Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uputio je zahtev Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da odmah povuče iz procedure urbanistički projekat za deo Beogradskog sajma, jer se njime krše zakonske procedure.
Pomenuto Ministarstvo je 20. oktobra oglasilo Javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za više parcela u okviru Beogradskog sajma, koja će biti održana od 26. oktobra do 1. novembra, što ukazuje na nov pokušaj da se na pitanja o njegovoj budućnosti odgovara mimo zakonskih i planskih procedura, kao i van dogovora o javnom interesu, naveli su predstavnici RERI-ja u razgovoru sa medijima o spornim tačkama tog dokumenta.
Kako je istakao Mirko Popović iz instituta RERI, namena Beogradskog sajma uređena je važećim Planom generalne regulacije (PGR) Beograda, koji upućuje na obavezno donošenje Plana detaljne regulacije (PDR) tog područja, kojim bi se razradila namena, način uređenja i izgradnje u toj prostornoj celini, pa svako urbanističko rešenje ili izgradnja u okviru Beogradskog sajma su nezakoniti.
– Pre svega smo konstatovali da je taj poziv nezakonit, jer postoji pravilnik na osnovu kog se oglašava javni uvid u urbanistički projekat za koji se postupak sprovodi. Ključni razlozi su ti što se iz njega se nije moglo videti o kakvom se to projektu radim, nije bilo jasno koje lice je zaduženo za komunikaciju, što su obavezni elementi pozitiva. Zatim nije jasno ko je inicijator i na čiji zahtev se radi urbanistički projekat. RERI je odmah reagovao i mi smo uputili Ministarstvu dopis kao i Urbanističkoj inspekciji, obavestili ih o njihovom nezakonitom postupanju, sa zahtevom da se odmah povuče taj poziv. Neka procedura ne može biti malo ili malo više nezakonita. Ova nije i mora se povući, jasan je Popović.
Osim tih formalnih nedostataka, postoji izričita odredba Plana generalne regulacije Grada Beograda koja kaže da se za taj prostor mora raditi Plan detaljne regulacije. Urbanistički projekat je hijerarhijski niži plan od PDR, objašnjava Popović.
Jovan Cvijetinović, urbanista iz RERI-ja kazao je da su ključne činjenice saznali tek kada je objavljen Urbanistički projekat.
– Saznali smo najpre da se projekat radi na inicijativu preduzeća Beograd na vodi. Iako se radi o benignim intervencijama, to je neka preparcelacija oko Hale 1, za nas je veliki razlog za oprez kada Ministarstvo građevine sprovodi nezakonite procedure. Drugo, podsećam da je nedavno predsednik Republike objavio da je Beogradski sajam prodat Beogradu na vodi, pa taksativno navodio šta će se sve tamo izgraditi. Ponavljam da Plan generalne regulacije Grada Beograd kaže da se za taj prostor radi PDR, pa je upitno kako predsednik, koji nije ni nadležan za prostorno planiranje, uopšte zna šta će tamo biti. Kad se sve to sklopi, jako smo zabrinuti za sudbinu Sajma, i zahtevaćemo da se taj plan povuče, uz komentare koje ćemo poslati. Trebalo bi i da se Beograđani zapitaju da li je bitnije da tamo ostane Beogradski sajam ili da se proširi Beograd na vodi što očigledno suštinsko pitanje čije se rešavanje otpočinje ovim urbanističkim projektom, naveo je Cvijetinović.
Urbanistički plan sam Sajam definiše kao izložbeni prostor i komercijalni sadržaj koji datira još iz 1956. kada je otvoren.
Niži plan, PGR, sprovodi samo ono što GUP definiše, ali ostaje obaveza PDR. Ta obaveza je u ovom slučaju preskočena. Urbanistički projekat mora imati svoj planski osnov. Donosi se za sedam gradskih parcela. Kroz ovaj plan vrši se parcelacija za samo jednu parcelu, koja bi bila javne namene, i to za Halu 1 koja je spomenik kulture, zaštićen 2009. godine.
– Zašto preduzeće koje je privatno ima interes da utvrđuje nešto što je javni interes? U projektu se navodi da će ostali prostor, izvan Hale 1, biti predmet razrade kroz PDR, ali se i dalje ne zna šta će sa ostalim halama biti. Dakle, oni svesno preskaču jedan stepen planiranja, zaključuju predstavnici RERI-ja.
Arhitekta Bojan Kovačević objašnjava da je cilj ovog projekta da hala 1 dobije svoju parcelu i pristupnu saobraćajnicu i time se osamostali od ostalih hala.
Dodatno, međutim, iako niko zaista ne zna šta će biti u ostatku dela sajma, imamo priče predsednika, gde se pominje čak i panoramski točak.
„Na stranu što neko ko nije nadležan za to priča o tome, a istovremeni u Planu nema nikakvih para, metara stanovanja. Mislim da je to zato što je ovaj Plan zapravo plan proknjižavanje nečijih želja“, naveo je Bojan Kovačević.
