Spoljni partneri Beča na tankom ledu

Austrijske banke su u navedenim državama već dugo aktivne i veća kriza u tim državama može ozbiljno da „prodrma“ austrijsku finansijsku scenu. Saradnja sa ovim državama je počela početkom 1990-ih nakon njihovog ekonomskog otvaranja, kada su austrijske banke uz moto „pomoć Istočnoj Evropi je stvar moralne odgovornosti“ krenule u osvajanje novog finansijskog tržišta. Nastup na tržište Srednje i Istočne Evrope je za Austriju bio bitan faktor ekonomske i socijalne stabilnosti. Rezultat te akcije je svih ovih godina bio prema rečima Evalda Novotnia, guvernera Nacionalne banke Austrije, da je mala Austrija preko banaka kćeri sa kreditima u iznosu od 230 milijardi evra najveći inostrani kreditor u tim zemljama. Od ukupno 1.191 milijarde evra koliko je od strane banaka iz EU odobreno tim zemljama, Austrija se sa 19.5 odsto nalazi iznad višestruko veće i ekonomski jače Nemačke (15.8), Italije (15.6) i Francuske (11.5). Sredstva, kojima Austrija sa državnim dugom koji doseže 176.5 milijardi evra, svakako nije raspolagala.

Hrvatska, koja je nakon ostavke Iva Sanadera, ovih dana posebno u žiži posmatranja ekonomskih stručnjaka u Beču, uz strahovanja mogućih novih negativnih ekonomskih pokazatelja kao posledica ostavke premijera, pre par meseci je bila prva na listi posete ministra finansija, što je i razumljivo, ako se ima u vidu višegodišnja saradnja u kojoj je Austrija tokom 1990-ih sa, 24-procentnim učešćem, zauzimala prvo mesto u investicijama. Pri tome, austrijske investicije su bile pretežno u finansiskoj oblasti: bankarstvu i osiguranju, uz uspešno poslovanje 15 austrijskih banaka. U spoljnom dugovanju Hrvatske, koji je 2007. iznosio 33.3 milijarde evra, a u ovoj godini se očekuje da će dostići 40 milijardi, obaveze prema austrijskim partnerima iznose punih 66 odsto. Uz spoljnotrgovinski deficit koji je i pored visokog prihoda od turizma iznosio u prošlogodišnjem platnom bilansu 4.5 milijardi evra, i smanjenjem za 20 odsto prihoda od poreza (usled pada kupovne moći), Hrvatska se našla u položaju krize plaćanja. Nastao je manjak koji se ne može pokriti kroz nova zaduživanja, jer sa sadašnjom iznosom dugovanja, teško je dobiti nove kredite.

Rumunija i Bugarska su se posle pristupanja u EU posebno našle u pažnji austrijskih banaka. U spoljnjem dugu koji će u Rumuniji ove godine dostići 61.5 milijardi evra, austrijske banke učestvuju sa 38 odsto, a u Bugarskoj, sa dugom od 35.3 milijarde evra, njihovo učešće je 25 odsto. Ukrajina se smatra isto jako bitnim partnerom za stručnjake u Beču, iako oni istovremeno izjavljuju da se ta država nalazi u bankrotstvu. I dok je pre samo tri godine, prema makroekonomskim pokazateljima, Ukrajina smatrana za finansijski stabilnu zemlju, nastupilo je nešto poput akutnog oboljenja. Akumulirani je državni dug od 73.9 milijardi evra, u kojem Austrija učestvuje sa 13 odsto. Sa bruto domaćim proizvodom od samo 2.016 evra po stanovniku, padom potrošnje od pozitivnih 11.6 na minus 17.5 odsto i investicija od pozitivnih 24.8 odsto, na minus 31 odsto, uz deficit od jedanaest milijardi evra, kao i konstantno neizmirenim obavezama prema dobavljačima, postaje jasan položaj u kojem se Ukrajina nalazi.

Završivši prošlu godinu sa pozitivnim spoljnotrgovinskim bilansom, ali uz inostrani dug koji će u ovoj godini doseći 125 milijardi evra, uz 70.000 radnika koji su u prvom polugođu ove godine ostali bez posla, Mađarska se našla u bespuću. Uz pad potrošnje na minus sedam odsto i investicija na minus 10.6 odsto, postaje jasno da ju je zahvatila duboka recesija, čiji dobar deo pogađa i Austriju, koja sa 22 odsto učestvuje u kapitalu mađarskih banaka. U nameri da, koliko-toliko, primiri krizu plaćanja, u pomoć joj je sa 6.5 milijardi evra pritekla EU.

Mala Letonija ima dug prema inostranstvu od 29 milijardi evra. Uz to, u prošloj godini je ostvareni spoljnotrgovinski deficit od četiri milijarde evra, a pad potrošnje na minus 20 odsto, investicija na minus 24 odsto, a stopa nezaposlenosti je porasla na 13.5 odsto. Nastala je kriza u izmirivanju obaveza, pa je i u ovom slučaju priskočila EU sa 3.1 milijardom evra. Nešto blaže je stanje u ostalim baltičkim republikama. Tako da dug prema inostranstvu Litvanije iznosi 26 milijardi evra, a Estonija ima dug prema inostranstvu od 19.5 miliona evra. Stanje u ove tri baltičke države opet pogađa Austriju.