Sporosti i odlaganja

Objavljeni izveštaji obuhvataju period od početka oktobra 2008. do sredine septembra 2009. godine. Napredak je ocenjivan na osnovu preduzetih odluka, usvojenih zakona i njihove primene. U izveštaju je naglašeno da se „po pravilu ne uzimaju u obzir mere koje su u pripremi ili čekaju usvajanje u skupštini. Na ovaj način omogućen je jednak tretman i objektivna procena napretka u svim zemljama“.

Danas će na Plavim stranama, u nekoliko nastavaka, objaviti izveštaj za Srbiju, sa poređenjima prema ostalim zemljama zapadnog Balkana, kada je to potrebno, kako bi zainteresovan mogli da se uvere kako u napore Srbije na putu ka Evropi, tako i u njen napredak od objavljinja ovog izveštaja.

Pravni sistem

U izveštaju EK, u delu koji se bavi napretkom pravnog sistema Srbije, ukazuje se i na to da novi sistem, koji je u međuvremenu ušao u primenu, ima „velike slabosti“. Čitamo: „Napravljen je izuzetak od opšteg pravila, te su nove članove Visokog saveta pravosuđa nominovali članovi prethodnog Visokog saveta pravosuđa koji nije bio obavezan da vodi računa o predlozima sudova. Proces imenovanja ne pruža dovoljan prostor glasu sudija, pa tako ostavlja mogućnost za političke uticaje. Ovo posebno zabrinjava, jer će novi Visoki savet pravosuđa biti zadužen za reimenovanje svih sudija… Usvojeni uslovi za reimenovanje sudija i tužilaca nisu u potpunosti saglasni predlozima Venecijanske komisije Saveta Evrope. Postupak reimenovanja ostavlja prostor za politički uticaj…“

U izveštaju se, takođe, zamera što se reimenovanje obavlja u vremenski kratkom roku čime se „dovodi u pitanje objektivnost“, te na duži rok postoji „rizik dugoročne politizacije sudstva“. Konstatuje se, sa žaljenjem, da je pored svih ovih manjkavosti Ustavni sud Srbije posredno potvrdio ove odluke, proglasivši se jula 2009. nenadležnim da razmatra ustavnost imenovanja Visokog saveta pravosuđa po zahtevu Društva sudija Srbije.

U izveštaju se izražava i „zabrinutost za autonomiju javnog tužilaštva, jer bez obzira na određena poboljšanja, procedura izbora javnih tužilaca i njihovih zamenika ostaje izložena uticaju Skupštine“. Konstatuje se da je i „Ustavni sud nastavio da radi u ograničenom sastavu od 10 sudija, jer imenovanje preostalih pet tek treba da se izvrši“ (danas, tri i po meseca nakon objavljivanja ovog izveštaja, stanje je neizmenjeno što ukazuje još jednom na sporost Srbije na putu ka Evropi – prim. ZMC).

Na kraju se primećuje značajno zagušenje u procesuiranju predmeta što „ostaje razlog za brigu“. I izvršenje presuda je i dalje neefikasno. Postoji značajna potreba, po mišljenju EK, da se „pojednostavi i poboljša upravljanje sudovima“. Evropska komisija u svim delovima izveštaja primećuje sporost Srbije. U ovom delu se zapaža da se „Posebno sporo procesuiraju slučajevi ratnih zločina“, a svakako jedna od najtežih primedbi je što je „primena Krivičnog zakona, koji je trebalo da stupi na snagu 2006, po drugi put odložena do kraja 2010“.

Deo izveštaja o Pravnom sistemu za druge zemlje zapadnog Balkana u načelu je povoljniji nego za Srbiju. Tako se, na primer, konstatuje da je Makedonija u pogledu nezavisnosti sudskog sistema napravila dodatni napredak u odnosu na prethodne godine. Takođe je povećala efikasnost sudstva, a uprkos ekonomskoj krizi, uvećan je deo budžeta namenjen sudstvu za osam odsto. Jedino je izveštaj za Crnu Goru poput ovog za Srbiju. Za obe zemlje se primećuje da su napravile „osrednji napredak pravnog sistema“.

