Sprečiti trovanje pčela čiji je doprinos poljoprivredi veći od 500 miliona evra

„Svako trovanje pčela direktno smanjuje proizvodnju hrane u poljoprivredi“, rekao je on na okruglom stolu u okviru kampanje „Mesec zaštite pčela“.

Kampanju finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovode SPOS i Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike.

Živadinović je kazao da je u Srbiji zabeležen veliki broj slučajeva trovanja pčela, iako pčelari najčešće ne prijavljuju te situacije.

„Kapaciteti države nisu dovoljni da mogu da isprate sva ta trovanja, pa zato veliki broj trovanja pčela ostaje nepropraćen“, ocenio je on.

Kako je rekao, po najnovijim podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), vrednost oprašivanja pčela na svetskom nivou je 153 milijarde evra.

„Više od 90 odsto divljih oprašivača je nestalo, tako da osim pčela, nema drugih insekata koji mogu da oprašuju poljoprivredne kulture“, naveo je Živadinović.

Dodao je da do trovanja pčela dolazi usled nekritičkih i protivzakonitih tretmana u poljoprivredi, kao i prilikom suzbijanja komaraca i krpelja.

Predstavnik NALED-a Dušan Vasiljević rekao je da je cilj kampanje „Mesec zaštite pčela“ prikupljanje ideja i predloga za njihovo očuvanje.

„Neophodno je da se podigne svest o problemu trovanja pčela u Srbiji odnosno da poljoprivrednici znaju koliku štetu nanose društvu ako koriste preparate koji dovode do trovanja pčela“, kazao je on.

Dodao je da je „važno da lokalne samouprave unaprede svoju praksu za prskanje komaraca i da to više ne čine iz aviona jer na taj način često dolazi do trovanja pčela“.

Načelnik fitosanitarne inspekcije Uprave za zaštitu bilja Nenad Milojević rekao je da se trovanje pčela u Srbiji može sprečiti pravilnom primenom sredstava za zaštitu bilja.

„Pravovremeno i adekvatno vođenje evidencije primene sredstava za zaštitu bilja je obavezan postupak po Zakonu o sredstvima za zaštitu bilja“, objasnio je on.

Milojević je kazao da sredstva za zaštitu bilja treba koristiti u ranim jutarnjim i kasnim večernjim časovima jer su aktivnosti pčela tada male.

Dodao je da ta sredstva treba primenjivati i kada nema vetra ili je vetar male brzine.

„Rešenje za masovno uginuće pčela nije kažnjavanje već uspostavljanje dobre saradnje između pčelara i korisnika sredstava za zaštitu bilja“, ocenio je Milojević.

Vršilac dužnosti direktora Republičkog sekretarijata za javne politike Bojana Tošić kazala je da je neophodno da se uspostavi javno-privatni dijalog izmedju pčelara i kreatora javne politike.

„Prošle godine stupio je na snagu Zakon o planskom sistemu koji jasno kaže da kad god se radi o kreiranju javnih politika uvek u taj proces treba da se uključe i predstavnici civilnog i poslovnog sektora. Upravo to ćemo učiniti u okviru kampanje za očuvanje pčela u Srbiji“, rekla je Tošić.