Sprečena grčka tragedija

Predsednik EU Donald Tusk je rekao da su se lideri „u principu“ dogovorili u vezi s pregovorima o paketu pomoći, „što znači nastavak pružanja podrške Grčkoj“. On je nakon sastanka u Briselu izjavio da će sporazum o ozbiljnim reformama i finansijskoj podršci omogućiti da se Grčka „vrati na pravi put.“ „Evrosamit je jednoglasno postigao dogovor. Svi su spremni za početak programa pomoći za Grčku iz Evropskog mehanizma za stabilnost, sa ozbiljnim reformama i finansijskom pomoći“, objavio je Tusk, preneo je FoNet. On je dodao da „ova odluka pruža Grčkoj priliku da izbegne socijalne (i) političke posledice negativnog ishoda“. Tusk je, međutim, istakao da „postoje strogi uslovi koji moraju biti ispunjeni“. Evropski lideri su pozdravili sporazum, ali upozorili da se radi samo o nacrtu i da Grčka sada treba da poduzme ozbiljne reforme.

Grčki premijer Aleksis Cipras je rekao da je Grčka nakon „teške borbe“ obezbedila „paket rasta“ od 35 milijardi evra i restruktuiranje duga. Grčkom parlamentu je određen rok do sutra da usvoji reforme koje zahteva evrozona. „Gregzita neće biti“, izjavio je lider Evropske komisije Žan-Klod Junker, aludirajući na širom rasprostranjene strahove da bi Grčka morala da napusti evrozonu da sporazum nije postignut.

Cipras je naglasio da „veruje i da se nada da je mogućnost 'Gregzita' sada prošlost. „Preuzeli smo odgovornost za ovakvu odluku da bismo mogli da promenimo najgori ishod. Uspeli smo da preinačimo zahtev za transfer grčke imovine u inostranstvo i da izbegnemo kolaps bankarskog sistema“, rekao je Cipras. Nemačka je naime zahtevala da se formira fond od grčke imovine u vrednosti od 50 milijardi evra i da on bude stacioniran u Luksemburgu, dok je Grčka ponudila da fond bude „težak“ 17 milijardi evra. Na kraju je postignut kompromis, te je fond u vrednosti koju je tražila Nemačka stacioniran u Grčkoj, kako je tražio Cipras. Grčki premijer, međutim, nije uspeo da izdejstvuje da Međunarodni monetarni fond ne nadgleda sprovođenje novog paketa pomoći.

Šef Evrogrupe Jeroen Dijselbloem je potvrdio da sporazum uključuje fond od 50 milijardi evra koji će biti stacioniran u Grčkoj. Od tih 50 milijardi evra, dodao je Dijselbloem, za dokapitalizaciju grčkih banaka biće iskorišćeno 25 milijardi evra.

Grčke banke su zatvorene već dve nedelje, a podizanje novca s bankomata je ograničeno na 60 evra dnevno. Ekonomija je pod sve većim pritiskom, a pojedine kompanije su zatvorene, dok druge gotovo da nemaju sredstva da isplate snabdevače. Ministri finansija država-članica evrozone su juče održali sastanak da bi obezbedili „premošćavanje finansija“, čime bi se pokrile potrebe Grčke na kratke staze.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da pored postignutog sporazuma „mora da se ponovo izgradi poverenje“. „Grčka ima šansu da se vrati na put rasta“, izjavila je nemačka kancelarka i dodala da će „to biti dug put“. „Put će biti dug, a sudeći prema noćašnjim pregovorima, i težak“, izjavila je Merkelova.

Francuski predsednik Fransoa Oland je rekao da je to put kojim se isplati krenuti. Kako je naglasio, on slavi ostanak Grčke u evrozoni. Ako bi evrozona izgubila Grčku, ocenio je Oland, to bi značilo da je izgubila „srce naše civilizacije“. Francuski predsednik je naglasio da je sporazum omogućio Evropi da „sačuva integritet i solidarnost“. „Takođe smo morali da pokažemo da je Evropa sposobna za rešavanje krize koja nekoliko godina muči evrozonu“, rekao je Oland.

Do napretka u pregovorima je došlo na sastanku Ciprasa, Olanda, Merkelove i Tuska nakon što je pretnjama izbacivanjem Grčke iz evrozone izvršen pritisak na Ciprasa da „proguta“ stroge mere štednje. Na sastanku je postignut kompromisni dogovor, koji u potpunosti zvanično nije obelodanjen.

Prema sporazumu, Grčka mora da ispuni obećanja da će sprovesti drastični program mera štednji, uključujući penzione i tržišne reforme i reforme u domenu privatizacije. Da bi postigao sporazum, Cipras je morao da povrati poverenje ostalih 18 država-članica evrozone. Grci su nedelju dana ranije, podstaknuti Ciprasovim apelom, na referendumu odbacili veliki broj mera na koje je on juče pristao. Cipras se na taj način oglušio i o veliki deo svojih izbornih obećanja, upozoravaju dobri poznavaoci prilika. On je, međutim, naglasio da su najdrastičnije mere ipak izbegnute. „Uspeli smo da izbegnemo najekstremnije mere. Grčka će se boriti da povrati ekonomski rast i suverenitet“, rekao je Cipras.

Dobri poznavaoci prilika ukazuju da bi sporazum koji je Cipras postigao u Briselu mogao da izazove burne reakcije u Grčkoj među podeljenom opozicijom i čak nejedinstvenom vladajućom Sirizom. Dopisnici izveštavaju, prenele su agencije, da deo pripadnika Sirize teško podnosi ishod jučerašnjih pregovora. „Osećamo ljutnju. Ali radimo na našem odgovoru. Nismo još završili i daleko smo od konačnog poraza“, rekao je jedan član Sirize, koji je zahtevao anonimnost, preneo je Bi-Bi-Si.

Isključena mogućnost smanjenja duga

Brisel – Grčkoj će biti potreban treći paket pomoći u vrednosti između 82 i 86 milijardi evra, što će i dobiti kada grčki parlament usvoji reforme, za šta je EU odredila rok do sutra, navodi se, između ostalog u saopštenju Unije, preneo je Bi-Bi-Si. Takođe će biti potrebno da konačnu verziju sporazuma ratifikuju nacionalni parlamenti, što bi moglo da bude učinjeno do kraja nedelje. Reforme se najviše tiču PDV-a i penzija i zahteva se uspostavljanje nezavisne kancelarije za statistiku. Biće formiran nezavisan fond od 50 milijardi evra, kojim će rukovoditi Grčka, ali će on biti pod nadzorom Evrope. Polovina te sume će biti iskorišćena za dokapitalizaciju banaka, koje će potom biti privatizovane. Evropski mehanizam za stabilnost (ESM) spreman je da obezbedi deset milijardi evra za dokapitalizaciju banaka. Kako se naglašava, Grčkoj neće biti ponuđeno smanjenje duga, ali postoji mogućnost da se dugovi restrukturiraju da bi se olakšala njihova otplata, što bi moglo da se desi tek kada Grčka sprovede sve obećane reforme.

Povećanje PDV već sutra

Atina – Grčka se obavezala da će već sutra doneti prve zakone kojima će u delo sprovesti dogovor sa kreditorima pre svega u delu koji se tiče pojednostavljivanja i povećanja stope poreza na dodatu vrednost(PDV). Tako će porez na dodatu vrednost na restoranske usluge biti povećan sa 13 na 23 odsto. Isto povećanje pogodiće i taksi vozače u Grčkoj- sadašnja stopa poreza na taksi biće povećana sa 13 na 23 odsto. R. Ć.