Borba sa korupcijom

Mada je učinjen izvestan napredak u borbi sa korupcijom, jednim od ključnih prioriteta EU, rezultati Srbije su i dalje mali, zaključuje se u izveštaju. Između ostalog zapaža se da akcioni plan, donet 2007, još nije primenjen. Nema jasnog plana o primeni već ratifikovanih internacionalnih konvencija. Očekuje se da će Agencija za borbu sa korupcijom postati operativna tek u 2010, mada se taj proces usporava. Poseban problem je nedostatak stvarne kontrole finansiranja političkih parija. Zasad finansiranje stranaka vrši Izborna komisija koja nema ni snage ni mogućnosti. Konflikt interesa je takođe široko prisutan.

Za razliku od izveštaja za Srbiju, za Makedoniju se konstatuje da je načinjen „dobar napredak u jačanju pravnih mera i njihovoj primeni u borbi sa korupcijom“. Amandmanima na izborne zakone finansiranje izborne kampanje je postalo transparentno, a amandmanima na zakon o finansiranju stranaka „omogućena je transparentnost donacija“, čime je „ojačano sprečavanje ilegalnih priloga“. Zakoni o konfliktu interesa su takođe upotpunjeni amandmanima koji uvode transparentnost. Uvedeni su nadzorni organi koji imaju značajnu ulogu u primeni usvojenih zakona. Za razliku od Makedonije, za Crnu Goru se kao i za Srbiju, konstatuje da „tek treba da se sprovede“ kontrola finansiranja stranaka i izbornih kampanja. Izveštaj za Bosnu i Hercegovinu ukazuje da je i ona „učinila mali napredak u sprečavanju korupcije“. U Briselu se svakom prilikom ukazuje da nekontrolisano finansiranje stranaka i izbornih kampanja ostavlja „otvorena vrata za sve druge vidove korupcija“.

Ljudska, građanska i politička prava i zaštita manjina

Izveštaj EK konstatuje da je Srbija prihvatila i ratifikovala najveći deo deklaracija o ljudskim pravima. Međutim, Evropski sud za ljudska prava (ECtHR) primio je, od oktobra 2008. do septembra 2009, 1.361 novi predmet i doneo 17 presuda kojim se konstatuje da je Srbija kršila Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (ECHR). Presude se odnose na „kršenje prava na fer suđenja“. Izveštaj zaključuje da je „septembra 2009. bilo skoro 3.000 podnetih predmeta protiv Srbije koji čekaju presudu“.

Izveštaj ukazuje na to da je neophodan dodatni napor kako bi se sprečile torture i reformisalo izdržavanje zatvorskih kazni.

U najosetljivije grupe spadaju Romi, posebno žene i deca. Ukazuje se da je neophodno više učiniti za „osetljive grupe dece“. Vrlo mali broj, posebno ženske dece Roma pohađa škole, a zbog slabog znanja srpskog jezika mnoga romska deca su upućena u specijalne škole.

Iako je Srbija prihvatila zakone o pravu vlasništva nad nekretninama i gradskim zemljištem, privatizacija nekih nekretnina „podleže riziku od budućih odluka o restituciji nekadašnjih vlasničkih prava“. Proces restitucije se „susreće sa mnogim neizvesnostima zbog ekonomske krize i ograničenih budžetskih sredstava namenjenih u tu svrhu“.

Položaj pojedinih manjina se razlikuje od regije do regije. Položaj i status Vlaha i Bunjevaca je neizvestan, ukazano je u preporukama Komiteta ministara Saveta Evrope u maju 2009. Nacionalna manjina Bugara ima teškoće pri korišćenju svog jezika u lokalnoj administraciji.

