Foto: J. Patarčić/DanasNema republičkog takmičenja u recitovanju na kojem nije učestvovala Višnja Vilov (14), mlada Subotičanka koja kada kazuje poeziju, prostoriju ispunjenu radoznalom tišinom slušalaca zameni iskrena, čista i gotovo rukama opipljiva emocija.
Od Dobrice Erića i Mike Antića, preko Žaka Prevera, pa sve do Vaska Pope, Višnja je svojim recitatorskim veštinama udahnula život pesmama ovih i mnogih drugih velikana poezije, otkako je pre pet godina odlučila da se okuša u recitovanju.
“Kad sam bila mala, zapravo se nisam toliko snalazila jer nisam mnogo znala o recitovanju, ali sam kroz iskustvo naučila da pesmicu iznesem što bolje mogu, da su mimika i akcentuacija jako bitne, naučila sam lepše da se izražavam i da poštujem srpski jezik, umetnost, kulturu i govor zato što recitovanje smatram praznikom poezije i smatram ga praznikom govora i lepih misli”, započinje svoju priču Višnja.
Zbog toga ni ne čudi što je od trećeg od osmog razreda svake godine uspela da se plasira na republičko takmičenje u recitovanju, a osim ljubavi i talenta za kazivanje poezije, veliku podršku imala je i u učiteljici Gordani Grgić, koja joj je pomagala u nižim razredima, dok je danas uz nju nastavnica srpskog jezika Aleksandra Samardžić.
“Jako sam ponosna zbog toga, jer postoji školski nivo, opštinski, okružni, pokrajinski i državni nivo i ponosna sam što sam na svakom učestvovala i što sam na svakom osvojila neku diplomu”, kaže Višnja.
Kako i sama objašnjava, recitovanje nije lako, zbog čega je vrlo važan odabir pesmice koja treba da bude u skladu s godinama onoga ko je recituje, kao i da mu, kolokvijalno rečeno, leži.
Takve su za Višnju ljubavne pesme, koje osim što najviše voli da recituje, uživa i u razotrivanju emocija koje se nalaze iza pesnikovih reči.
“Dosta puta moram da pročitam da bih razumela osećanja sa obe strane i onda pokušavam da je iznesem onako kako doživim tu pesmicu. Pokušavam da razumem osećanja mog lika i onda da ta osećanja iznesem. Jako volim to da radim, da proučavam njihova osećanja, ličnost i karakter, to mi se jako sviđa”, objašnjava Višnja.
Zato naša sagovornica već u januaru počinje da se priprema za takmičenja u martu, kako bi na vreme načila tekst, osetila pesmicu i bila sigurna u njenu interpretaciju, a potom je obogatila mimikom, dramskim pauzama, uzdasima i drugim ukrasima kojima može da se služi u recitovanju.
“Vrlo često ih koristim i prosto osetim kada treba pauza, kada treba neki uzdah ili kada treba da pogledam dole, ali to sve zavisi od pesmice. Postoje određena pravila u recitovanju, kao što je to da nemamo mogućnost da koristimo ruke. To zapravo otežava, zato što kada se koriste ruke, ipak može bolje da se iznese pesmica. Takođe, dužina pesmice, jer ne smemo da prekoračimo tri minuta, bar ne moj uzrast, u srednjoj školi smeju do četiri minuta, pa i o tome vodimo računa”, kaže mlada recitatorka.
I pored svih vežbi, veština i vremena koje je potrebno da bi se jedna pesmica iznela na sceni, Višnja kaže da recitovanje kao umetnost govorenja još uvek nije dovoljno prepoznato u našem društvu, te da se ponekad i potcenjuje.
“Kada kažem da sam uspešna u recitovanju, pojedini smatraju da je to samo pričanje ili tako nešto, ali za mene je to skroz neki drugi svet. Recitovanje je mesto gde mogu da izrazim svoje emocije kroz pesmicu koja mi leži, upoznajem nove drugare, neki članovi žirija su mi takođe uvek pružali podršku i čast mi je što sam imala priliku da pred mnogima izvodim svoju recitaciju. Taj ambijent i osećaj da budem na sceni i da pokažem svoje sposobnosti je jako lep”, ističe Višnja.
Višnja se trenutno priprema za Pokrajinsku smotru recitatora “Pesniče naroda mog”, koja će se održati u Sečnju od 21. do 23. aprila, a iako kaže da bi i ove godine volela da dođe do državnog nivoa, to joj nije glavna motivacija za učešće.
“Iskrena da budem, uvek idem na to da ne očekujem ništa, jer mi je bitno samo da sam ja zadovoljna, da sam dovoljno dobro iznela pesmicu i da se zabavim sa svojim drugarima”, kaže Višnja.
“Mislim da mi je najdraže bilo kada sam u trećem razredu prvi put došla do državnog takmičenja, pošto je to bilo nešto skroz novo za mene i tom prilikom sam upoznala moju jako dobru drugaricu Noemi Božić, koja recituje na mađarskom jeziku. Mi smo i danas prijateljice i jako mi je drago što sam imala priliku da iskusim tako nešto”, poručuje ova mlada Subotičanka.
Višnja Vilov je učenica osmog razreda Osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj” u Subotici, a želja joj da školovanje nastavi na društveno-jezičkom smeru u Gimnaziji “Svetozar Marković”.
Uz to pohađa i Muzičku školu u Subotici, gde uči da svira harmoniku, a aktivno se bavi i sportom, trenirajući atletiku.
“Moja mama je uvek citirala jednu junakinju iz romana Dobrice Ćosića, koja je rekla da je ona svoju decu vaspitala tako da vole otadžbinu i poeziju, a mama je moju sestru i mene isto tako vaspitala, samo što je dodala muziku, pozorište i sport. Ja sam odlučila da želim da recitujem i ispostavilo se da mi to ide, da sam uspešna u tome i zato jako volim recitovanje”, zaključuje Višnja Vilov.
Više vesti iz ovog grada čitajte na ovom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
