Milošević/Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"Predratni jugoslovenski list Vreme pre tačno osamdeset godina na naslovnoj strani pisao je o ustoličenju dva episkopa – u Vršcu i Mostaru, kao i o inspekciji američkog predsednika Ruzvelta odbrambenih postrojenja u Panamskom kanalu.
Ništa nije teže i ništa nije lakše nego razumeti Engleze, pa ipak mnogi su to pokušali i dalje pokušavaju. Sada, u ratu, kad na sve strane vlada cenzura, zbog koje su čak i francuski listovi često išarani belinama, u engleskim listovima začuđuje diskusija o stvarima o kojima se drugde ćuti, još piše Vreme.
Sada se raspravlja treba li hraniti divlje ptice i vrapce po ovoj ciči zimi. Lord Lajmington smatra da to ne treba raditi sada jer neće moći da se prehrane kasnije, a šteta koju će učiniti baštama biće prevelika.
Mnogobrojni protesti iz svih redova građanstva bune se protiv utilitarizma te vrste i protiv prirodne nauke lorda Lajmingtona, tražeći da se razmisli šta treba i docnije činiti da se u dovoljnom broju održe divlje ptice, prenosi list Vreme.
List donosi i vest o hapšenju vođe komunista u Marseju, koji je osuđen na četiri godine robije zbog širenja zabranjenog, propagandnog materijala i literature i obavljanja protivdržavne i defetističke propagande.
Zemunci su juče imali jednu vrlo interesantnu i privlačnu distrakciju – maskenbal na ledu. Ova primamljiva atrakcija je privukla juče prepodne na klizalište Sokolskog društva veliki broj ljubitelja klizačkog sporta i zabave, piše Vreme.
U 11 sati na klizalište je izleteo sa sličugama na nogama jedan trubač koji je objavio početak.
Zatim je u pratnji valcera, preko glasnogovornika, izletela vrlo šarolika i zanimljiva grupa duhovitih maski. Maski je bilo različitih: gospođa iz poslednjih godina prošlog veka i simpatičnih nemačkih seljanki, gospode u žaketima i sa ružičastim gamašnama na nogama i dečaka – đavolaka i klovnova.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Pravda piše kako je već peti dan otkako se zdravlje šefa Demokratske strane Ljubomira Davidovića znatno pogoršalo. Konzilijum lekara konstatovao je da je bolest ozbiljna i nagovestio mogućnost brze krize.
Povodom bolesti Davidovića, Izvršni odbor Demokratske stranke, pod predsedništvom Milana Grola zaseda permanentno već četvrti dan, tj. od onog časa kad je ozbiljnost bolesti ušla u kritičnu fazu.
List najavljuje i posetu Beogradu Žorža Diamela, člana Francuske akademije i književnika svetskog glasa, navodeći da Francuska nije mogla da nađe plemenitijeg i dostojanstvenijeg izaslanika od ovog velikog pisca koji je u isti mah i jedna velika duša.
Mali je broj ljudi koji zaslužuju da budu tako srdačno dočekani, kao što će biti Diamel, ne samo zbog svog književnog dara, već i zbog osećanja koja gaji prema malim narodima, prema Slovenima, prema čoveku uopšte, piše Pravda.
Diamel je lirski pesnik, dramski pisac, romansijer, mislilac. Stihove je pisao uglavnom do rata i, kao pesnik, on voli naročito onoga koji „pun svoje sudbine, sa usrdnošću traži onu jedinu reč, onu jedinu pesmu koja može da razneži sve ljude svih rasa“.
Draga su mu, iznad svega, nadahnuća crpena neposredno iz događaja u životu, poezija koja čak i u surovoj stvarnosti nalazi pobude za veru u ideal.
Kao dramski pisac, on ostavlja utapkane puteve (preljubu i tako dalje) i smelo roni u nove studije. U jednom komadu obrađuje tragediju slepila, u drugom individualizam u sukobu sa društvenim silama koje ga pobeđuju, u trećem istoriju jednog apostolata koja podseća na onu našu priču o crnoj sudbini jednog narodnog dobrotvora.
Čovečanstvo treba voleti i kad je nesrećno i kad greši, i kad se daleko udaljilo od onoga što je naš ideal – to je pouka koja izvire iz Diamelovih komada.
Celokupno izdanje može da se čita na linku Narodne biblioteke.
List Danas svakoga dana prelistava glavne vesti na današnji dan pre 80 godina, tačnije 1940. godine. Predmet analize su dnevni listovi Vreme i Pravda, koji danas ne postoje. Ideja jeste da se čitaoci vrate u prošlost, da sa vremenske distance vide kako su izgledale vesti, ali i kako su novinari, pa i sami sugrađani, razmišljali u Srbiji u turbulentnom periodu između dva rata i pred sam početak Drugog svetskog rata. Pored političkih vesti, objavljivaćemo i društvene, ekonomske, ali i vesti iz domena zabave i sporta.
Projekat je realizovan u saradnji i uz materijal iz digitalne arhive Narodne biblioteke Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
