Martovski pogrom 2004. nad Srbima na KiM osim ljudskih i materijalnih žrtava, dodatnog pogoršanja bezbednosnog položaja kosovskih Srba, preokreta u međunarodnoj političkoj percepciji i konceptu rešavanja kosovskog pitanja posredno je uticao i na unutrašnje jedinstvo u SPC.
Nepunu godinu posle pogroma došlo je do spora u Crkvi oko obnove 36 srpskih crkava i manastira stradalih u nasilju kosovskih Albanaca – šteta je u startu bila procenjena na 30 miliona dolara, čije posledice traju do danas i imaju epilog pred Višim sudom u Beogradu.
SPC koja je u kosovsku priču posle NATO bombardovanja SRJ i uvođenja protektorata UN na KiM ušla sa najvećim istorijskim „kreditom“ i zaslugom za ostanak više od 100.000 Srba u južnoj srpskoj pokrajini, „pala“ je zbog zahteva Saveta Evrope da njegova sredstva za obnovu idu preko kosovskih institucija, iako je u javnosti spor bio predstavljen kao pitanje unutrašnje crkvene discipline.
Tadašnji episkop raško-prizrenski Artemije (Radosavljević) bio je protiv Memoranduma o razumevanju o dogovorenim opštim principima za obnovu objekata SPC na KiM, koji je 24. marta 2005. patrijarh Pavle potpisao sa predstavnicima privremene Vlade Kosova, uz posredovanje Unmika.
Ovaj Memorandum potpisan je posle povlačenja potpisa vladike Artemija sa sličnog dokumenta kad se ispostavilo da SE ne namerava da odmah obnovi žive manastire uništene u pogromu, već planira arheološke radove.
Iako je Sabor podržao sprovođenje spornog Memoranduma i imenovao tadašnjeg vikara ERP episkopa lipljanskog Teodosija (Šibalića) za člana Komisije za praćenje obnove, vladika Artemije je izdvojio mišljenje, protiveći se sve do smene sa Katedre ERP 2010, da „srpske svetinje obnavljaju oni koji su ih rušili“, pogotovo u trenutku kad Zapad posle martovskog pogroma forsira otvaranje pregovora o rešavanju kosovskog statusa bez ispunjenja standarda o normalnom životu svih građana KiM.
On je osnovao Eparhijski centar „Rade Neimar“ koji je, uz podršku državnih institucija, pre svega Vlade Srbije, radio na obnovi crkava i manastira u ERP.
Uprkos višegodišnjim neslaganjima oko obnove, radikalniji potezi povučeni su tek 2010. dolaskom pokojnog patrijarha Irineja na čelo SPC.
Vladika Artemije je napre smenjen, potom raščinjen i isključen iz SPC zvanično zbog nepoštovanja saborskih odluka koje je smatrao nekanonskim, mada su se odmah pojavile spekulacije o političkoj pozadini.
Kad je 2010, odlukom Sabora, proteran sa KiM, sa njim je ERP napustio deo monaštva od kog je nastala ERP u egzilu, koja danas ima više od 40 manastira-katakombi širom sveta.
Sinod je 2010. zatvorio Eparhijski centar „Rade Neimar“, njegov direktor Predrag Subotički je uhapšen, a ceo spor oko obnove završio je na državnom sudu.
Bilo je nekoliko krivičnih prijava i optužnica, kojom je 2009. obuhvaćen i vladika Artemije. On nije doživeo kraj suđenja. Preminuo je 21. novembra 2020. i protiv njega je obustavljen sudski proces.
Pred Višim sudom u Beogradu sad se sudi Predragu Subotičkom, odgovornom arhitekti Jeleni Šubarević i raščinjenom protosinđelu Simeonu (Dejanu Vilovskom), koji je u međuvremenu dobio politički azil u Grčkoj zbog „političkog i verskog progona u Srbiji“ i sudi mu se u odsustvu. Oni se terete za zloupotrebu položaja i materijalnu štetu nanetu ERP.
Pretres po ovom predmetu, koji je trebalo da se održi u četvrtak u Palati pravde u Beogradu odložen je zbog problema sa pandemijom virusa korona, a novi je zakazan za 15. april.
Posle smrti vladike Artemija ostale optužene zastupa advokat Nikola Tomašević koji je nedavno svim institucijama i organizacijama koje se bave zaštitom ljudskih prava u Srbiji uputio dopis u kome ukazuje da su ona ugrožena u slučaju njegovih branjenika.
On navodi nepravilnosti, kontradiktornosti, kršenja zakona u ovom sudskom procesu i upozorava na njegovu moguću političku pozadinu.
Advokat Tomašević u tom dopisu, između ostalog, ističe da predmet nije krivične prirode i da bi trebalo da se rešava u parničkom postupku.
On iznosi i probleme vezane za optužnice i njihovo spajanje, navodeći da ih svedočenja svedoka Tužilaštva do sada nisu potvrdila, čak naprotiv.
Tomašević navodi i nepravilnosti kad je reč o dokazima, oduzetoj arhivi, veštačenjima, kao i greške suda i MUP-a kad je reč o oduzimanju putnih isprava Predragu Subotičkom i imovine njegovoj supruzi Snežani Subotički.
Prema Danasovim saznanjima, Predrag Subotički je o problemima u sudskom sporu koji traje gotovo 11 godina razgovarao sa predstavnicima OEBS u Srbiji.
Pravni apsurd
„Suština je da je ovde Više javno tužilaštvo preuzelo ulogu obezbeđenja naplate eventualnog potraživanja SPC od okrivljenih na ime navodne štete navodno nastale usled utrošenih novčanih sredstava iz episkopijske blagajne na način koji ne zadovoljava SPC. U konkretnom slučaju apsurd je umnogome veći jer se kao navodno oštećeni u ovom postupku pojavljuje SPC, čije se celokupno poslovanje i obavljanje delatnosti vrši u potpunosti van svih pozitivno pravnih propisa Republike Srbije i u celosti su uređena isključivo internim verskim i drugim aktima Crkve – njenim sopstvenim Ustavom i crkvenim kanonima koji ni na jedan način ne podležu bilo kom pozitivno pravnom propisu Republike Srbije“, navodi u dopisu advokat Tomašević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.