Splavovi ipak nisu nepostojeći i pravno nevidljivi: „Fristajler“ morao da prođe osnovne, redovne i vanredne preglede

Međutim, potapanje popularnog beogradskog splava ukazalo je na još jedno važno pitanje – kako je pravno uređen rad ugostiteljskih objekata koji čine okosnicu nadaleko čuvenog prestoničkog noćnog života?

Pitanje ko proverava bezbednost splavova nedavno su novinari televizije N1 postavili gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću.

“Ko proverava nešto što ne postoji, do sada nikako, ne znam kako su… Pitate mene, što niste pitali one, što su ih tu pustili da budu 20 godina, ne mene”, kazao je Šapić prethodno istatavši da je najverovatniji uzrok za potapanje splava preveliki broj gostiju.

Uprkos gradonačelnikovom uveravanju da ne može da se proverava nešto što ne postoji, splavovi osim u stvarnosti postoje i u zakonu, gde su jasno definisani uslovi pod kojima mogu da rade.

Naime, Zakon o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama propisuje da se plutajući objekti mogu koristiti samo pošto se utvrdi njihova sposobnost za plutanje i isti upišu u upisnik plutajućih objekata. Sposobnost plutanja utvrđuje se tehničkim nadzorom, koju sprovodi Uprava za utvrđivanje sposobnosti brodova za plovidbu koja funkcioniše pod Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pošto se utvrdi tehnička ispravnost splava, dobija se plutajuća dozvola na kojoj je određen broj lica koji na njemu može da boravi. U samom zakonu se ističe da je zabranjeno da na plutajućem objektu boravi više osoba od broja istaknutog na dozvoli.

Ovo je posebno značajno kada se uzme u obzir da se osnovano sumnja da je upravo prekoračenje ove odredbe i dovelo do nesreće tokom proslave Nove godine.

Naime, kako je saopštio MUP, trojica odgovornih lica splava Fristajler uhapšena su zbog sumnje da su počinili teško delo protiv opšte sigurnosti i izazivanje opšte opasnosti.

“Uhapšeni se sumnjiče da su 31. decembra 2022. godine na splavu omogućili prisustvo većeg broja osoba nego što je kapacitet ovog objekta, koji je zbog toga delom potonuo i na taj način ugrozili bezbednost većeg broja ljudi”, stajalo je u saopštenju.

Pored zakona, pregled čamaca i plovećih tela bliže je uređeno Pravnilnikom o vrsti, nameni i pregledima čamaca, plovećih tela i plutajućih objekata. Tu je precizirano da pregledi mogu da budu osnovni, redovni i vanredni.

Osnovni pregled vrši se pre upisa u upisnik, svaki put kada se trajno menja namena ili vrši popravnka kojom se menjaju konstrukcione osnove objekta.

Redovni pregled čamaca i plutajućih objekata namenjenih za javne, odnosno privredne svrhe, u šta potpada Fristajler, vrši se svake godine.

Vanredni pregled obavlja se posle havarije ili utvrđenog nedostatka koji utiču na sposobnost za plovidbu, posle prepravke ili adaptacije, pre ponovnog upisa u upisnik i kada inspektor bezbednosti plovidbe posumnja da plutajući objekat bitno ne odgovara podacima u plutajućoj dozvoli.

Pregledom se utvrđuje stanje trupa, pogonskih i drugih uređaja i opreme plovila.