Zaboravljene izmene Krivičnog zakonika ili čekanje nove tragedije: Koje bi probleme donelo spuštanje granice krivične odgovornosti za maloletnike?

Jedino što je konkretno urađeno bilo je da je ovaj predlog Vlada usvojila 4. maja i naložilo Ministarstvu pravde da u okviru postojeće Radne grupe za izmenu Krivičnog zakonika razmotri mogućnost izmena Krivičnog zakonika „uz poštovanje međunarodnih i evropskih standarda“.

Kako je Vlada tada saopštila, „Ministarstvo pravde već je preduzelo prve korake po ovom pitanju, tako što je uputila dopis Evropskoj komisiji“.

Ipak, Ministarstvo pravde i Predsedništvo Srbije nisu odgovorili na pitanja Danasa o tome šta se dešava sa ovim izmenama Krivičnog zakonika.

Prema Krivičnom zakonu, maloletno lice koje je počinilo krivično delo, a ima manje od 14 godina, ne može krivično da odgovara, što je pravni standard i u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije.

Ipak, pravnici i stručnjaci za prava dece smatraju da bi spuštanje granice krivične odgovornosti maloletnika Srbija bila ispod standarda koji su postavljeni u evropskim zemljama, da bi je to još više udaljilo od evropskog puta, kao i da bi pre tog poteza više trebalo raditi na prevenciji kriminala, koja u Srbiji i ne postoji.

Smatraju i da je tragedija u Ribnikaru pokazala da naš pravni sistem nema adekvatan odgovor na zločine koje počine osobe mlađe od 14 godina.

Direktorka Centra za prava deteta, Jelena Paunović, kaže za Danas da snižavanje granice krivične odgovornosti nije u skladu sa „međunarodnim standardima i naučnim saznanjima“.

– S obzirom na to da je Srbija strana ugovornica Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija, obavezala se da odredbe te konvencije poštuje, uključujući i stavove Komiteta za prava deteta, ugovornog tela koje vrši nadzor nad odredbama tog međunarodnog ugovora. Srbija ne treba da snizi granicu krivične odgovornosti, već da posveti veću pažnju svoj deci i doprinese ranom otkrivanju uzroka delinkventnog ponašanja i preventivnom delovanju, uz veću podršku porodici i drugim sistemima koji brinu o deci, pre svega obrazovnom, zdravstenom i socijalnom, navodi Paunović.

Ona objašnjava da je kod dece uzrasta od 12, 13 godina malo verovatno da će imati kapacitet da shvate posledice svojih postupaka i razumeju krivični postupak u koji bi bila uključena.

– Situacija izazvana tragedijom u školi i uopšte eskalacijiom nasilja među decom je vrlo kompleksna, te bilo kakve mere, posebno dugoročne, mogu se donositi samo na osnovu dubinske, promišljene i stručne analize i uz usaglašenost svih relevantnih aktera, što podrazumeva i decu, kaže Paunović.

Komitet za prava deteta UN ocenio je da nijedna država ugovornica Konvencije ne treba da ima uzrast krivične odgovornosti niži od 14 godina, ali je ipak preporučila da se postepeno podiže uzrasna granica krivične odgovornosti.

Kako su pokazala iskustva u oblasti dečijeg razvoja, kod dece u tim godinama zrelost i sposobnost apstraktnog razmišljanja i dalje su u razvoju.

Zamenik vrhovnog javnog tužioca Goran Ilić kaže za Danas da je posle velike tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ postalo jasno da naš pravni sistem nema adekvatan odgovor na zločine koje počine osobe mlađe od 14 godina i da bi o pitanju snižavanja granice za njihovu krivičnu odgovornost trebalo diskutovati.

– U slučaju snižavanja granice krivične odgovornosti maloletnika trebalo bi preispitati čitav sistem, u smislu da se predvidi da se prema mlađim maloletnicima primenuju alternativne sankcije. Eventualni problem bilo bi to što Konvencija o pravima deteta implicitno zahteva da se na utvrđenom nivou granica krivične odgovornosti ne snižava, objašnjava Ilić.

On ističe da je protiv toga da se odluka donosi naprečac, „kao deo nekog kaznenog populizma“, ali da o tome treba razgovarati.

– Odluka bi morala da bude plod debate u kojoj će učestvovati stručnjaci i opšta javnost, zaključuje Ilić.

Kako su pokazali podaci Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u julu prošle godine, ukupan broj krivičnih prijava prema maloletnim učiniocima krivičnih dela u 2022. godini je 2.410 i manji je za četiri odsto u odnosu na 2021. godinu. Takođe, broj podnetih predloga veću za izricanje krivičnih sankcija (1.618) manji je za sedam odsto, a broj maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije (1.213) takođe je za 12 posto manji u odnosu na 2021. godinu.

Istovremeno, u 2022. godini, prema maloletnim učiniocima krivičnih dela javni tužilac za maloletnike je u 183 slučaja primenio vaspitni nalog, a u 76 slučajeva sudija za maloletnike, dok su četiri maloletnika kažnjena maloletničkim zatvorom.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović kaže da se iz ranijih primera pomeranja granice krivične odgovornosti može uvideti da se kriminal maloletnika nije ni smanjio ni povećao, „već da je jedino rešenje prevencija kriminala, koju mi uopšte nemamo“.

– Ono što je razumno raspravljati kada je starosna granica u pitanju, jeste kako kazniti dete kad počini krivično delo. Država se nalazi u velikom problemu šta će uraditi sa tim detetom. Sadašnje rešenje je van pameti. Dete koje nije duševni bolesnik su stavili u duševnu bolnicu, ali pošto druge načine nemamo pokušavamo da smislimo nešto na brzinu. Spuštanje granice bi moglo da reši jedan problem, odnosno da se ta deca drže u nekoj ustanovi za izvršenje sankcija, ali se mora u obzir uzeti i da ste u tom slučaju od deteta napravili profesionalnog kriminalca, navodi Radovanović.

Janković: Spuštanje granice krivične odgovornosti ispod evropskih standarda

Miloš Janković, advokat i bivši zamenik zaštitnika građana, uveren je da bi spuštanjem granice odgovornosti za maloletnike Srbija bila ispod standarda koji su postavljeni u zemljama Evrope, što bi je udaljilo od evropskog puta.

– Sva zakonska rešenja koja su mimo standarda i u suprotnosti sa preporukama međunarodnih tela mogu dovesti do udaljavanja Srbije od međunarodnih organizacija, poput Saveta Evrope, ali i Evropske unije, ističe Janković.

Naš sagovornik takođe podvlači da bi prilikom donošenja ovakvih odluka trebalo sprovesti brižljivu procenu, odnosno analizirati sve okolnosti.

– Ne treba donositi odluke zbog određenog događaja koji se desio. To nas može dovesti do donošenja zakonskih rešenja koji bitno ugrožavaju ljudska prava, u ovom slučaju prava deteta. Donošenju ovakve odluke treba da prethodi jedna stručna rasprava, koja neće biti samo formalnog karaktera, je ovo su pitanja koja zadiru u osnovna ljudska prava, navodi Janković.