Utakmica koju su fudbaleri Novog Pazara i Crvene zvezde odigrali 28. oktobra prošle godine u osmini finala Kupa Srbije imala je i svoje burno treće poluvreme. Mesecima su se kroz štampane i ostale medije provlačili sporedni događaji koji su pratili meč.
U glavnoj ulozi našao se predsednik Crvene zvezde Vladan Lukić. Utakmicu u Novom Pazaru pratio je u društvu kolege po funkciji Seada Numanovića. Novinarima i fotoreporterima posebno zanimljiv bio je navijački duks u kojem se prvi čovek Crvene zvezde pojavio u Novom Pazaru. Ubrzo duks postaje sporan i predmet interesovanja republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića. Na kraju sve se završilo u stilu one narodne umotvorine: „tresla se gora rodio se miš„. Nakon Lukićevog duksa, pokrenut je „slučaj Aćif“, pošto je nekoliko navijača Novog Pazara tokom utakmice istaklo transparent „Stadio Aćif efendije“. I ponovilo se „tresla se gora…“ U Novom Pazaru čuvenu narodnu izreku će parafrazirati- „tresla se gora rodilo se prijateljstvo“. U trenutku kada je krenula hajka na Lukića rukovodstvo Novog Pazara odmah je stalo u njegovu zaštitu. Tada uspostavljeno prijateljstvo krunisano je dva i po meseca kasnije dolaskom Dušana Kljajića na mesto prvog čoveka struke u Novom Pazaru. Trener koji je i dalje na platnom spisku našeg najtrofejnijeg kluba čvrsto je rešen da rezultatima sa novim klubom to prijateljstvo još više očvrsne.
Promenili ste mnogo klubova tokom svog igračkog veka. Ipak, kao fudbaler niste ostavili trajniji pečat u Crvenoj zvezdi. Zašto?
-Kad pogledam sa ove vremenske razdaljine biće da nisam bio dovoljno dobar. Zvezda je u to doba imala sjajan tim. Međutim, ne mogu se požaliti na ono što sam kao fudbaler postigao. Dugo sam trajao. Igrao sam do svoje 38 godine. Kao odbrambeni igrač odigrao sam više od 400 prvenstvenih utakmica. To nije za potcenjivanje.
U mlađim kategorijama Crvene zvezde igrali ste sa jednim od najboljih fudbalera Novog Pazara iz njegovih najsjajnijih dana- Dejanom Profilovićem.
-Jeste, Dejan je kao veliki talenat iz Novog Pazara došao u Crvenu zvezdu. Vrlo brzo smo se sprijateljili. I danas smo u odličnim odnosima. Ni on nije uspeo u Crvenoj zvezdi, ali je izgradio ime u Novom Pazaru. Znam da živi u Holandiji.
Po uspostavljanju saradnje između dva kluba pretpostavljamo da niste figurirali kao jedini kandidat za novog trenera Novog Pazara?
-Od samog početka saradnje znao sam za mogućnost ustupanja trenera Crvene zvezde Novom Pazaru na određeno vreme. Koliko mi je poznato bilo je više kandidata za dolazak u Novi Pazar. Najiskrenije, potajno sam priželjkivao da ja budem taj koji će sesti na klupu kluba koji ima tako odanu armiju navijača. Ne postoji trener za koga nije izazov trenirati Novi Pazar. Za mene je to i izazov, ali i čast i velika obaveza.
U Novi Pazar stigli ste sa dovoljno iskustva. Iza vas je devetogodišnji trenerski staž.
-Moji trenerski počeci vezani su za beogradske zonaše Kneževac i Kijevo. Tim Mladenovca doveo sam do druge lige. Sledio je posao u Big bulu iz Bačinaca i Moravi iz Ćuprije. Pre povratka u Crvenu zvezdu vodio sam i PKB. Proveo sam četiri lepe godine radeći sa kadetima Crvene zvezde. U to vreme treneri prvog tima često su znali da me angažuju za rad sa odbrambenim fudbalerima najjačeg sastava. Iz Zvezde odlazim u Bežaniju, a potom i u Srem iz Jakova. Sad sam u Novom Pazaru.
Dotakli smo se i mlađih kategorija Crvene zvezde. Jedna ste od najmerodavnijih ličnosti koja bi mogla da nam odgonetne razloge krize nekada poznate Zvezdine škole fudbala. Poslednjih godina, utisak je, kaska za Partizanovom. Zašto?
-Ne bih se složio sa takvim mišljenjem. To je samo utisak koji je prilično varljiv. U radu sa mladima najbitnije je stvaranje igrača. Naravno, ni rezultate ne bi trebalo zanemarivati. Kako god gledali Zvezda je ispred Partizana. Reći ću vam da je pre četiri godine kadetski tim, koji sam ja predvodio, bio prvak Srbije. Vodeći igrač Partizanove generacije bio je Adem Ljajić, a u ekipi Crvene zvezde igrao je, i to odlično, još jedan Novopazarac, Aladin Đakovac. Ponovo ćemo sarađivati. Moj dolazak poklopio se sa njegovim povratkom u matičnu sredinu. Potvrda o vrednosti Zvezdine škole fudbala očitava se i u tragu koji momci u crveno-belom dresu ostavljaju po odlasku iz našeg fudbala. Zvezdina deca igraju u najboljim svetskim klubovima i osvajaju trofeje. Uzmimo za primer Stankovića i Vidića. Najveći nedostatak Crvene zvezde su uslovi u kojima stvara fudbalere. Ništa se nije izmenilo, sve je isto kao i pre dvadeset godina. Trenira se i igra na terenu koji nije doživeo nikakve promene još od vremena kada sam ja igrao. Da ne govorim o izgledu svlačionica i ostalih pratećih prostorija i objekata. Koliko vidim slična situacija je i u Novom Pazaru. Jedina Partizanova prednost u odnosu na Crvenu zvezdu je u viziji škole fudbala. U toj utakmici nesumnjivo da su pobednici.
