Sprega vlasti i ekstremista

Duško Radosavljević: Pre tri meseca Savez antifašista Vojvodine želeo je da povodom Dana borbe protiv fašizma održi predavanje u jednoj od najstarijih gimnazija u Srbiji. Tome su se usprotivila tri profesora istorije koji su od direktora zahtevali da nam otkaže gostoprimstvo. Pre nekoliko godine povodom 175. godišnjice Prve kragujevačke gimnazije bila je organizovana izložba portreta znamenitih đaka te gimnazije. Među njima je bio izložen i portret Milana Nedića. Direktorka gimnazije objasnila je da je on bio predsednik srpske vlade i da se po toj logici njegov portret našao na toj izložbi, a nije rekla ko ga je postavio na čelo vlade. U Nišu jedna ulica nosi ime Dragiše Cvetkovića, čoveka koji je Srbiju uveo u Trojni pakt. I da dalje ne širim priču o falsifikovanju istorije. Jer, nije to revizija, to je falsifikovanje istorije.

Milošević: Režim koji je danas na vlasti u Srbiji, suštinski se nije udaljio od ideoloških pozicija na kojima je bio tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih godina. To je sokački nacionalizam i nekritičko sagledavanje prošlosti. Pojednostavljeni nacionalistički narativ i radikalski vrednosni sistem i dalje su kod njih dominantni. Svojevremeno je Aleksandar Vučić govorio da se ježi zbog toga što mladi glasaju za ekstremnu desnicu, ali kada uporedite stavove naprednjaka i desničarskih fanova prema važnim nacionalnim temama nisam siguran da tu postoji ikakva suštinska razlika.

Radosavljević: Ako neko ode na kongres pokreta čiji je lider – u ovom slučaju Miša Vacić – bio osuđivan zbog ekstremističkog delovanja, onda se postavlja pitanje – šta on tamo traži. Prisustvo Milenka Jovanova na tom skupu nije slučajnost. To je ohrabrenje. To je poruka – momci, samo nastavite da radite ono što ste i do sada radili, nećete imati nikakvih problema. Mislim da je on tamo otišao da im to kaže.

Radosavljević: U Srbiji postoji veliki broj desničarskih organizacija za koje se ne zna ko ih finansira. Od čega žive vođe tih partija koji su godinama na političkoj sceni, a nigde ne rade? Kada nekoga od njih sudija zapita šta je po zanimanju, on kaže – navijač. Svugde u svetu takve organizacije nadziru obaveštajne službe. Od njih nikada nismo dobili odgovor – da li su one opasne po bezbednost države, ko ih organizuje, ko im komanduje, odakle im novac, da li su povezane sa domaćim političkim partijama, zašto seju strah, da li su nečiji partijski vojnici. Dok ne dobijemo odgovor na ta pitanju, verovaću da oni imaju nekog dodira sa vlašću ili da im je komanda negde blizu kancelarija vlasti.

Milošević: Iako ne možemo imati nedvosmislene dokaze, jer nemamo obaveštajne podatke, da se zaključiti da postoji neka veza između ekstremističkih organizacija i vlasti. Ne znam da li je neko razmišljao o posledicama činjenice da se neko kao Miša Vacić zaposli u vladinoj ustanovi. Da li je mislio da se to neće saznati? Zaista je teško proniknuti šta stoji iza takvog postupka, osim ako vlast ne vidi ništa sporno u tome da takvog čoveka angažuje. Vlast je shvata kao državnog neprijatelja protiv koga je moguće upotrebiti sva sredstva, pa i ignorisati pretnje smrću koje se upućuju opozicionarima. Zato su ljudi kao gospođa Tepić u izuzetno teškoj situaciji. Oni nemaju nikakvu zaštitu. Postoje razni razlozi zbog kojih bi ova vlast mogla da angažuje desničarske organizacije. Oni mogu služiti kao pretnja opoziciji, a s druge strane njihovo jačanje može biti poruka međunarodnoj zajednici kakvi bi ljudi mogli doći na vlast ukoliko bi Srpska napredna stranka izgubila izbore. Srpska napredna stranka je pokret, fluid koji pokriva široki politički prostor. Tu ima svega i svačega. To je kao neka čavka koja se okitila svim mogućim perjem, tu nema ni glave, ni repa. Postoji samo kult vođe koji o svemu donosi odluke, a sve drugo je potpuno odsustvo politike i jasnog programa.