Prema UNHCR u Srbiji ima oko „86.000 izbeglica i 205.000 interno raseljenih lica. Iako broj osoba u kolektivnim centrima opada, još u njima živi 5.500 osoba u vrlo teškim uslovima… Siromaštvo je posebno rašireno među izbeglicama“.

Sloboda izražavanja

Iako se Ustavom i zakonima zabranjuje govor mržne, u Srbiji nisu vršene istrage i nisu privedene pravdi osobe koje su širile „govor mržne, koje su pretile i fizički napadale novinare, zastupnike ljudskih prava i lezbejke, homoseksualce, biseksualce i transvestite (LGBT). Nema nikakvog napretka u istrazi povodom ubistva novinara dalekih 1990, 2001. i pokušaja ubistva novinara 2007“, čitamo u izveštaju.

Kritikovani su i Vlada i Skupština Srbije u izveštaju, jer su po hitnom postupku, u avgustu 2009, „bez konsultacija sa domaćim i međunarodnim profesionalnim udruženjima“ usvojeni amandmani na Zakon o medijima i informisanju. Konstatuje se da usvojeni amandmani uvode drakonske kazne koje mogu da utiču na „slobodu medija“.

Izveštaji, pak, za Hrvatsku i Makedoniju praktično ne sadrže nijednu ozbiljnu primedbu o položaju medija i slobodi izražavanja, dok se za Crnu Goru primećuje da postoje „razlozi za zabrinutost“, jer su zabeleženi novi incidenti. Ukazuje se na „klevetanje novinara kako bi se vršio pritisak“. I u izveštaju za BiH se ukazuje da „ustavna prava u pogledu sloboda izražavanja nisu potpuno poštovana“.

U svim institucijama EU stalno se ukazuje da su „sloboda izražavanja i slobodni mediji“ osnova demokratije i Unije. Bez njihovog punog poštovanja nije, bez sumnje, moguće pristupanje Evropi.

Regionalni odnosi i međunarodne obaveze

Analizirajući saradnju sa Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu (ICTY), izveštaj EK konstatuje da su još uvek na slobodi Ratko Mladić i Goran Hadžić. Još jednom se u izveštaju podvlači da je „puna saradnja sa sudom međunarodna obaveza Srbije i ključni prioritet za evropsko partnerstvo“. Potpisnik ovih redova često je u Briselu slušao ljude koji su se čudili što Srbija kasni sa usvajanjem i primenom neophodnih uslova za priključenje EU, kao da čeka da prvo uhapsi i preda Hagu Mladića i Hadžića pa da tek onda prione na te poslove. Tako se gubi dragoceno vreme. „Neuporedivo bolje bi bilo“, primećuju posmatrači, „da Srbija ubrza paralelno oba procesa“.

Izveštaj se bavi i „odbijanjem srpske vlade, pravnim i diplomatskim sredstvima, da prizna kosovsku deklaraciju o nezavisnosti“. Ukazuje se da srpska vlada „nema zvanične kontakte sa kosovskim vlastima, insistirajući da opšti jedino sa UNMIK i EULEX. Ukazuje se i na odbijanje Srbije da prizna kosovska carinska dokumenta insistirajući na dokumentima izdatim od „UMNIK carine“ ili „EULEX carine“, što pravi ozbiljne probleme regionalnoj ekonomskoj saradnji.

Konstatuje se da nema napretka u razgraničenju Srbije sa Hrvatskom, BiH i Crnom Gorom. U izveštaju nema posebnih primedbi na saradnju sa Makedonijom, BiH, Hrvatskom i Albanijom. Primećuje se da su odnosi sa Crnom Gorom „opterećeni priznanjem nezavisnosti Kosova“. Mali napredak učinjen je na polju dvojnog državljanstva. Ipak, „na osnovu bilateralnih sporazuma, srpske diplomatske i konzularne službe pružaju usluge građanima Makedonije“.

Saradnja Srbije sa Rumunijom, Bugarskon i Mađarskom dobro je ocenjena.

Nastavlja se