Foto: Nenad KovačevićSpomenik Velikoj pobedi, koji je posvećen stogodišnjici od oslobođenja Užica u Prvom svetskom ratu, otkriven je danas u Užicu, na kružnom toku na ulazu u grad.
Monumenatlnu i bronzanu skulpturu, visoku 5,8 metara bez postamenta, koja je izrađena na osnovu fotografje mnogo manjeg skulptorskog dela iz 1900. ili 19001. godine pod nazivom Velika Srbija, a čiji je autor srpski vajar i akademik Đorđe Jovanović (Novi Sad 1861 – Beograd, 1953) , uz muziku „Pukni zoro“ su otkrili Nikola Selaković, generalni sekretar Predsednika Srbije, Tihomir Petković gradonačelnik Užica, i Ljubiša Diković, doskorašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Uz počasnu jedninicu VS, svečanosti su prisustvovali predstavnici SPC koji su osveštali spomenički kompleks, deca iz užičkih vrtića, građani Užica i mnogi drugi.
Arhitektonsko rešenje spomeničkog kompleksa, koga čine postament i prostor na kome su prikazane geogrfske odlike grada, delo je univerzitetskog profesora i arhitekte Vladimir Lojanice iz Beograda, poreklom Užičanina, dok je monumentalnu bronzanu skulpturu izradio Svetomir Radović, akademski vajar iz Beograda. Za taj projekat iz gradskog budžeta je izdvojeno 30 milioina dinara.
Skulptura predstavlja Srbiju, prikazom mlade žene, svečano odevene, koja stoji uspravno sa lovorovim vencem na glavi, koja u desnoj ruci drži krunu, a u levoj zastavu, dok joj uz skute s leve strane stoji dvoglavi orao.
Navodeći da, osim spomen-ploče na užičkoj crkvi Svetog Đorđa sa imenima poginulih u Prvom svetskom ratu, u gradu nije bilo spomenika koji je posvećen sećanju na izginule u ratovima od 1912. do 1018. godine, Petković je rekao da Užice „konačno oživljava svedočanstvo o svojim slavnim precima koji su za otadžbinu i svoje porodice dali živote“.
– Užičani su u Velikom ratu pokazali veliki patriotizam, a Karađorđevom zvezdom odlikovano je 328 boraca iz užičkog kraja, koji su bili učesnici balkanskih ratova i Prvog svetskog rata , podsetio je Petković.
Istakavši da je to spomenik „Srpkinji, majci, ženi i sestri, koja je rodila heroje i koja je posle rata obnovila našu naciju“, Petković se osvrnuo i na simbolička obeležja skulpture, čiji je prvobitni naziv bio Velika Srbija što je, zbog asocijacija na devedesete godine prošlog veka, uoči i tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, izazvao polemike u javnosti.
– Neznanje može pogrešno da predstavi simboliku skulpture. Kruna se tumači samo kao simbol kraljevine, iako je ona u heraldici simbol državne nezavisnosti. Zbog tga se kruna nalazi i na grbu Srbje, iako je Srbija republika, a ne monarhija“, istakao je Petković, a potom dodao:
– Bilo je puno priče oko naziva skulpture i nadam se da će nas i ovaj događaj rasteretiti straha od pominjana velike Srbije iz tog vremena. Velika Srbija je kao koncept, nažalost, pominjana u kasnijim vremenima na ružan i štetan način, pre svega po nas Srbe. Međutim, 1900. ili 1901. godine, kada je skulptura nastala, jeste bilo vreme velike Srbije, Srbije koja se spremala za velike podvige oslobođenja svojih teritorija, a kojim su vladali ljudi koji su se obrazovali u najrazvijenijim evropskim zemljama. To je Srbija kojom bi trebalo svi da se ponosimo, a u to vreme Srbija jeste bila velika“.
Otkrivanjem spomenika, kako je rekao, odaje se pošta „svim znanim i neznanim junacima Velikog rata, hrabrim i odvažanim ženama i majkama, osobama visokog morala i izrazitog patriotizma, koji su se borili za svoju otadžbinu i svoje porodice, onako kako im je nalagao nasleđeni sistem vrednosti“.
Ocenivši da se „ispravlja nepravda i čuva od zaborava sećanja na naše hrabre pretke“, Nikola Selaković, koji je inicirao gradnju tog spomenika, istakao je da je Užice „nakon celog jednog veka dobilo spomenik Velikoj pobedi kao sećanja na sve hrabre sinove i kćeri našega roda, koji su dali najvrednije što su imali da bismo danas živeli u slobodi“.
On je dodao da je Srbija danas „uspravna, ponosna i suverena“, da je „suočena sa sličnim nedaćama, ali je poučena svojom teškom i slavnom prošlošću i misli o svojoj budućnosti“, te da „mukotrpno čuva svoju nezavisnost i vojnu neutralnost i bori se za privredni, naučni kulturni i svaki drugi napredak“.
– Srbija ima mudro rukovodstvo i, čuvajući teško stečenu slobodu, upoznaje naše mane da bismo ih lečili. Upoznaje i naše vrline da bi smo ih razvijali i ulagali u delatnosti kojima želimo da unapređujemo svoje blagostanje“, poručio je Selaković, koji je takođe poreklom Užičanin, a potom istakao i to da „Srbija danas sarađuje sa svima i uvažava druge, držreći do sebe“.
Antrfile: Neumesne konotacje
„Svako ko bi pokušao da ovom spomeniku pripiše konotaciju koja mu ne pripada, može da bude motivisan samo nekom ne baš dobrom ili da ne kažem kojom namerom. Ovo je spomenik našoj velikoj pobedi i, za razliku od nekih drugih, mi se tom pobedom ponosimo. Ponosimo se i time što smo bili na pravoj strani, na starni pobednika i što danas, ravnoravno i uzdiguta čela, razgovaramo sa onima čiji su pradedovi nekada vojevali protiv naših pradedova, jer iz nas mnogo više govori razum, staloženost i to da smo iz tih slavnih dana kao narod nešto naučili“, poručio je Selaković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
