Sprečen finansijski cunami

Dogovor su postigli vođa demokratske većine u Senatu Hari Rid i vođa republikanske manjine Mičel Mekkonel a odmah potom, Obama je otišao u pres salu Bele Kuće da podrži njihov sporazum – koji ne sadrži zahtev šefa države da se dodatno oporezuju korporacije i najbogatiji stanovnici SAD.

Ukoliko oba doma Kongresa usvoje sporazum, biće sačuvan AAA kreditni rejting Sjedinjenih Država, vraćeno poverenje u ovu zemlju na finansijskim tržištima širom sveta i verovatno umanjeni berzanski potresi koji su se sve češće dešavali na Volstritu kako se približavao datum mogućeg bankrota SAD. Prema postignutom dogovoru, granica zaduživanja Sjedinjenih Država biće povećana za najviše 2,4 biliona dolara, u odnosu na dosadašnjih 14,3 biliona dolara, a za istu sumu biće smanjen javni deficit u narednih deset godina, navodi Bi-Bi-Si. Obama je izjavio da to nije dogovor kakav je želeo, ali da predstavlja zaštitu od krize nalik onoj s kojom su se SAD suočile pre tri godine.

– Dogovor predstavlja snažnu osnovu za smanjenje deficita i omogućava nam da izbegnemo sličnu krizu u narednih šest ili 12 meseci – rekao je predsednik SAD. Lider demokrata u Senatu Hari Rid rekao je da su pregovaračke strane dobile deo onoga što su želele, ali da „nijedna nije dobila onoliko koliko se nadala“. Republikanci i demokrate su danima vodili „rat“ oko razrešenja budžetske krize. Predstavnički dom Kongresa, u kojem većinu imaju republikanci, usvojio je u petak predlog koji je podrazumevao da granica zaduživanja bude kratkoročno povećana za 900 milijardi dolara, ali je Senat, koji kontrolišu demokrate, blokirao taj plan.

Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, kaže za Danas da bi u slučaju da je prihvaćen plan republikanaca oni dobili „odrešene ruke“ i pokvarili planove Obame o reizboru na predsedničku funkciju, budući da bi se država suočila s velikim finansijskim problemima u toku predizborne kampanje, ali da sporazum koji su postigle dve strane predstavlja moralni neuspeh za predsednika SAD i njegove demokrate.

– Plan Obame o dodatnom oporezivanju najbogatijih Amerikanaca, koji čine dva odsto stanovništva, nije prihvaćen. Ipak, američki predsednik je shvatio da je pretnja od bankrota SAD ogromna, i postignut je kompromis u poslednji čas – naglašava naš sagovornik. Prema njegovom mišljenju, izbegnut je „grčki scenario“ i sprečen novi talas krize koji bi zahvatio svet.

– Problemi s kojima se suočava Grčka predstavljale bi samo kap u moru u poređenju s onim što bi se dogodilo da američke demokrate i republikanci nisu postigli sporazum. Finansijski cunami najpre bi preplavio sve slabije evropske privrede, a posledice toga svakako bi se kasnije osetile i u Srbiji – smatra Predrag Simić.

Ekonomista Vladimir Gligorov rekao je za agenciju Beta da su prve reakcije svetske ekonomije na dogovor u SAD oko povećavanja javnog zaduživanja pozitivne, ali da je uticaj dešavanja u Americi na srpsku privredu mali.

– Mnogo veći uticaj na ekonomiji Srbije ima stanje u evrozoni, a dogovor u Americi ne menja mnogo šta u toj zoni – kazao je on. Prema rečima Gligorova, uticaj dogovora u SAD na svetsku privredu ne može da bude naročito povoljan budući da Amerika svakako neće biti motor rasta svetske privrede u dogledno vreme, navodi Beta. 

Skok cena akcija na berzama

Cene akcija na berzama skočile su juče posle objave američkog predsednika da je u poslednji čas postignut sporazum o povećanju granice zaduženosti SAD. Na tokijskoj berzi akcije su skočile za 1,8 odsto na 10,013,90 jena u proseku po deonici, dok je južnokorejski indeks Kaspi dobio 1,7 odsto i dospeo na 2.170,38. U Hongkongu, indeks Hang Seng porasta je 1,5 procenat na 22.770,70 poena, a kineski Šangaj Kompozit vredi 0,3 odsto više sa prosečno 2.710,92 poena. Akcije su u porastu na berzama u Australiji, Novom Zelandu, Indoneziji, Tajvanu, Singapuru i Filipinima. Beta