Cunami u Japanu, zemljotres na Haitiju i uragan Katrina svrstavaju se u grupu najvećih prirodnih katastrofa u novijoj istoriji. Zbog njihove razorne snage stradalo je na hiljade ljudi, uništena je infrastruktura i nanet je težak udarac privredi. Zajednice koje su doživele katastrofu umnogome se razlikuju, ali načini na koji su odgovorile na razaranje su zapanjujuće slični, budući da je podrška koju su im pružili ljudi iz različitih delova sveta na najbolji način pokazala šta čovečanstvo može da učini.
Iako pomoć međunarodne zajednice u vreme krize razotkriva gotovo instinktivne moralne reakcije na patnju drugih, takođe se jasno uočava da je takvo saosećanje teško doživeti kada je reč o hroničnoj krizi, a ne o iznenadnim, neočekivanim i dramatičnim događajima. Jedan od najvećih izazova u domenu zdravstva na planeti odnosi se na malariju, od koje umire više od 800.000 ljudi godišnje, uglavnom dece u Africi. Prema podacima organizacije Smanjimo rizik od malarije, oko 2.000 dece svakog dana umre od te bolesti, ali za razliku od prirodnih katastrofa ne postoje fotografije koje dočaravaju opseg tragedije. Iako je i u jednom i drugom slučaju reč o ljudskom stradanju, mnogo je lakše postati ravnodušan prema žrtvama malarije.
Smrt izazvana malarijom predstavlja pitanje morala, zbog čega Ujedinjene nacije, Svetska banka, Globalni fond, Fondacija Vera koju je osnovao Toni Bler, lideri afričkih država, mnoge druge vlade, organizacije i pojedinci smatraju da imaju obavezu da nešto preduzmu. Godine 2008. generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun obelodanio je globalni cilj čiju okosnicu je predstavljala inicijativa o sprovođenju akcija u područjima gde postoji rizik od malarije do kraja 2010, što bi trebalo da smanji smrtnost od te bolesti na gotovo nultu vrednost do 2015. Od objavljivanja takvih ciljeva postignut je značajan napredak. Stotine života je spaseno, a međunarodna zajednica sada ulaže dvostruko više napora da ispuni zadatke u naredne četiri godine. Pre tri godine više od tri milijarde dolara je izdvojeno za borbu protiv malarije i sprovedene su akcije poput postavljanja mreža protiv komaraca i prskanja više od 90 odsto ugroženih područja sprejevima. Ti ciljevi ostvareni su samo zahvaljujući predanosti državnih vođa, agencija i pojedinaca koji su shvatili da smanjenje tereta zvanog malarija ne predstavlja samo šansu već i odgovornost.
Organizacija koja na najbolji način pokazuje moralni imperativ za hvatanje u koštac sa tom bolešću je Alijansa afričkih lidera za borbu protiv malarije (ALMA), formirana tokom zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru 2009, čiji lider je predsednik Tanzanije Jakaja Kikvete i koju podržava Afrička unija. Ta organizacija zagovara i usaglašava napore koji se preduzimaju u cilju sprečavanja širenja malarije na Crnom kontinentu. Vođeni načelom da je smrt deteta od ujeda komarca neprihvatljiva u 21. veku, lideri ALMA shvataju da je najdelotvorniji način da ostvare dugoročne ciljeve da preuzmu inicijativu i uhvate se u koštac sa izazovima. Oni preduzimaju konkretne mere, poput donošenja inicijativa o oslobađanju od poreza i taksi sredstava koje štite zdravlje ljudi i staraju se da ta roba bude prodata u velikim količinama.
Najsnažnija inicijativa odnosi se na stvaranje inovativnih „tabela učinka“, koje služe za beleženje napretka u borbi za sprečavanje umiranja od malarije i uočavanje problema pre nego što dostignu kritičnu fazu. Te tabele biće dostupne svima. Iako politički lideri u Africi imaju krajnju odgovornost za zaštitu građana, verske zajednice su takođe duboke posvećene tom zadatku. Organizacija Vera sprovodi globalnu kampanju „Dela milosrđa“, koja se temelji na većem angažovanju verskih zajednica u borbi za sprečavanje umiranja od malarije. Tom pozivu do sada su se odazvali pripadnici svih religija u 106 država. Mada je teško dobiti precizne podatke, Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da širom sveta verske organizacije u proseku pružaju 40 odsto zdravstvenih usluga u podsaharskoj Africi.
Verske zajednice se prilikom sprovođenja takvih koraka oslanjaju na dobro razvijenu strukturu i uticajne lidere koji šalju poruke o značaju očuvanja zdravlja. U mnogim slučajevima dobijaju pristup u seoska područja do kojih je u prošlosti bilo nemoguće prodreti, a kada dobiju još više resursa u stanju su da delotvorno koriste svoje mreže za sprečavanje pandemije.
Sada nije trenutak za ravnodušnost. Budući da je ostvaren značajan napredak, moramo se postarati da očuvamo ono što smo stvorili i zapamtiti da je malarija poput prirodne katastrofe koja svakog sekunda svakodnevno nanosi štetu zajednicama. Za razliku od zemljotresa, cunamija i uragana, tu bolest možemo sprečiti.
Toni Bler je bivši premijer Velike Britanije i osnivač Fondacije Vera, Rej Čejmbers je specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za malariju
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
