Uprkos činjenici da i dalje traju žestoki sukobi između provladinih snaga i pobunjenika u libijskim gradovima, kao i da NATO do sada nije uspeo da locira lidera te države Muamera el Gadafija, na svetskoj sceni dominira stav da je pitanje dana kada će u toj afričkoj zemlji zvanično biti proglašen početak „postgadafijevske ere“.
Predstavnici Prelaznog nacionalnog saveta (PNC), vrhovnog tela pobunjenika, osokoljeni pobedama koje su ostvarili na većem delu teritorije, uveliko najavljuju da će se iz Bengazija, jednog od glavnih uporišta narodne pobune, ubrzo prebaciti u Tripoli, prestonicu države. Takav korak, nadaju se zvaničnici PNC, predstavljaće uvertiru u novo, demokratsko doba.
Veliki broj država priznao je PNC kao jedinu legitimnu vlast, a zelena zastava Gadafijevog režima, uspostavljenog pre 42 godine, skinuta je sa zgrada mnogih libijskih diplomatskih predstavništva (uključujući Ambasadu u Beogradu). Umesto tog nacionalnog simbola sada se vijore crveno-crno-zelene zastave, iz doba vladavine kralja Idrisa, koga je Gadafi srvgnuo s vlasti. Jedno od „opštih mesta“ u izveštajima inostranih dopisnika, naročito predstavnika medijskih kuća iz zapadnih zemalja, predstavlja opis svečarske atmosfere koja vlada na trgovima od Tripolija do Misurate. Ilustracije radi, egzaltirani pobunjenici su posle upada u Gadafijev vojno-stambeni kompleks Bab al Azizija, smeštenog u srcu glavnog grada, davali izjave u kojima nisu štedeli psovke i kletve na račun libijskog lidera. Neki od njih ponosno su pozirali brojnim foto-reporterima sa nakitom i drugim znamenitostima pronađenima u ruševinama te rezidencije i šutirali glavu Gadafijeve statue.
„Kočnice“ za uspostavljanje demokratije
Analitičari upozoravaju da Libiju čeka težak proces političke tranzicije i rekonstrukcije, i postavlja se pitanje da li će PNC uspeti da sredi stvari u državi. U tom kontekstu, navodi se da pobunjenici predstavljaju raznoliku grupu ljudi – od levičara, preko liberala do islamista – čije aktivnosti nisu uvek bile koordinirane. Između ostalog, ističe se da antivladine snage u Misurati nisu dobijale direktna naređenja za pokretanje akcija iz Bengazija, sedišta PNC, već delovale po sopstvenom nahođenju, te ostaje nejasna uloga džihadista i Berbera u narodnoj pobuni koja je počela u februaru. „Ne može se sa sigurnošću reći da li će biti sačuvano jedinstvo PNC“, ocenio je u izjavi za agenciju Sinhua egipatski politikolog Akram Husam.
Mustafa Abdul Džalil, šef PNC, deluje samouvereno dok priča o „libijskom modelu“, utemeljenom na narodnom jedinstvu i demokratiji, ali ima onih koji tvrde da pedesetdvogodišnji advokat i bivši ministar pravde nije najpodesnija ličnost koja će voditi državu tokom osmomesečnog prelaznog perioda, odnosno do parlamentarnih i predsedničkih izbora. Kao moguća prepreka za miran razvoj Libije pominje se i otpor ljudi koji su ostali odani Gadafiju, vođeni geslom:“borba do poslednje kapi krvi“. Taj scenario podrazumeva da će se pojedini pripadnici provladinih trupa posle pada režima u Tripoliju vratiti u svoja plemena, oformiti male milicije i pokrenuti oružane akcije protiv predstavnika novih vlasti.
Recepti za sprečavanje haosa
U pokušajima da „pomrse konce“ PNC, Gadafijeve najtvrdokornije pristalice bi mogle da odigraju na kartu plemenskih razlika, duboko urezanih u „tkivo“ Libije. Takvi sukobi predstavljali bi jasan podsetnik na haos koji je zavladao u Iraku posle svrgavanja režima Sadama Huseina pre osam godina. Veruje se, čak, da ostaci Huseinove armije stoje iza pojedinih terorističkih napada, zbog čega se situacija u toj državi i često opisuje kao „krhki mir“.
Među „receptima“ koji se nude za sprečavanje „bezbednosnog i institucionalnog vakuuma“ u Libiji, nalaze se pozivi članovima PNC da pokažu toleranciju, uzdrže se od osvete i pokrenu profesionalne policijske snage za zaštitu građana. NATO je najavio da neće rasporediti kopnene trupe u postgadafijevskoj Libiji, što se, takođe, smatra pozitivnom vešću, imajući u vidu podatak da se PNC i većina Libijaca protive prisustvu strane vojske.
Zapadne države, naročito evropske zemlje, čvrsto su obećale da će davanjem saveta, novčane pomoći i opreme pomoći Libiji da „stane na noge“. Finansijski stručnjaci kažu da će u prvo vreme novim vlastima u Tripoliju uglavnom biti odobravani međunarodni krediti po povoljnim uslovima otplaćivanja, što će u najvećoj meri poslužiti za obnavljanje naftnog sektora. Procenjuje se da će prihodi od prodaje „crnog zlata“ činiti gotovo 90 odsto sredstava u „državnoj kasi. Ključni akteri na Zapadu su takođe najavili da će odmrznuti libijska sredstva, koja se nalaze u različitim delovima sveta i čija vrednost se procenjuje na 40 milijardi evra. Da li je reč o iskrenom nastojanju međunarodne zajednice da pomogne Libijcima da što lakše ostvare demokratske ciljeve ili o praznim obećanjima, pokazaće naredni meseci i godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
