Sporno pitanje na završnom ispitu iz istorije: Da li je u pitanju ideološka manipulacija ili navođenje učenika na razmišljanje?

Ono što je čudno u ovom pitanju je njegova postavka, jer maturantima nije postavljena univerzalna definicija Hladnog rata, već im je dat odlomak iz istorijskog izvora.

Pitanje pod brojem 16 glasi:

„Pažljivo pročitajte odlomak iz istorijskog izvora i zaključi o kom sukobu je reč.

‘Formirale su se dve suprotne političke linije: na jednom polu politika SSSR i demokratskih zemalja, usmerena nka podrivanju imperijalizma i učvršćivanju demokratije, a na dugom polu politika SAD i Engleske usmerena ka jačanju imperijalizma i ugušivanju demokratije'“.

Tačan odgovor na ovo pitanje je Hladni rat. Pored ovog odgovora, maturantima su bila ponuđena još tri odgovora: Prvi svetski rat, Drugi svetski rat i Sukob u Ruandi.

Ono što važi za ustaljenu definiciju Hladnog rata i onoga zbog čega je započet je da je Hladni rat bio razdoblje napetosti između SSSR i njegovih saveznika na jednoj strani i SAD i njihovih saveznika na drugoj strani, a vođen je pre svega zbog ideoloških razlika i borbe za nadmoć i uticaj u svetu dve sile- SSSR-a i SAD-a. Ako uzmemo u obzir da je tada stvoren Varšavski pakt koji su činile zemlje koje su praktično bile okupirane od strane SSSR i kojima su vladale marionetske vlade postavljene od strane SSSR-a, zaista je teško staviti ove zemlje u kategoriju demokratskih, koliko god se danas demokratija danas široko i slobodno tumačila.

Test iz istorije!!
Bilo mi je potrebno puno vremena da zamislim um, namere i “naučni svet” onih koji na ovaj način postavljaju “istorijska” pitanja našoj deci!

Školstvo je uništeno! Idemo dalje, dublje u nezamislive ponore ljudske psihe!
“Odlomak iz istorijskog izvora“? Čijeg? pic.twitter.com/RsT3Pubz5K

— Ljubisa Jovanovic (@Ljubisaorfej) June 21, 2024

Ni u jednom relevantnom istorijskom izvoru se ne spominje da je Hladni rat vođen zbog kolonijalizma, jer je to tačnije reći za Prvi svetski rat.

Iako je ovo pitanje postavljeno kao originalni istorijski izvor, nigde se ne spominje koji je istorijski izvor u pitanju.

Istoričar Milan Koljanin za Danas ipak kaže da ovde nema ništa sporno, iako ne poriče da je ovaj izvor nastao kao propagandni sadržaj.

„Ovde se očekuje od učenika da shvate da je reč o istorijskom izvoru koji je nastao u određenom istorijskom periodu, da uoči da je to propagandni sadržaj karakterističan za taj period. Ovaj zadatak je vaẓ̌an za proveru kritičkog miṣ̌ljenja učenika ṣ̌to je vrlo važan standard znanja koji se stiče u nastavi istorije“, kaže Koljanin.

Prema njegovom mišljenju, ovde nema mesta da se govori o revizionizmu.

Njegova koleginica, istoričarka Olga Manojlović Pintar, ima bitno drugačiji stav kada je reč o ovom pitanju.

Ona kaže da je navedeni primer sa prijemnog testa  verovatno trebalo da učenice i učenike navede da promisle o sadržaju i da nakon razmišljanja daju odgovor, ali da smo nažalost dobili suptilnu manipulaciju istorijskim činjenicama.

„Nažalost, to pitanje u potpunosti predstvalja primer nečega što mnogi profesori istorije kod nas prezrivo odbacuju kao izmišljotinu postmoderne – a to je da istorijski tekstovi ne samo da odražavaju prošlost, već i da kreiraju stvarnost u kojoj nastaju. Ovo je primer upućivanja suptilne poruke, po kojoj američko i englesko društvo i država predstavljaju par excellence nedemokratske režime, dok su nasuprot njima uspostavljene istinske demokratske zajednice. Kod mladih u Srbiji ovakav tekst samo dalje snaži vrednosnu konfuziju. Radi se o ideološkoj manipulaciji, koje ukoliko nisu bili svesni sastavljači pitanja, bilo bi dobro da se vrate iščitavanju metodoloških i teorijskih tekstova iz Uvoda u istorijske studije“, smatra Olga Manojlović Pintar.

Marko Oljača iz Društva za održivu budućnost- Koraci kaže za Danas da udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama pa je takav slučaj i sa ovim pitanjem iz završnog testa.

„Mi živimo u društvu u kojem se falsifikuje život, pa zašto ne bi i istorija. Udžbenici istorije već dugo obiluju revizionizom, netačnim podacima i ideološkim konstrukcijama. Pored institucionalnog, otklon od antifašističkog nasleđa mora biti i misaoni. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Samo tako poraženi mogu pisati istoriju, a totalitarne ideologije biti predstavljene kao emancipatorski pokreti. Možemo i trebamo kritikovati Zapad, naročito njegov imperijalizam, međutim to ne znači imperiju na Istoku sa despotskim odlikama možemo predstavljati kao donosioce i borce za slobodu. Uostalom, socijalistička Jugoslavija, a kasnije i druge države u Evropi u toku posleratnog elana, obnove i razvoja su bile ugrožene politikom SSSR. Dok se jedan deo sveta udruživao i pružao otpor dotadašnjim društveno-političkim nejednakostima, imperijalističke težnje SSSR su rasle“, kaže Oljača.

On dodaje da nije samo test za istoriju obilovao neobičnostima, a kao primer navodi i jedan tekst u testu iz srpskog jezika.

„Na početku testa za srpski jezik i književnost umetnut je istoričar Stanoje Stanojević, poznat po raznim izmišljotinama, a njegov tekst o despotu Stefanu Lazareviću je, blago rečeno anahron, stilski skandalozan a u svojim porukama pogrešan. Sve te falsifikate imamo u obrazovnom sistemu u kom učenici ostvaruju niža postignuća od očekivanih: obim znanja je mali, kvalitet znanja takođe, a kritičko mišljenje ispod proseka, što potvrđuju studije od osamdesetih godina do danas“, zaključuje Mako Oljača.

U vezi sa ovim pitanjem, kontaktirali smo i Baneta Ranđelovića, direktora Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vapitanja, ustanove koja sastavlja testove za malu maturu.

On je za Danas rekao da nije upoznat sa svim pitanjima sa završnih testova. Kada smo mu pročitali ovo pitanje iz istorije i pitali ga da li može da nam da informaciju koji izvor je korišćen u ovom pitanju, uputio nas je da pošaljemo mejl Zavodu sa konkretnim pitanjem, ali našoj redakciji do objavljivanja ovog teksta nije stigao odgovor.