Sprečiti zločince iz regiona da se štite državljanstvima

Kako komentarišete osuđujuću presudu Iliji Jurišiću?

– Mi smo se o toj presudi oglasili i mislim da smo bili potpuno jasni – smatramo da je sudski utvrđena istina o tragediji vojnika JNA u Tuzli maja 1992, koji su se mirno, po postignutom sporazumu, povlačili iz tog grada. Nažalost, ta je presuda izazvala veliko negodovanje u samoj Tuzli kao i u celoj BiH, ali takođe i u Republici Srpskoj, gde kažu da je kazna koja je odmerena Jurišiću premala. To je samo još jedan dokaz da je suočavanje sa ratnim zločinima bolno u svakom društvu, a kada se u to umeša politika, onda je na delu konfuzija od koje se ne vidi najvažnije – da je pravda dostižna.

Pojedini mediji su pisali da je podignuta optužnica i protiv Selima Bešlagića, bivšeg gradonačelnika Tuzle. Planirate li proširenje istrage u ovom slučaju?

– Ne mogu da komentarišem nijedan detalj iz „živih predmeta“. Protiv Selima Bešlagića nije podignuta optužnica. Ipak bih vas podsetio da smo u oktobru prošle godine podneli zahtev za sprovođenje istrage protiv Izeta Smajića, takođe državljanina BiH, zbog osnovane sumnje da je, kao pripadnik oružane vojne formacije Bošnjačke strane u sukobu sa JNA, počinio krivično delo ratni zločin protiv ranjenika i zarobljenika. On je u kanalu pored puta, videći da među poginulim vojnicima ima preživelih, došao do tada ranjenog Radovana Krstića, stavio mu pištolj u usta i opalio. Radovanu Krstiću iz Bijeljine, koji je i pored Smajićevog pucnja ostao živ, kasnije je pružena medicinska pomoć od osoblja Medicinskog centra u Tuzli. Prevezli su ga u bolnicu, gde je operisan, po saniranju je prebačen u zatvor u Tuzli i jula 1992. razmenjen.

Kantonalno tužilaštvo u Tuzli je podiglo optužnicu protiv Smajića. Ukoliko otpočne glavni pretres, mi ćemo im ustupiti sve dokaze koje smo prikupili u istrazi. Želim da istaknem da je naša saradnja sa Kantonalnim tužilaštvom u Tuzli veoma korektna.

Da li postoji mogućnost da Ilija Jurišić služi kaznu u BiH.

– Takvo rešenje postoji u regionu posle potpisivanja sporazuma sa Hrvatskom. Mislim da je naša demokratska vlast spremna na takvu vrstu razgovora.

Kakva je saradnja sa Tužilaštvom BiH, jer tužilac Milorad Barašin kaže da je ta saradnja u stvari nesaradnja?

– On kaže i da smo nas dvojica kao „dva jarca na brvnu“. Pitanje o saradnji sa kolegama u BiH nam se postavlja najčešće u proteklih nekoliko meseci. Inicirali smo sastanak u Dubrovniku uz podršku američke ambasade, upravo da bismo rešili otvorena pitanja. Ulažemo velike napore i dobru volju da unapredimo saradnju sa Tužilaštvom BiH, da stvorimo uslove i mogućnost da ustupamo predmete jedni drugima, na osnovu jednog sporazuma kakav već imamo sa kolegama u Hrvatskoj i u Crnoj Gori. Takođe, spremni smo da razgovaramo i o paralelnim istragama koje se sada vode. Platforma Tužilaštva za ratne zločine ostaje nacrt Sporazuma o formiranju zajedničkih istražnih timova koji bi se formirali za konkretan slučaj, u skladu sa krivičnim zakonodavstvom države na čijoj teritoriji se preduzima istražna radnja, u pravcu prikupljanja dokaza i podataka za krivični progon. Cilj je jasan: da se zločinci ne štite svojim državljanstvima, da zločin ne ostane nekažnjen, a pravda nezadovoljena.

Da li je bilo pokušaja opstrukcije iz BiH u slučajevima Tuzlanska kolona i Dobrovoljačka?

– Ne u slučaju Tuzlanske, ali kada je u pitanju zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, ja bih rekao da bilo opstrukcije. Mislim da je po sredi politika gonjenja koja je u BiH, nažalost, u funkciji ostvarivanja nekih ciljeva državne politike.

Na koji način se ona ogleda?

– Sarađivali smo veoma kvalitetno u predmetu Tuzlanska kolona sa Kantonalnim tužilaštvom u Tuzli, dok je po pitanju Dobrovoljačke bilo jako puno praznih hodova i još više nerazumevanja sa Tužilaštvom BiH. Istraga Vojnog tužilaštva je počela ‘93, prošlo je 17 godina, koliko još treba da čekamo da bi se pokušalo doći do pravde?

Kada očekujete da se postigne sporazum sa Tužilaštvom BiH o saradnji?

– Ja sam za to da se dogovor postigne prekjuče! Prema mojim saznanjima, jako je mnogo potencijalnih ratnih zločinaca na slobodi u regionu. Politika nekažnjivosti mora da se prekine i mislim da je „slučaj Glavaš„ velika opomena svima nama koji se ozbiljno bavimo poslom pravde.

Očekujete li nove predmete iz Tribunala?

– Očekujemo predmete iz Tribunala, radimo i na velikom predmetu iz rata u BiH, radimo neke kosovske i očekujemo da se razotkrije u potpunosti istina u predmetu koji smo nazvali „Trgovina organima“.

Nove pretnje

Da li vam i dalje stižu pretnje?

– To ne jenjava. Sadržaj je uvek isti – da sam izdajnik i da ću neslavno završiti. U ovom poslu nikada nećete biti popularni i voljeni, možete biti samo cenjeni ako ga radite časno i znalački i ako imate oko sebe dobar tim. Pravda je častan posao.

Slučaj Mladić

Najavili ste više puta da će Ratko Mladić biti uhapšen do kraja godine. Kako napreduje potraga?

– Na osnovu informacija kojima raspolažem i na osnovu uvida u rad Službi kao koordinator Akcionog tima, očekujem da ćemo ispuniti taj plan. Naravno, samo je rezultat važan, u ovoj, sa aspekta budućnosti Srbije, ključnoj utakmici. Sve službe rade 24 sata, postoji politička volja.