Sprečiti maloletne brakove

Ova praksa je, međutim, veoma zastupljena u romskim zajednicama, gde se  više od polovine devojčica udaje pre navršene 18. godine života, pokazali su rezultati etnografskog istraživanja „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ koje  su danas predstavili UNICEF, Etnografski institut SANU i Romski ženski centar „Bibija“.

„Udaja pre 18. godine predstavlja ozbiljno kršenje ljudskih prava i utiče na pravo devojčica i žena na zdravlje, obrazovanje, jednakost i pravo na život bez nasilja. Osim što pogađaju devojčice, dečiji brakovi ostavljaju ozbiljne posledice na društvo u celini, što se manifestuje kroz smanjenu zaradu i produktivnost, povećana izdvajanja za zdravstvenu zaštitu usled lošeg zdravstvenog stanja majke i deteta, kao i povećana socijalna davanja zbog međugeneracijskog ciklusa siromaštva“, rekao je Michel Saint-Lot, direktor UNICEF-a u Srbiji.

Marginalizacija Roma, prihvaćeni kulturni, religijski i društveni običaji bazirani na stereotipima vezanim za pol i ulogu žene u društvu, udruženi sa siromaštvom, neadekvatnim odgovorom institucija i neefikasnim sprovođenjem postojećih zakona, utiču na rasprostranjenost dečijih brakova.

„Problem dečijih brakova i posledica koje one izazivaju predstavlja izuzetno važno društveno i državno pitanje koje zahteva angažman svih društvenih aktera. Rezultati prezentovani u ovom izveštaju ukazuju da se jedino takvim pristupom može doprineti smanjenju ove prakse. Isto tako, ovaj izveštaj predstavlja primer na koji način partnerstvo između međunarodnih organizacija, nevladinog sektora i naučnih institucija može doprineti rešavanju društvenih problema, i predstavlja model za dalji rad u budućnosti, uz angažman i drugih aktera, a pre svega državnih institucija. Ovaj izveštaj je prvi, ali veoma važan korak u tom pravcu,“ rekla je prof. dr Ljiljana Gavrilović, naučni savetnik Etnografskog instituta SANU.

Građa dobijena istraživanjem prikupljena je korišćenjem metodologije kvalitativnog istraživanja, sa ciljem da pruži uvid u praksu dečijih brakova iz perspektive samih pripadnika romskih zajednica, na osnovu njihovog proživljenog iskustva, vrednosti i stavova o ovom pitanju. Terensko istraživanje sprovedeno je na pet lokacija u Srbiji od marta do juna 2017. godine: Beogradu, Novom Bečeju, Vranju, Pirotu i Kragujevcu.

„Pitanje dečijih brakova i ranog rađanja ne nailazi na poseban interes institucija, bilo zdravstvenih, socijalnih ili obrazovnih. Podataka o rasprostranjenosti ove pojave nema dovoljno, što otežava kreiranje javnih politika u ovoj oblasti. Iskustva romskih ženskih organizacija svedoče o velikom otporu romske zajednice u vezi sa ovom temom i zatvaranja romske zajednice. Rad na terenu sa Romkinjama, po metodologiji ženskih radionica, pokazuje najbolje rezultate u postizanju unapređivanja nivoa svesti o štetnosti dečijih brakova za reproduktivno i mentalno zdravlje žena, kao i uviđanje štetnih posledica dečijih brakova, kao što su rano napuštanje obrazovanja, slaba mogućnost zapošljavanja i ekonomska zavisnost,“ istakla je Slavica Vasić, direktorka Romskog ženskog centra BIBIJA.

Ako do 2030. godine želimo da ostvarimo Ciljeve održivog razvoja, i obezbedimo poštovanje ljudskih prava devojčica i žena, mora da se deluje sada i da se prekine praksa dečijih brakova.