SR Jugoslaviji nuđena konfederacija sa RS

Sarajevsko Oslobođenje i zagrebački Večernji list u izdanju za BIH objavili su tajne transkripte dokumenata iz Beograda u kojima se opisuje uloga tadašnje SRJ u ratovima u BIH i Hrvatskoj.
U zapisniku sa 25. sednice Vrhovnog saveta odbrane (VSO) od 30. avgusta 1994. pored ostalog se navodi: „Najnovija ponuda međunarodne zajednice da se Republika Srpska (RS) konstituiše na polovini teritorije nekadašnje BIH i odmah stupi u konfederalni odnos s Jugoslavijom, stvara sve pretpostavke da srpski narod praktično ostane da živi u jednoj državi i povećava šanse dobrog rešenja u budućnosti Republike Srpske Krajine (RSK)“. Toj sednici je predsedavao Zoran Lilić, a prisustvovali su joj predsednik Srbije Slobodan Milošević, predsednik Crne Gore Momir Bulatović, predsednik Savezne vlade Radoje Kontić, savezni ministar za odbranu Pavle Bulatović, načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije (VJ) Momčilo Perišić, njegov zamenik Blagoje Kovačević i načelnik Vojnog kabineta predsednika SRJ Slavko Krivošija.

Del Ponte: Nisam se dogovarala sa Beogradom

Glavna haška tužiteljka Karla Del Ponte izjavila je da su optužbe prema kojima je ona navodno sklopila dogovor sa Beogradom da ne objavljuje tajne dokumente u procesu tužbe BIH protiv Srbije, „neosnovane“ i da „potiču iz nedovoljnog razumevanja postupaka pred ovim sudom“.

– Ja ne pravim dogovore. Moj posao i posao moje kancelarije jeste da sakupljamo dokaze i dokažemo optužbe u sudnici – izjavila je Del Ponte za Dnevni avaz.

Komentarišući pismo koje je njen kolega Džefri Najs navodno uputio zagrebačkom Jutarnjem listu, u kojem navodi da je ona pristala na nagodbu sa Beogradom, tužiteljka je izrazila nadu da „oni koji poseduju tačne informacije o njenom radu nikada neće poverovati optužbama koje se ovih dana pojavljuju u medijima“.

Ona je dodala da su Međunarodni sud pravde i Haški tribunal dve potpuno odvojene pravne institucije i da u presudi Suda pravde stoji da je ta institucija odlučila da ne traži zaštićene dokumente iz Srbije. Prema njenim rečima, samo taj sud može da objasni razloge za svoju odluku. Ona je, takođe, objasnila da tužilac nema ovlašćenja da odlučuje o zaštitnim merama za određene dokumente, već da je to posao sudija.

Del Ponte je naglasila da Ratko Mladić, Radovan Karadžić i još četvorica optuženih za ratne zločine moraju biti uhapšeni i izrazila nadu da će Haški tribunal u tome uspeti pre nego što bude zatvoren.

– Bila bi velika sramota za međunarodnu zajednicu kada bi osobama za koje smatramo da su glavni organizatori genocida u Srebrenici bilo omogućeno da jednostavno sačekaju zatvaranje Tribunala i tako izbegnu pravdu – rekla je Karla del Ponte.

Na istoj sednici utvrđeno je da je „otklonjena opasnost uvlačenja Jugoslavije u ratni sukob, pružena maksimalna zaštita i pomoć srpskom narodu izvan Srbije, stvorena RS i RSK, uspostavljen njihov ravnopravan status u pregovaračkom procesu i izbegnuto novo zaoštravanje sankcija i postavljanje međunarodnih posmatrača na Drini“.
List navodi da je umešanosti Srbije u ratove u Hrvatskoj i BIH više nego očigledna u zapisniku sa Sedme sednice VSO na kojoj se razmatrala Informacija o problemima finansiranja VJ i finansiranja pomoći RSK. Na sednici je zaključeno da zbog složene međunarodne situacije i stalnih pretnji stranom vojnom intervencijom, „potreba za preduzimanjem celovitih priprema za odbranu zemlje i transformacijom VJ, Savezna vlada treba da iznađe realne izvore za redovno finansiranje potreba VJ u 1993. i pružanje materijalne pomoći RSK“. U radu te sednice, prema pisanju sarajevskog dnevnika, učestvovali su Dobrica Ćosić, Slobodan Milošević, Života Panić, Momir Bulatović i Radoje Kontić.
Večernji list je objavio „stenografske beleške“ sa 18. sednice VSO, održane 7. februara 1994, koje „dokazuju agresiju SRJ na Hrvatsku i BIH“. List navodi da je uz pomoć kolega sa sarajevske televizije Hajat dobio taj dokument koji nosi oznaku „vojna tajna strogo poverljivo“, a koji je korišten kao dokazni materijal na suđenju bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću. Večernji list piše da su upravo oznake tajnosti na tome dokumentu bile argument vlastima u Beogradu da od glavne haške tužiteljice Karle del Ponte dobiju obećanje da će Međunarodnom sudu pravde, pred kojim je vođen proces BIH protiv SRJ po tužbi za genocid, biti omogućen uvid samo u cenzurisanu verziju dokumenta.
„U toj verziji gotovo je potpuno zatamnjena rasprava o drugoj tački dnevnog reda sporne sednice – tekućim pitanjima“, navodi list. Večernji list konstatuje da se iza tako benignog naziva našla rasprava o mobilizaciji za potrebe srpskih snaga u Hrvatskoj i BIH te „angažovanje VJ u bivšoj BIH“. „Razmatrani su i načini upućivanja vojnih sredstava i opreme na okupirana područja Hrvatske i BIH, a vrlo polemična rasprava vođena je o angažmanu regularnih jedinica VJ u BIH. Najviše se razgovara o slanju padobranske brigade iz Beograda, pri čemu Momir Bulatović negira tvrdnju generala Perišića da su vojnici na ratišta upućivani dobrovoljno. Za sam kraj ostavljena je informacija o pripremama NATO udara na srpske snage u BIH“, piše list.
Oslobođenje je najavilo da će naredna tri dana objavljivati tajne zapise o načinima finansiranja VJ, VRS i RSK, ulozi Crne Gore u ratu u BIH, te pripremama SRJ za vojne udare NATO.