Sporazum koji je izrodio Državnu zajednicu SCG, posredovao Havijer Solana

Najviši predstavnici Savezne Jugoslavije i njenih republika – članica potpisali su taj sporazum o budućem državnom ustrojstvu, kojim je bilo definisano da naziv nove državne zajednice bude Srbija i Crna Gora, da ima skupštinu, predsednika, Savet ministara i sud, a sa druge strane da svaka od njih ima posebne valute, tržište i carine sa obavezom da harmonizuju svoje ekonomske sisteme po standardima EU.

Kako piše Danas pre 20 godina, u Palati Federacije sporazum su potpisali Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ, Zoran Đinđić i Filip Vujanović, srpski i crnogorski premijeri, kao i Miroljub Labus, potpredsednik Savezne vlade. Prema pisanju našeg lista nije sve išlo kao po loju, niti su svi bili „za“, a najviše se zapinjalo oko ekonomskih pitanja, tržišta. EU je davala garancije za stabilnost i obećavala put u Evropu.

Vojislav Koštunica je izjavio da je „na početku novog veka, ovo je zaista novi početak odnosa Srbije i Crne Gore“.

„Prvi put pristupamo izradi jednog ustavnog dokumenta osnovnog zakona jedne zemlje kojim se pravi rez u odnosu na režim koji je iza nas. U vreme kada se Evropa integriše a kada pošast dezintegracije pogađa Balkan, Srbija i Crna Gora krenule su putem integracije čime ulažu u stabilnost I mir na Balkanu, a time i stabilnost Evrope“, istakao je tada Koštunica.

Havijer Solana je naglasio da je za EU, a posebno za njega ovaj dan veoma važan jer je napravljen značajan korak ka stabinlosti u regionu i Evropi. Obećao je, kako piše Danas, punu podršku EU u konstituisanju nove državne zajednice, naglašavajući da nije kraj već početak novog poglavlja koje će novokonstituisanu državnu zajednicu dovesti u porodicu država EU, što se, međutim, ni posle dve decenije nije dogodilo.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Premijer Srbije Zoran Đinđić, tokom posete Smederevu rekao je da će „nova savezna država biti jeftinija i funkcionalnija“.

A predsednik Crne Gore Milo Đukanović bio je zadovoljan što su, kako je rekao, očuvani svi rezultati ekonomskih reformi koje je Crna Gora ostvarila tokom predhodnih godina.

Đukanović je ocenio i da ovim sporazumom nije ugroženo osnovno pravo koje ima svaka država i svaki narod, da posle određenog perioda preispitaju svoje raspoloženje i provere volju građana.

Labus: Ne krijem da nisam srećan, neko je zadovoljan

Iako je bio jedan od potpisnika ovog sporazuma, tadašnji potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus nije krio nezadovoljstvo.

„Nisu važna osećanja, važno je ono što je na kraju postignuto. Posle dugih i teških pregovora neko je zadovoljan, a neko ne. Ne krijem da nisam srećan, ali to je realnost. Jedini razlog zbog kojeg sam na kraju pristao jeste što je ovo bio jedini način da nastavimo svoj put u Evropu“, rekao je Labus novinarima, a preneo Danas. On je naglasio i da je to „šansa da se reši politička kriza i da treba da se iskoristi“.

„Dokument je janas. U političkoj sferi, konfederaciju imamo i danas, a ostaće i sutra. Danas u ekonomskoj sferi imamo dva držišta, ali postoje čvrste garancije da ćemo ta dva tržišta u bliskoj budućnosti integrisati kroz proces stabilizacije i asocijacije. Očekujem da ćemo taj ugovor sa EU zaključiti u roku od godinu dana“, rekao je tada Labus.

Ocenio je takođe i da je potpisivanje ovog sporazuma važno za građane, koji će moći da se kreću između dva dela zemlje.

„Imaće iste pasoše, njihova svojina u jednom i drugom delu uemlje biće garantovana, deca će moći da studiraju i da se leče. Naravno postoje i prava i obaveze. Ako neka strana ne ispuni dogovoreno postoje sankcije, odnosno ako jedna ili druga republika ne doprinose harmonizaciji odnosa, nikada neće postati članica EU. Sa druge strane EU je preuzela obavezu da omogući taj proces“, istakao je Labus pre 20 godina.

Zaspali u jednoj, probudili se u drugoj državi

List Danas beleži i različita reagovanja političkih stranaka na potpisivanje ovog sporazuma. Primera radi Demokratska stranka Srbije (DSS) ocenila je da je potpisivanjem polaznih osnova za preuređenje odnosa Srbije i Crne Gore sačuvana država.

Srpski pokret obnove (SPO) podržao je postignut sporazum, ali je imao zahtev da prioritet novog parlamenta Srbije bude da u prva dva meseca usvoji ustav Srbije, da dvoglavog belog orla Nemanjića proglasi za grb, a „Bože pravde“ za državnu himnu.

Sa druge strane tadašnji portparol SPS, a danas ministar prosvete Branko Ružić rekao je da smo se „tajnom odlukom tragikomične DOS koalicije , koja je pre izbora obećavala očuvanje Jugoslavije, suočili sa činjenicom da smo zaspali u jednoj a probudili se u drugoj državi“.

Prema njegovim rečima sastanak nije doneo nikakav sporazum, već je, kako je rekao, nesporazum samo produbljen.

„Predsednik Kpštunica je posle tog sastanka izgledao kao Stipe Mesić, pre nekoliko godina, pompezno je obznanio da Jugoslavija više ne postoji. On je građanima objasnio da se ne radi o federaciji, ali I da nema reči o konfederaciji, ali o kakvoj se državi radi nije mogao da objasni“, tvrdio je Ružić tada.

I Mlađan Dinkić, tadašnji guverner Narodne banke Jugoslavije smatrao je da sporazumom zapravo ništa nije rešeno već je doneta politička odluka.

Zoran Živković, sadašnji predsednik Nove stranke pre 20 godina kao savezni ministar unutrašnjih poslova rekao je da će ostati bez posla.

„Prihvaćena je veoma važna osnova za preuređenje Srbije i Crne Gore. Novost je da više nema Jugoslavije, a neće biti ni Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova. Ja sam, znači ostao bez posla I biću na birou rada, ali to u svemu ovome I nije toliko važno“, naveo je Živković.

Ovaj sporazum bio je samo politički okvir, a Državna zajednica Srbije i Crne Gore zvanično je nastala 4. februara 2003. godine, po usvajanju Ustavne povelje i konstituisanju Skupštine.

Sporazum je, kako prenosi Danas, predviđao da tri godine od potpisivanja Srbija i Crna Gora imaju prvao da preispitaju svoj državni status, odnosno da istupe iz državne zajednice, što je na referendumu 21. maja 2006. godine Crna Gora i uradila. Crnogorsku nezavisnost podržalo je tada 230.661 gradjana ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185.002 ili 44,5 odsto.

Srbija je, tako je ispalo, ne svojom voljom tog dana ponovo postala samostalna i nezavisna država, a Državna Zajednica SCG kao poslednji recidiv Jugoslavije otišla je u istoriju.