane tabloida. Evidentno je da je VJT prebacilo „vruć krompir“ u beogradsko Prvo osnovno javno tužilaštvo i treba pratiti šta će se dalje dešavati – navodi Ninić.

On dodaje da je nesporna činjenica da je u ovom slučaju za krivično delo Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portret i snimka, jedino i stvarno nadleženo to niže tužilaštvo.

Kako ističe, u skorašnjoj praksi smo na primerima Siniše Malog i Aleksandra Vulina mogli da vidimo kako to izgleda kada VJT ustupa predmet nižem tužilaštvu – “to je oprobana receptura da se predmet zataška i arhivira”.

– Nemoguće je da Veselin Milić, kao glavna poluga beogradske policije i bič režima odgovora krivično, a da će disciplinska odgovornost zastariti. Roditeljima dece sa spiska će preostati mogućnost da, eventualno, tuže državu radi naknade štete zbog objavljivanja ličnih podataka od strane policijskog službenika – naglašava Ninić.

Advokat Jovica Todorović ocenjuje za Danas da policija nije „neuka stranka’“ u vršenju svoje nadležnosti, a njena nadležnost je otkrivanje i prikupljanje dokaza o izvršenim krivičnim delima.

– Dakle, policijski službenici moraju znati da li i koje radnje predstavljaju obeležja određenih, i kojih krivičnih dela propisanih zakonom. I policija mora da zna zakon i da bude obučena i osposebljena da vrši kvalifikaciju dela, a to znači da određene radnje podvodi pod zakonski opis krivičnih dela. Kada zatekne izvršioca krađe na licu mesta kako obija trafiku, policajac ga privodi pravosudnim organima sa krivičnom prijavom i svojom kvalifikacijom u krivičnoj prijavi da je lice koje privodi izvršilo krivično delo „teške krađe u pokušaju“ – navodi Todorović.

On dodaje da policajac tada ne pita tužioca: “Da li je ovaj lopov, i da li je ovo krađa?”, jer sam zna i zakon, i svoj posao. Naš sagovornik ističe da u vršenju svojih nadležnosti policija i tužilaštvo moraju i treba da sarađuju, ali da to ne znači da tužilaštvo može i treba da oslobodi policiju od vršenja njenih nadležnosti davanjem svojih mišljenja van zakonom propisane procedure.

– Ovde je nešto drugo po sredi. Ako je na vrhu piramide odlučeno da Milić neće odgovarati ni za šta, pa ni za pokazivanje spiska dece, odnosno dokaza prikupljenog u istrazi zločina, smisao ovog pitanja i odgovora je da se javno mnjenje pripremi da njegove odgovornosti neće biti, odnosno da se građanima kaže: “Evo, nije izvršio krivično delo, reklo tužilaštvo. Znači čovek nije uradio ništa loše, neka ga neka radi i dalje svoj posao” – ukazuje Todorović.

A, prema njegovim rečima, nije baš tako, jer je Milić uradio nešto što je u najmanju ruku ozbiljan profesionalni propust – neposredno je otkrio sadržinu dokaza, i time povredio prava trećih lica, koja su žrtve ili potencijalne žrtve nasilja, maloletna, većina verovatno u kategoriji dece.

– Čak i ako nije izvršio neko krivično delo, on je odgovoran. Najpre kao čovek, moralno, a zatim i kao visoki policijski službenik, dakle profesionalno. I mora da snosi odgovornost. Ako ne bude snosio nikakvu odgovornost, za to ne može biti opravdanje što u radnjama koje je preduzeo nema krivičnog dela – zaključuje Jovica Todorović.