Foto: Medija centarNije normalno da 12 osoba svakog dana ide na posao u Tužilaštvo za ratne zločine i da su rezulat njihovog rada dve optužnice za godinu dana, rečeno je danas tokom onlajn razgovora „Suđenja za ratne zločine u kontekstu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji“.
Potrebna je strategija rada, a ne strategija nerada Tužilaštva za ratne zločine, ocenila je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), uz konstataciju da prioritet treba da bude procesuiranje slučajeva protiv visoko pozicioniranih počinilaca i sa najvećim brojem žrtava.
Prema rečima Ivane Žanić, u Srbiji se počinici ratnih zločina pozivaju da u medijima govore o svojim iskustvima, drže predavanja o taktici ratovanja, štampanje njihovih knjiga se finansira novcem iz državnog budžeta, uz negiranje genocida počinjenog u Srebrenici.
Jovana Spremo iz Komiteta pravnika za ljudska prava je izjavila da je Srbija prihvatila obavezu da ratni zločini moraju biti istraženi, ali da se protekle tri do četiri godine u toj oblasti nije mnogo odmaklo.
Ta tema je skrajnuta i nije prisutna u javnom prostoru, ocenila je Jovana Spremo, uz tvrdnju da nije procesuiran nijedan visoko rangirani počinilac zločina.
Nedostaju informacije o procesuiranju zločina u Srbiji. Vratili smo se korak nazad što se tiče suočavanja sa prošlošću, a Beograd mora da dokaže da sprovodi istrage, rekla je Jovana Spremo.
Višnja Šijačić ih FHP je navela da je Vlada Srbije u februaru 2016. usvojila strategiju čiji je cilj unapređenje procesuiranja ratnih zločina.
Podignuta je 31 optužnica, ali je samo sedam rezultat rada Tužilaštva za ratne zločine, pošto su ostale zasnovane na regionalnoj saradnji, izjavila je Višnja Šijačić.
Ona je konstatovala da, uprkos regionalnoj saradnji, ogroman broj zločina nije procesuiran i da mnogi predmeti nikada neće doći u fazu suđenja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
