Spremni i na barikade da spreče radove

Nakon skupa u Srednjoj Dobrinji, to je treće okupljanje ogorčenih meštana, koji su isticali da žive od poljoprivrede i da ne pristaju na to da se, najavljenim geološkim istraživanjima, ugrožavaju zemljište, voda i vazduh. Bilo je onih koji su zapetili da će blokadama sprečiti pristup svojim imanjima.

Novi skup, nazvan „Svi u Dobrinju! Stop rudniku litijuma“, uz poruke „Zastavimo uništenje života i prirode“, najavljen je u ponovo u Srednjoj Dobrinji, za 17. april, na dan kada je planirano da počnu radovi. Okupljanje, koje organizuje tim građanskih i stranačkih aktivista iz Požege, najavljeno je u devet časova ispred nove požeške crkve, odakle će okupljeni krenuti automobilima u Srednju Dobrinju.

Meštani su, sasvim slučajno, krajem prošle sedmice, saznali da će firma Jadar Litijum, a po odobrenju Ministarstva rudarstva i energetike, započeti geološka istraživanja litijuma, bora i drugih elemenata 17. aprila, na području Dobrinje, koje zahvata osam požeških sela i jedno selo u kosjerićkoj opštini. Obaveštenje o tome je objavljeno 7. aprila na zvaničnom sajtu Opštine Požega, nakon čega je Udruženje građana Inicijativa za Požegu alarmiralo javnost i zatražilo dodatna pojašnjenja od čelnika te lokalne samouprave.

Inicijativa je preuzela ulogu uzbunjivača i odmah obavestila javnost o tome, što je, kako navode u tom udruženju, uznemirilo meštane koji su se samoorganizovali kako bi zaštitili svoja imanja i zdravu životnu sredinu, a koji znaju za slične probleme stanovnika u okolini Loznice, gde je druga kompanija najavila izgradnja rudnika litijuma.

Meštani su posebno ogorčeni zbog toga što nisu ranije obavešteni o istraživanjima, ali i što Jadar Litijum nije tražio od njih saglasnost za radove na njihovim parcelama. I pored toga što je Ministarstvo rudarstva i energetike, u odgovoru Danasu, objasnilo da „investitor ne može da pristupi izvođenju geoloških istražnih radnji, kao što su istražni radovi ili istražno bušenje, na privatnim parcelama ukoliko nema saglasnost vlasnika“, a što je navedeno i u Zakonu o rudarstvu, firma Jadar Litijum tvrdi da im takva sagalasnost, za sada, nije potrebna.

„Saglasnost je potrebna tek onda kada se dođe u fazu istražnog bušenja, a u ovom momentu smo daleko od svega toga“, navela je, u ime te kompanije, Leda Vlajković, advokatica iz Beograda, u pisanom odgovoru Danasu.

Oglasila se i Opština Požega i navela da nije nadležna za davanje odobrenja za obavljanje takvih radova, već da je to u ingerenciji Ministarstva rudarstva i energetike, za čije rešenje je istakla da je „konačno i da se protiv njega može pokrenuti upravni spor“. Čelnici Opštine Kosjerić i dalje ćute.

Na skupu u Papratištu, meštani su iskazivali bojazan da istraživanje litijuma, a možda kasnije i njegova eksploatacija, uz primenu rizičnih tehnologija i hemikalija, mogu da ugroze njihovo zdravlje i zagade vodotokove i zemljište.

I u Mušićima, selu kod Kosjerića, meštani su se organizovali, uz podršku Grupe građana „Čisti ljudi za čist Kosjerić“ i, sa preksinoćnjeg, takođe, veoma posećeng skupa, uputili istu poruku – neće dozvoliti bilo kakva istraživanja na svojim parcelama. Ta grupa građana je, na taj skup pozvala predsednika opštine Žarka Đokića, predstavnike Ekološkog pokreta i lokalne medije, ali niko od njih nije se odazvao pozivu.

– Nažalost, niko od njih nije došao, niti nam je odgovorio na poziv. Ne znamo zbog čega nije bilo interesovanja čelnika lokalne vlasti, a možda smatraju da problem meštana sela u kojima su predviđena istraživanja nema uticaja ni značaja za njih. Potrebno je da sami obrazlože svoju nezainteresovanost po ovom pitanju. Do tada, možemo samo da pretpostavimo da i dalje smatraju, i da se drže svoje ustaljene prakse, da ignorisanje zahteva, apela i molbi sugrađana, ignorisanje problema, rešava sve, kazala je za Danas Milena Orubović Đukić iz GG „Čisti ljudi za čist Kosjerić“.

Jelena Lađevac iz Donje Dobrinje, inače profesorka engleskog jezika, navodi da se, pre dve godine, vratila na seosko imanje svoje porodice i da živi sa roditeljima, bratom i njegovom familijom. Kaže da „protivljenje meštana istraživanjima litijuma nije samo borba za očuvanje zdrave životne sredine, nego i borba za opstanak ljudi na tom području“.

– Odlučila sam da se, pre dve godine, preselim na selo. Napravila sam kuću i nadali smo se da ćemo nastaviti da se bavimo poljoprivredom, kojom se bavio naš otac. Međutim, svi smo zatečeni i uplašeni, jer većina ljudi živi od poljoprivrede i od nje školuje decu, kaže Jelena.

Ističe da „želi da živi na selu, gde su živeli i njeni preci, još od 17. veka, a potom područje da to „pravo niko ne bi trebalo da joj osporava“. „Meštani se protive istraživanjima i iscrpljivanjima zemljišta. Žive od svoje zemlje. To im je hleb. Ako bi se to dogodilo, ostali bi bez hleba. Ja imam platu, ali ima mnogo njih koji je nemaju, nemaju ni penziju i jedini prihodi su im od krompira, kukuruza i malina koje uzgajaju“, ukazuje naša sagovornica.

Žrtvovanje seljaka

„Imala sam izbor da odem, a ima nas još takvih u selu, ali to nisam želela. Ne bih da budem patetična, ali veoma me sve to uznemirilo i potreslo. Ljude koji su odlučili da žive na selu i bilo kog srpskog seljaka ne treba žrtvovati zbog novca i to je moj stav i stav mojih komšija i svih meštana“, navodi Jelena Lađevac.

Strah od scenarija iz Loznice

Milan Kovačević, predsednik MZ Srednja Dobrinja, kaže da je, prema njegovoj proceni, a na osnovu objavljenog dokumenta sa koordinatama, planirano da se deo spornih istraživanja obavi na njegovoj parceli. Takođe, navodi da njega i ostale meštane niko nije ranije obavestio o radovima, a potom iskazuje strah od scenarija iz okoline Loznice. „Na parcelama u okolini Loznice, napravljeno je 528 bušotina i to još uvek tako stoji. Ljudi su ogorčeni i to neće dozvoliti“, poručuje Kovačević.