Sporno međusobno proveravanje

Iz predloženih izmena može se videti da pisci amandmana na Ustav smatraju da tri grane vlasti treba međusobno da se proveravaju. Sada u Ustavu piše da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Jedan od poslednjih primera mešanja u rad pravosuđa i kršenja načela podele vlasti dogodio se nedavno prilikom istupa predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je najavio pooštrenu kaznenu politiku za najteža krivična dela.

Komitet pravnika za ljudska prava posle istupa predsednika je posle izjave predsednika saopštio da izjava predsednika Srbije nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, kojoj su prisustvovali isključivo predstavnici izvršne vlasti, najava ukidanja suđenja u razumnom roku, kao ustavne garancije prava na pravično suđenje, kao i kritikovanje kaznene politike sudova u Srbiji, predstavljaju grubo kršenje načela podele vlasti na kojima počiva ustavni poredak Srbije kao i mešanje u sudsku i zakonodavnu vlast.

JUKOM je ocenio da istup predsednika predstavlja nastavak mešanja u nezavisnost pravosuđa koje je do sada više puta viđeno u medijima kroz nedozvoljeno komentarisanje sudskih odluka. Ta organizacija je navela da predlogom ustavnih amandmana već postoji tendencija smanjenja nezavisnosti i samostalnosti sudija i tužilaca i da najavljene izmene krivičnih propisa Srbije predstavljaju pretnju za pravo građana na pravično suđenje.

Tanasije Marinković, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, za Danas kaže da gotovo svakodnevno grubo uplitanje najviših nosilaca izvršne vlasti u rad pravosudnih organa posredstvom masovnih medija – najavljivanjem optužnica, komentarisanjem postupaka, presuđivanjem umesto sudija ili čak presuđivanjem samim sudijama za najteža dela, i bez optužnica i bez postupaka – potvrđuje Monteskjeovo upozorenje da slobode nema ako sudska vlast nije odvojena od izvršne vlasti, jer u suprotnom onaj ko je obavlja ima snagu ugnjetača.

– Zabrinutost zbog nasrtaja izvršne vlasti na sudsku vlast se naročito povećava ako se ima u vidu da se upravo u takvim okolnostima dočekuje pokretanje postupka za promenu ustavnih odredaba o pravosuđu. Naime, kako razumeti da je u poslednjoj, oktobarskoj verziji „Nacrta amandmana na Ustav“ Ministarstvo pravde predvidelo baš u članu Ustava posvećenom podeli vlasti da se „odnos tri grane vlasti zasniva „se“ na međusobnom proveravanju“? Osim što je nejasno kako je termin „proveravanje“ zalutao u rečnik Ustava, Ministarstvo nijednom nije predočilo javnosti šta podrazumeva pod „proveravanjem“ i kojim mehanizmima bi ova potencijalna ustavna kategorija trebalo da se operacionalizuje u našem zakonodavstvu. I ne samo to, Ministarstvo nam posebno duguje objašnjenje zbog čega ovu svoju ideju nije uputilo Venecijanskoj komisiji na mišljenje, već ju je obelodanilo tek u četvrtoj, poslednjoj verziji „Nacrta“ – ukazuje Marinković.

On ističe da ne treba zaboraviti nikada, „a pogotovo ne u trenutku kada je promena našeg najvišeg pravnog akta na dnevnom redu, kako povodom pomenutog tako i drugih rešenja sadržanih u „Nacrtu“, da je Ustav, što mu i sâmo ime kazuje, brana, prepreka, dakle ustava samovolji i tiraniji državne vlasti, a ne njeno sredstvo“.

Marinković podseća da je načelo podele vlasti osnovna pretpostavka skladno organizovane države i slobodnog društva.

– Zakonodavna, izvršna i sudska vlast su odvojene jedna od druge i posvećene obavljanju svojih primarnih funkcija, u skladu sa svojim imenom. Ovim se postiže ne samo delotvorna podela rada među različitim državnim organima, već i individualna i kolektivna sloboda u društvu. Monteskje je još pre gotovo tri veka primećivao da je politička sloboda onaj duhovni mir koji koji proizlazi iz uverenja svakog čoveka da je bezbedan. A, najveća opasnost po bezbednost i slobodu dolazi od državne vlasti i to zbog sklonosti njenih nosilaca da je zloupotrebe i da u tome idu dok ne naiđu na ograničenja. Otuda je Monteskje preporučivao da država bude organizovana na načelu podele vlasti kako bi jedna vlast kočila drugu – zaključuje Marinković.