Kao trener imali ste rezultate u Zvezdi, a opet niste uspeli da se zadržite u njoj. Povratak je usledio prošle godine. O čemu se radilo, nesporazumu ili nečem drugom?
-Nije nikakva tajna da sam bio pristalica struje Dragana Stojkovića- Piksija. Govorim o vremenu kada je on napustio klub. Kao takav nisam odgovarao Miloradu Miškoviću. U to vreme Zvezdu su vodili neki komandanti najobičnijih parada. Opredelio sam se da ne radim sa njima. Oni su imali samo jedan cilj, uništiti Zvezdu. Nisam želeo da saučestvujem u svesnom ubijanju kluba. Dolazak Vladana Lukića za predsednika značio je i moj povratak u Ljutice Bogdana 1.
Posle dvadeset dana provedenih sa ekipom Novog Pazara imate li možda jasniju sliku budućeg tima?
-Početna situacija nije bila ni malo prijatna. Sa velikim brojem fudbalera koji su nosili igru tima u jesenjem delu prvenstva saradnja nije nastavljena. Nadam se da sam u klub uneo novine kada je reč o izboru fudbalera. Poznata mi je ranija praksa dovođenja starijih igrača, koji bi uzeli novac i vrlo brzo nestajali, a da klub od njih nije imao nikakvu korist. Odlučili smo se da dovedemo mlade, talentovane, nedovoljno afirmisane, ali odlične fudbalere. Oni koji su došli u Novi Pazar, došli su zato što vrede. Uz sada već starosedeoce Pavlovića, Stojanovića, Nedeljkovića, Ćirku, Kecapa, to bi mogao da bude vrlo kvalitetan sastav. Ne poznajem nikakve tajne kanale, kod mene će igrati samo oni koji to budu zaslužili.
Gde vidite Novi Pazar na kraju prvenstva?
-Nikada nisam davao nerealna obećanja. Ovde sam počeo da radim posao koji znam da radim. Raduje me da imam apsolutnu podršku predsednika Numanovića i njegovih saradnika. Uspostavljeno je obostrano poverenje. Moji ciljevi su uvek najviši. Objektivno u klub je stiglo mnogo novih igrača. Rad sa njima u periodu od šest do deset meseci mogao bi da donese vrlo pozitivne rezultate. U ovom trenutku nema razloga da se razmećemo obećanjima. Bio sam odbrambeni fudbaler, ali novopazarska publika gledaće isključivo napadački fudbal. Sadašnji sastav lige odlično poznajem. Ne zaboravite da sam jedno vreme predvodio Bežaniju.
Ovih dana novopazarska ekspedicija kreće put Antalije. Tamo vas očekuje i nekoliko pripremnih utakmica, s obzirom da će u Turskoj u to vreme biti veliki broj ekipa iz Srbije i drugih zemalja Da li su poznata imena rivala?
-Plan je da na pripremama provedemo deset do dvanaest dana. U ovom trenutku od utakmica mnogo su bitniji treninzi na kojima će se uvežbavati tehničko-taktički detalji. Za ovaj potpuno novi sastav to je najvažnije. Planirano je i da se odigraju tri utakmice sa kvalitetnim protivnicima. Za sada je poznato da će nam poslednji rival biti vicešampion Kazahstana, ekipa Kairata. Pretpostavljam da će tom duelu prethoditi mečevi sa nekim od naših superligaša, kojih će u tom periodu biti dosta u Turskoj.
U Antaliji se nalazi i Crvena zvezda. Znači li to da je moguće da dođe i do susreta dva kluba?
– Ne, Ovoga puta do te utakmice neće doći.
Od Zvezde do Sartida
Ko je Dušan Kljajić? Igrao je fudbal za sve mlađe selekcije Crvene zvezde. Bio kapiten generacije u kojoj su istaknutiji pojedinci bili Stevan-Dika Stojanović, Đurić, Uzunov… U tim godinama prošao je sve selekcije Beograda, reprezentacija Srbije i Jugoslavije. Spisak njegovih saigrača iz tog vremena zaslužuje svaki respekt: Piksi Stojković, Mrkela, Adamović iz splitskog Hajduka, Rupčić iz Rijeke, Boban Božović fudbaler Sarajeva… Vreme tadašnjeg fudbala ni nalik današnjem. U Crvenoj zvezdi igrali su samo najbolji igrači iz ondašnje velike Jugoslavije. Put ga dalje vodi u tadašnju Galeniku iz Zemuna. Preko Maribora, OFK Kikinde i OFK Beograda stiže u za to vreme odličan drugoligaški tim Rudara iz Ljubije. Igrao je još i u Rijeci četiri godine, turskom Samsunu tri, zatim u Obiliću i Sartidu, u kojem završava fudbalsku karijeru.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