– Naše institucije imaju posvećeni rad suprotan javnom interesu. Moguće je da bude uklonjeno sve u okviru posleratnog sajmišta osim nje, jer je to 2009. već bilo odlučeno. U međuvremenu su se razbudili ljudi, da se iskoriguje zaštita i da se uključe i još tri hale koje su pored prve, koje su iz istog perioda i deo istog projekta, stave pod zaštitu, jer je taj prostor zemljište, svima jasno, postao izuzetno privlačan za investitore. Slična kombinatorika se pravi i na teritoriji Beogradskog hipodroma. Savez građevinskih inženjera Srbije reagovao je na hitno, jer je to i za građevinsku i za arhitektonsku struku apsolutno remek delo kulture i građevinarstva, druge polovine 20 veka, sa nekim rekordima koji su i dalje aktuelni bez obzira što je on otvoren 1957 godine, istakao je Kovačević i dodao da iako je zemljište navodno prodato, status kulturnog dobra nema veze sa vlasnicima zemljišta.
– Vrlo jasno postoji PGR koji kaže da se ovde donosi PDR i da vlasnik zemljišta ne može postati vlasnik urbanog planiranja. A opet, m ovde izgleda imamo tu varijantu da su investitori postali vlasnici procesa planiranja, što je problem. Mi smo reagovali u RERI-ju na nezakonitosti, ali ovo je već urbanističko nasilja. Kada Ministarstvo kao institucija izvršne vlasti nezakonitim putem sprovodi određeni postupak, to je ništa drugo do nasilja, nad vladavinom prava, nad javnim prostorom. zato i mislimo da je sve već dogovoreno iza leđa građanstva i da sada samo slušamo porcije dogovorenog, rekao je Popović.
Vesna Marjanović iz Evropa Nostra Srbija govorila je o kulturološkom i istorijskom značaju sajmišta kao mesta okupljanja i razmene. Kovačević je tome dodao činjenicu da se „seče jedna veoma važna infrastruktura, sajmište, a da vlast nije predvidela i pripremila novu, kao što se to desilo sa Lukom Beograd“.
– Ovo je pokušaj kupovine vremena do 2027, u kontekstu EXPO izložbe, da do tada ništa ne pitamo i ništa ne radimo. A za to vreme u budžetu imamo ozbiljno zaduživanje a da ni Luka Beograd ni Sajam ne mogu da generišu zaradu, rekao je Kovačević.
Kao što se nezakonito EXPO smeštao unutar parcela gde je nacionalni stadion, donošenjem novog prostornog plana, može se videti kako se „sprovodi volja objedinjene strukture vlasti i investitora. Dakle, mi moramo od njih da štitimo javni interes, kazao je Kovačević i ocenio „sumanutom“ stalnu priču da će „Beograd biti izmenjen“.
„On je već unakažen, izgubio je siluetu, a svaki grad karakteriše odnos grada i terena na kome je“, kazao je Kovačević.
Zbog svega iznetog, osnovano se sumnja da se taj prostor napada za jednu zonu visokog stambeno-komercijalnog indeksa, produžetka Beograda na vodi.
Narodna stranka: Protiv rušenja Sajma
Gradski odbor Narodne stranke Beograd apelovao je juče da Beograđani ne dopuste rušenje Beogradskog sajma, jer je to „insignija Beograda, identitetski beleg, grb velegrada“.
„Da li je pohlepa koja dolazi iz pravca Beograda na vodi vrednija i važnija od hala Beogradskog sajma, gde je počela da radi televizija, gde su ostali otisci stopa najvećih srpskih pisaca, gde su se održavali veliki koncerti i sportska takmičenja. Da li je pohlepa dovoljan razlog da ovo bude možda i poslednji Sajam knjiga kao kulturna i prosvetna manifestacija najznačajnijeg ranga u Srbiji“, upitala je Narodna. Ta partija je pozvala građane, institucije kulture, Univerzitet u Beogradu, izdavače i političke stranke da dignu glas i pruže otpor „zatiranju svega što je vredno u Beogradu samo zbog jednog jedinog motiva vlasti, a taj motiv je pohlepa“.
Reagovalo i Udruženje Naša mesna zajednica
Urbanistički projekat za Beogradski sajam predviđa preparcelaciju koja će prepoloviti površine zaštićenih parcela na kojima se nalazi spomenik kulture Hala 1 Beogradskog sajma kao i Hale 2 i 4. Ako se ovaj urbanistički projekat usvoji stvoriće se uslovi za rušenje Beogradskog sajma, širenje Beograda na vodi i seljenje Beogradskog sajma u Surčin u okviru projekta Expo 2027.
Investitor ovog urbanističkog projekta je firma Beograd na vodi doo. Iako Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava mogućnost da se urbanistički projekat izradi na zahtev investitora u slučaju Beogradskog sajma je ovakav urbanistički projekat protivzakonit jer su sve parcele koje su njime obuhvaćene javna svojina pa samim tim Beograd na vodi doo ne može da ima status investitora, saopštili su iz Udruženja, odakle traže hitno napuštanje projekta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.