Sprema li se nova „potpuna katastrofa za Beograd“: Da li se vlast vraća ideji da novu luku gradi na levoj obali Dunava?

Nova lokacija za beogradsku luku od tada nije precizirana, pa je nejasno da li je ministar Vesić olako i neobavešteno, bez konsultacija sa drugim nadležnim organima, kao mesto izgradnje luke pomenuo Beljaricu, ili je vlast, što ne bi bilo prvi put, opet odlučila da profitabilan, a štetan i opasan projekat stavi iznad zakona.

U svakom slučaju Vesićeva izjava nije ostala nezapažena. Pokret slobodnih građana saopštio je da se oštro protivi ideji da se luka gradi u „ekološkom raju Beograda“ i nazvao je „paklenom idejom zloupotrebe i uništavanja našeg grada“.

„Ukoliko bi nova luka Beograda bila uzvodno od grada to bi značilo potpunu katastrofu za grad. Pored toga što bi nestala Beljarica kao ekološki raj, bio bi zagađen i vodotok uzvodno od grada što nije praksa nigde u svetu. Ova je lokacija problematična je i zbog toga što je udaljena od železničkog sistema, pa je nejasan plan komunikacije i veze sa industrijom. Ukoliko do ovoga dođe mogli bismo da se oprostimo od Lida, Beljarice i Crvenke, a leva obala bi postala pustara. Mi predlažemo Beogradski ekopark upravo iz ovih razlog“, napisao je Vladimir Pajić, predsednik Beogradskog odbora PSG i odbornik u Skupštini grada Beograda.

On je podsetio da se od ove lokacije prethodno odustalo i da je pozicija luke pomerena nizvodno bliže Pančevu, da bi sada ponovo bila aktuelna stara, „katastrofalna pozicija koja uništava Beograd zauvek“.

„Dok naprednjaci planski uništavaju grad ovakvim katastrofalnim projektima, mi zahtevamo da se ekološka zona proširi, da se utvrdi i prezentuje, da služi za obrazovanje dece i građana i bude zelena kičma Beograda a da luka bude nizvodno od grada“, naveo je Pajić.

Dragan Simić, predstavnik Lige za ornitološku akciju koja je i pokrenula zaštitu ovog područja, kaže da je bilo kakva gradnja na tom području protivzakonita, dok je sa druge strane direktan atak na bezbednost Beograđana.

On podseća da je proces zaštite pokrenut u avgustu 2022, i da se od tog trenutka forland zakonski smatra zaštićenim područjem.

– S jedne strane, u Beljarici je najveće mrestilište ribe u široj okolini, tamo imamo 30 vrsta riba, 60 vrsta sisara, 185 vrsta ptica od kojih je 155 strogo zaštićeno. S druge, čitavo to područje, od obale Dunava pa do nasipa, u širini od 2,1 kilometar, hidrolozi su još 1920-ih, kada su planirali gde će da prođe nasip u Pančevačkom ritu, ostavili kao retenziju za izliv poplavnih voda, da zaštite Beograd od budućih poplava. I u obrazloženju zaštite na sajtu Ministarstva životne sredine napominje se da je forland Dunava kod Beograda jedno od dve najveće plavne zone u Srbiji, što jasno svedoči o značaju ovog područja u svetlu zaštite, kaže za Danas Simić.

Predlog za zaštitu Beljarice je još 2015. došao pred Skupštinu, da bi tokom sednice bio povučen sa dnevnog reda.

– Dalje smo pokrenuli kampanju sa peticijom koja je dostigla 12.000 potpisa, uz nagrađivani dokumentarni film Vajsa. Početkom marta 2020, nekoliko dana pre početka pandemije, tadašnja ministarka Mihajlović je izjavila da se od te lokacije odustalo i da će luka biti građena desetak kilometara uzvodno, to je praktično preko puta Novih Banovaca, objašnjava Simić.

On dodaje da, kako bi uopšte bio pokrenut proces zaštite forlanda, mora da bude obavljena konsultacija raznih Vladinih tela, što znači da je ona praktično prošla atest Vlade.

– Zato ja prosto imam utisak da je Vesić ovom najavom, bez konsultacije sa drugim organima, sa nadležnim ministarstvom, samoinicijativno izašao i rekao da će baš tu da se gradi, smatra sagovornik Danasa.

Mirko Popović iz RERI-ja (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu) podseća na dve činjenice – da je 2020. Ministarstvo građevinarstva saopštilo da je odustalo od namere da gradi luku na području kod Pupinovog mosta, kao i da je u međuvremenu u avgustu 2022. pokrenut postupak zaštite leve obale Dunava.

– Predviđena su tri režima zaštite, gde su, u prvom režimu, kog čini 10 odsto teritorije, zabranjeni bilo kakvi radovi, dok se u drugom i trećem ograničavaju radovi koji bi mogli da spreče periodično plavljenje, zabranjuje se podizanje obaloutvrda, isušivanje i zasipanje kanala, i slično. Mi trenutno ne znamo na koju lokaciju ministar tačno misli, ali sudeći po onome što je navedeno u studiji zaštite, teško da bi lokacija luke mogla da se predviđa u okviru zaštićenog područja. U prvom režimu svakako ne, dok se u drugom i trećem ograničavaju radovi koji bi, po svemu sudeći prilikom gradnje luke mogli da dovedu do ugrožavanja zaštićenog područja. Zato je važno da prvo ministarstvo izađe sa idejom o tačnoj lokaciji, da bismo mogli precizno da ocenimo, jasan je Popović.

Ipak, on upozorava da iz onoga što se do sada dešavalo, može da se vidi da od lukrativnih projekata vlast praktično nikada ne odustaje, i pokušava do kraja da ih izgura.

Jedan u nizu slučajeva devastacije

– Ne bi bilo prvi put da Ministarstvo građevinarstva ne uzima u obzir zahteve zaštite prirode. Imali smo sličnu situaciju nedavno sa budućim nacionalnim parkom Kučaj – Beljanica, gde je paralelno sa postupkom zaštite i proglašenjem nacionalnog paraka, ministarstvo radilo planski dokument koji predviđa projekte koji su u nacionalnom parku zabranjeni. Imamo sličnu situaciju na Šodrošu, ili sa gradnjom pristaništa u Lepenskom viru. Dakle, već se dešavalo da pojedini projekti, uprkos očiglednom negativnom uticaju na zaštićena prirodna dobra, ipak imaju podršku institucija i da se oni i dalje nastavljaju. Suština problema je što se u našem sistemu zaštićena prirodna dobra ne posmatraju i ne vrednuju kako bi trebalo, pa se ekonomski interesi pretpostavljaju interesima zaštite prirodnih dobara. Ako se vlast vodi tom logikom, to je jako opasno. Zato bi javnost trebalo da budno motri šta ministarstvo nadalje radi, kaže Popović.