Čini mi se da je problem modernog sveta u toj meri složen, da se ne može razmatrati na jednostavan način, rečenica je G. K. Čestertona, koja imponuje mladom filozofu Hansu Blumenbergu. On je uzima za Arhimedovu tačku portreta ovog autora kriminalističkih romana.
Rani Spisi o književnosti 1945-1958 (Schriften zur Literatur 1945-1958, Suhrkamp, Berlin 2017) filozofa Hansa Blumenberga – koje su pripremili Aleksander Šmic i Bernd Štigler – predstavljaju neku vrstu elemenata za teoriju kriminalističkog romana. Blumenberg je ovaj tekst objavio pod pseudonimom Aksel Koli (Axel Colly) u listu D�sseldorfer Nachrichten 29. maja 1954. U svakom slučaju napeta lektira. Reč je o ranim tekstovima filozofa – feljtonističkim, tekstovima pisanim za radio, predavanjima i prilozima za časopise. To su tekstovi o Dostojevskom, Žan-Pol Sartru, Francu Kafki, Grejemu Grinu, Hansu Faladi, Tomasu Volfu, Evelin Vou, Semjuelu Beketu, Prustu i C. S. Luisu, Fokneru, Žilu Vernu, G. K. Čestertonu i uvek iznova o Ernstu Jingeru. U ono vreme džepna knjiga bila je moderna, te je i to bila tema za filozofa, kao i razmatranje o stripu, koji Blumenberg naziva totalno sintetičkom svetom slika Doba nacionalsocijalizma i užasi Drugog svetskog rata još odzvanjaju u pozadini ovih tekstova, kao i probuđena žeđ za smislom u jednom sve izraženijem materijalno definisanom vremenu. Blumenberg piše o izgubljenosti u nuždi nihilizma ili u vezi sa Grinom o dvoznačnosti milosti, krizi faustovskog kod Kafke… U leto 1954. objavljena je u Bremer Nachrichten recenzija Beketovog romana-trilogije Molloy. Tada se mogla videti da tu nije reč o bilo kom književnom kritičaru, već o habilitiranom filozofu koji će četiri godine docnije imati svoju katedru za filozofiju u Hamburgu. Prima vista je evidentno da je reč o autoru, koji je verziran i u temama filozofije i teologije: njega zanima spektar pitanja kao što su nihilizam, transcendencija, pojam stvarnosti, pitanje milosti i odložene eshatologije, mita i slobode. Za Blumenberga je čovek jedno krhko biće, koje je nezaštićeno izloženo apsolutizmu stvarnosti. Gotovo svi prikazi potpisivani su ili akronimom Bb ili pseudonimom.
Blumenberg smatra da se veliki napor ljudskog duha sastoji u našoj sposobnosti imenovanja, kovanju metafora, ispredanju mitskih priča. Poezija i strah su njene forme. Mitovi pokušavaju da preobraze užase u priče, da bi sapele strah. Nije li ovo neka vrsta definicije kriminalističkih romana? Blumenbergove suptilne lektire prati hod na marginama između literature i filozofije, tematizujući egzistencijalna pitanja. To su tekstovi nadvremene briljantnosti koji posleratno vreme izlažu analitičkom pogledu pod uveličavajućim staklom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
