Sport, ljudska prava i hrišćani

Od toga da je to „moralna propast Zapada“, previše Pariza, „premalo olimpizma“, pa do toga da je ovo bilo najbolje otvaranje Igara ikad i da je u pitanju bila sjajna predstava.

A šta se u stvari desilo? Francuzi su, i to je sjajno, samo sledili svoj koncept slobode ustanovljen 1789. Velikom francuskom (buržoaskom) revolucijom i moto – Sloboda, jednakost, bratstvo (Liberté, égalité, fraternité), što se neraskidivo prožima sa idejom sporta i olimpizma.

Slobodom se sve zemlje sveta naročito ponose, političari se udaraju u grudi kad govore o tome, ali je istina, nažalost takva da što oni više govore o slobodi, to su im društva i države koje vode – sve zatvorenije, a stanovnici sve neslobodniji i potlačeniji.

Posebno konzervativne, zatvorene i nedemokratske društva, ali je to deo ljudske prirode – istinu o sebi ne prihvatamo, već uvek vidimo iskrivljenu, ulepšanu sliku.

Ideja da defile sportista prođe rekom Senom je, što bi se reklo, ne samo francuska, nego i u duhu slobode i olimpizma – važno je učestvovati i dati priliku svima da učestvuju.Jer šta je drugo defile sportista Senom, nego upravo to, da građani pored reke pozdrave sportiste, a ne, kao do sada, samo ekskluzivnom broju ljudi zatvorenom na stadionu.

Danas kad se države sve više zatvaraju u same sebe, u nadi da će se na taj način sačuvati od promena, Francuzi su uradilli sve potpuno suprotno, sledeći sopstvenu filozofiju života i kulture.

I to je izgleda ključno, upravo ono čega se konzervativni političari i njihove elite i najviše plaše – slobode i neizbežnih promena, ali i davanje građanima prava na izbor. Zato i posežu za kontrolom medija i propagandom. O državnoj kasi da se i ne govori.

Ipak, izgleda da je konzervativniji, tzv. hrišćanski deo sveta jako pogodio prikaz Hristove „Tajne večere“ od Leonarda Da Vinčija u izvođenju svih odbačenih kategorija društva – predstavnika LGBT zajednice ispred modne revije, iako je, paradoksalno, baš u duhu hrišćanstva i Isusove revolucionarne ideje o slobodi za sve i prava na slobodu čoveka, ali i o tome da smo svi jednaki pred bogom.

Današnji novokomponovani „hrišćani“ to pravo izgleda vide samo u vremenu posle smrti, ali nažalost, ne i tokom života.

Naravno, zabluda je da je čovek kao individua slobodan. Slobodan je tek onoliko koliko sloboda osvoji tokom života, koliko prepreka pređe i koliko lekcija iz toga izvuče. Sve ostalo je „gorki talog iskustva“, kako to kaže jugoslovenski pisac Danilo Kiš.

Ali izgleda da mnogi ni danas ne razumeju šta je sport i šta su ljudske slobode i prava i da u današnjem tumačenju slobode pravo na nju ipak nemaju svi. Ma koliko trubili o duhu olimpizma i jednakosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.