Sporazum dobar za Beograd

Cerić je sa svojim turskim kolegom Mehmedom Gormezom predložio načela sporazuma i njih dvojica bi trebalo da budu potpisnici ukoliko dođe do dogovora u trouglu Ankara-Beograd-Sarajevo. Kako javlja Muslimanska novinska agencija (MINA), reis-ul-ulema Cerić je na Saboru rekao da je sledeći korak da turski zvaničnici u razgovoru sa srpskim kolegama isposluju da Beograd prihvati tursku inicijativu, odnosno da Srbija ne bude protiv ovog sporazuma.

Mada je na sednici pročitan sporazum, tekst nije predočen javnosti, jer je i dalje reč o internom dokumentu. Reis-ul-ulema Cerić zahvalio je Turskoj na inicijativi za ujedinjenje islamskih zajednica u Srbiji, posebno turskom ministru spoljnih poslova Ahmetu Davutogluu, koji se lično angažovao na ovom poslu i do sada dva puta u Beogradu razgovarao sa predsednikom Borisom Tadićem i ministrom inostranih poslova Vukom Jeremićem. Cerić se zahvalio i Islamskoj zajednici Turske i reisu Mehmedu Gormezu što se uključila u rešavanje ovog problema i rekao da očekuje „da će Beograd tursku inicijativu shvatiti ozbiljno i dobronamjerno“ i da će „ona osigurati stabilnost ne samo u Srbiji, već i u regionu.“

Muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić, koji je kao član Sabora prisustvovao sednici, smatra da je veoma bitna podrška IZ u BiH sporazumu. „Nakon što je isti prijedlog sporazuma podržao i Mešihat Islamske zajednice u Srbiji i Rijaset Islamske zajednice u BiH, imamo potpuni konsenzus na nivou cijele Islamske zajednice. Od posebne je važnosti da je podrška Sabora bila jednoglasna, što potvrđuje kvalitet ponuđenog prijedloga. S druge strane, potvrđuje jedinstvo i odlučnost Islamske zajednice u rješavanju ovog pitanja i općenito postojanje punog jedinstva unutar Sabora u pogledu kursa kojim ide Islamska zajednica“, izjavio je muftija Zukorlić. IZ u Srbiji za vrhovnog verskog poglavara priznaje reisa u Sarajevu, a tamošnji Rijaset za sedište.

Tokom nedavne posete ministra Davutoglua Beogradu, Srbija nije prihvatila predložen sporazum, već je iznela više zamerki. Posete turskog šefa diplomatije bile su polutajne, pa su, kako nije bilo zvaničnih informacija i izjava, mediji u Srbiji i Bosni objavili brojne spekulacije. „Dobro obavešteni izvori“ tvrde da Srbija načelno nije protiv ujedinjenja IZ na svojoj teritoriji, ali je istakla nekoliko zahteva koji odudaraju od turskog predloga. Srbija insistira da ostane Rijaset, da buduća IZ ne bude organizaciono vezana za Sarajevo i da centar jedinstvene verske organizacije ovdašnjih muslimana bude u Beogradu. Najzanimljiviji je ipak navodni zahtev vezan za muftiju Zukorlića. Beograd, tvrdi se, traži da se muftija Zukorlić ne samo povuče iz IZ već i javnog života. Saradnici muftije Zukorlića kažu da „tako nešto ne dolazi u obzir“.

Prema ranijim navodima, turski plan podrazumeva jedinstvenu i depolitizovanu IZ, na čijem čelu ne bi bili sadašnji čelnici dve IZ Adem Zilkić i Muamer Zukorlić. Sedište te IZ, na nivou Mešihata bilo bi u Novom Pazaru, a bile bi uspostavljene veze sa Rijasetom u Sarajevu. Ankara je navodno, na zahtev Srbije, pristala da, sem Novog Pazara, u Beogradu kao glavnom gradu bude „ispostava“ jedinstvene IZ i da ona, sem sa Rijasetom u Sarajevu, bude vezana i sa IZ Turske, to jest Istanbulom. Ostaje otvoreno „pitanje“ muftije Zukorlića. Prvobitno je za njega bilo „rezervisano“ mesto sandžačkog ili novopazarskog muftije, dok bi Muhamed Jusufspahić (iz suparničke IZ) dobio mesto beogradskog muftije. Aktuelni reis IZS Adem Zilkić bi ili otišao u penziju ili se bavio prosvetom.

Kavazović posle Cerića?

Sabor IZ BiH usvojio je i zaključak o promeni Ustava ove verske organizacije i formirao Komisiju koja treba da predloži izmene. Naredna godina je izborna u ovoj IZ zbog čega je i započeta procedura promene Ustava. Mandat aktuelnom reisu Ceriću ističe 2012, pa se očekuje izbor novog čelnika muslimana. Mada je bilo više inicijativa da Ustav bude izmenjen tako da Cerić bude izabran za doživotnog reisa, tu ideju izgleda ne podržava ni sam Cerić ni većina u Saboru. Spekuliše se da bi Cerić verovatno dobio počasnu funkciju u IZ. Ukoliko bude formirana muslimanska verska organizacija na nivou Starog kontinenta, što kao ideja godinama postoji, neki mediji, pa i zapadni, „vide“ ga kao prvog evropskog muftiju. Iako do izbora novog reisa ima dosta vremena i sve opcije su otvorene, bosanski mediji i javnost uveliko spekulišu o mogućim naslednicima Mustafe ef. Cerića, a najveće šanse se daju tuzlanskom muftiji Huseinu ef.Kavazoviću.